Novak u Kini – ohrabrenje i optimizam

Ne zato što Del Potro nije igrao jednako dobro, ne zato što bi poraz bio tragedija, već zato što su se u meču sa Argentincem videli rezultati vrednog rada na elementima koji na spadaju u Novakov primarni arsenal oružja, ali i na pojedinima koji u prethodnom periodu nisu bili na željenom nivou.

Đoković je bio impresivan na mreži – osvojio je 18 od 19 na ’necu’, jedini poen izgubio je na brejk lopti u drugom setu kada je prilazni bekhend slajs poslao previsoko iznad mreže i omogućio rivalu lak pasing.

Novaku se i ranije dešavalo da ima odlične dane na volejima, ali uglavnom protiv slabijih rivala. Sada je taj dan došao u najvažnijem meču na turniru.

Đoković je uhvatio nekoliko teških voleja, ali ono što raduje više od toga jeste vidan napredak u izboru trenutka kada da se krene napred – svaki izlazak bio je planski, osmišljen, a kada je tako, odlučnost dolazi kao logična posledica i zato Novak nije kasnio ni na jedan volej.

Novak je možda i ključni poen u meču dobio kombinacijom izuzetno dubokog bekhend slajsa i relativno teškog voleja – tako je poveo sa 5:3 u taj brejku odlučujućeg seta.

Drugi aspekt jeste servis, Novak je odservirao deset asova, bez ijedne duple greške. Tajming asova takođe je bio pravi, što je jednako važno – jedinu Del Potrovu brejk šansu u trećem setu anulirao je neodbranjivim servisom, a početni udarac Đokovića je služio i u trenucima ranjivosti – posle gubitka drugog seta i posle gemova u kojima je propuštao brejk prilike.

I u gemu početkom drugog seta kada je Argentinac napravio jedini brejk Novak nije servirao slabo, već je gem izgubio jer se neadekvatno namestio na nekoliko forhenda u nizu.

Značajno ohrabrenje, ne samo sa ovoga meča, već i iz prethodne dve nedelje u Kini, jeste Novakov bekhend – ponovo je stabilan, greške su na minimumu, a paralela je ubojita.

Baš kao na Vimbldonu, Đoković je meč loptu realizovao bekhend paralelom. Razlika je u tome što u Londonu prethodno nije mogao da je pogodi celog dana, a sada je tokom celog meča funkcionisala besprekorno.

Taj udarac izuzetno je važan za Novaka, posebno u duelima sa desnorukim teniserima koji imaju gromovit forhend i vole da se izvlače na njega i kada im loptica ide u bekhend stranu.

Del Potro je pokazna definicija takvog tenisera, a Đoković ga je sa nekoliko oštrih bekhenda po paraleli naterao da dobro porazmisli pre nego što se odmakne korak-dva ulevo kako bi odigrao forhend.

Jedina zamerka na Novakovu igru u finalu može da bude pasivnost na brejk šansama, čega je i on bio svestan, barem sudeći po reakcijama posle nekih od tih poena. Ukupna realizacija bila je 2-12, a u drugom i trećem setu Đoković nije napravio nijedan brejk.

Ipak, i tu se vidi koliko je Novak bio psihički čvrst – posle propuštenih šansi ’momentum’ se obično menja (setite se samo finiša trećeg seta sa Nadalom na US openu), ali sada je Đoković lako dobijao takve gemove.

To je još jedan bitan plus u šangajskoj pobedi – posle nekoliko tesnih poraza, mnogi su otvoreno počeli da sumnjaju u Novakovu sposobnost da najvažnije mečeve psihički iznese do kraja. Sada je srpski teniser bio “mentalni džin“, na šta nas je navikao u prošlosti.

Odnos direktnih poena i neiznuđenih grešaka često nije validan pokazatelj kvaliteta meča, ali kada obojica završe u plusu (Đoković 47-26, Del Potro 34-29), to ipak nešto znači.

Drugi i treći set bili su milina za gledanje, a za to su potrebna dvojica izvanrednih tenisera. Neretko jeste fraza ’reda radi’, ali sada zaista ne bi bilo nezasluženo i da je Del Potro pobedio.

Potvrdio je još jednom ono što svi znamo – kada je zdrav, najozbiljniji je konkurent teniserima iz samog vrha. Ako ne bi imao problema sa povredama, Argentinac bi sigurno zamenio Federera u ’velikoj četvorki’.

Ali nad njim uvek stoji taj upitnik, a svaka povreda, koliko god bila na prvi pogled bezazlena, zahteva određeno vreme da se Delpo vrati u formu potrebnu da se suprotstavi najboljima i da ih češće pobeđuje.

Pobeda nad Del Potrom (6:1, 3:6, 7:6) samo je kruna Novakove izvrsne igre u prethodne dve nedelje. Najbolji lek da se zaleče teški porazi jesu pobede – Đoković nije klonuo duhom posle poraza u Njujorku, već je nastavio marljivo da radi i videlo se da je u Kinu došao ’gladan’, kao čovek koji želi nešto da dokaže sebi i drugima.

Prvo je u Pekingu osvojio trofej i prekinuo šestomesečni post, a tu je savladao najvećeg rivala Rafaela Nadala. To je bio jedan od mečeva u kojima Novak nije mogao mnogo da dobije, ali je mogao mnogo da izgubi, slično kao u duelu sa Marijem prošle godine u Šangaju.

Đoković je bio superioran od početka do kraja meč, Španac je delovao ’ispumpano’ i nije imao šansu. Iako time Novak nije mnogo naškodio Nadalovom samopouzdanju, podigao je svoje, stekao je sigurnost i osnovu na kojoj će graditi u njihovim budućim okršajima.

Takođe, trofeji u Pekingu i Šangaju važni su i u večitoj borbi za prvo mesto – slično kao što je Federer taj pohod počeo u finišu “Đokovićeve 2011“, tako ga i Novak sada počinje u poznom periodu “Nadalove 2013“.



Kakvo je Vaše mišljenje – da li je Novakova igra u prethodne dve nedelje, naročito u finalu sa Del Potrom, razlog za optimizam?

P.S. Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa)