Mari – Federer, šta je odlučilo?

Škot je u četvoročasovnoj borbi prebrodio nekoliko izazova, pre svega na psihičkom nivou, i prvi put u karijeri dobio je Rodžera Federera na Gren slem turnirima – 6:4, 6:7 (5-7), 6:4, 6:7 (2-7), 6:2.

Teniski gledano, Mari je nadigrao Federera u skoro svim elementima i posao je trebalo da završi i ranije, u četiri seta.

Međutim, Rodžer je uspevao da pronađe najbolje udarce u nekim važnim momentima i da iskoristi pukotine koje je sumnja stvarala u Marijevoj glavi.

Škot verovatno nikada nije bolje servirao u tako važnom meču, što je jedan od ključnih činilaca pobede – imao je 21 as bez duple greške, a Federer je imao samo pet asova, uz dve duple greške. Najveći broj asova u jednom meču Škot je odservirao protiv Arnoa Klemona na US openu 2005. godine - 26.

Možda još i važnije, Mari je uglavnom uspevao da ukroti Federerov drugi servis, obično vrlo nepredvidljiv. Drugi servis predstavlja i jednu od mana u Škotovoj igri, ali sada je i taj deo igre funkcionisao odlično, sa izuzetkom završnice četvrtog seta.

Drugi važan faktor u pobedi bila je Marijeva istrajnost u napadačkoj igri – imao je 62 vinera i 47 neiznuđenih grešaka, a Federer je upisao 43 direktna poena i 60 grešaka. Posebno je bitno što od opredeljenja za agresivni stil igre, naročito forhendom, nije odustajao ni kada je vezao nekoliko grešaka, kao npr. na početku taj brejka drugog seta.

Treće, psihička stabilnost i, posledično, efektnost u petom setu. Iako nam statistika kaže i generalni je utisak da je Mari mogao i ubedljivije da slavi, on je prevazišao težak udarac u četvrtom setu i dobio je peti prilično lako. U maniru samog Federera, reklo bi se. Time je anulirao neke padove na mentalnom planu u prethodnom delu meča, jednostavno, uspeo je da izgura.

Prva dva poena na meču završio je Mari forhendom, neiznuđenom greškom pa vinerom, i upravo to odredilo je ton ostatka seta. Škot je diktirao ritam u poenima i odlučivao u kojem će se pravcu oni kretati – da li će napasti ili će čekati grešku rivala mirnim prebacivanjima, uglavnom po dijagonali.

Federer je bio neshvatljivo pasivan, poneki izlazak na mrežu nije mogao da nadoknadi nedostatak oštrine i maltene nijednu napadačku lopticu uhvaćenu u penjanju.

Mari je već u trećem gemu napravio brejk, mada je šansu imao i u prvom, a jedinu priliku za brejk Federer je imao u narednom gemu i to najviše zahvaljujući opuštanju Škota. Od 40:0 Rodžer je osvojio četiri poena u nizu, ali je Mari asom anulirao jedinu priliku Švajcarca u prvom setu.

Znalo se pre meča da Federer, ukoliko želi da pobedi, mora da ima prednost na servisu, ali u prvom setu bilo je sasvim suprotno – Rodžer je imao niži procenat prvog servisa i nijedan as, naspram sedam Marijevih.

Kvalitet tenisa nije bio na očekivanom nivou, izostali su spektakularne razmene i vineri od kojih zastaje dah.

Endi je dobio prvi set i na Vimbldonu, ali ambijent koji je okruživao ovaj meč bio je sasvim drugačiji zbog svega što je Škot postigao u poslednjih nekoliko meseci.

U ranoj fazi drugog seta Mari je morao da pojača pritisak jer je Federer bio u neugodnoj situaciji, ali ni Škot nije bio u svom najboljem izdanju. U petom gemu jeste došao do 0:30, ali je onda nizom grešaka dao Rodžeru gem, posle čega je Švajcarac dao sebi oduška uzvikom radosti. Nešto kasnije je i opsovao na engleskom, a Federerova nervoza ogledala se upravo u tom češćem no inače glasnom komentarisanju zbivanja na terenu.

Federer je bio nešto agresivniji i pogađao je servis u znatno višem procentu, pa je do kraja seta bez poteškoća osvajao ’svoje’ gemove. Isto to činio je Mari, a atmosfera u krcatoj Rod Lejver Areni bila je daleko od naelektrisane, naprotiv.

Prvo što je probudilo uspavano gledalište bio je taj brejk. Mari, koji je sjajno servirao ceo meč, u taj brejku je pogodio samo jedan prvi servis, a set je na kraju odlučen kiksom Marija pri rezultatu 5:5 – duboko je napao, ali je očajno odigrao smeč (loptica je možda išla i u aut) i Federer ga je lako prošao na mreži.

Rodžer je izjednačio, a preovladavao je utisak da najbolje od obojice tek treba da usledi.

Ukoliko nekome do sada nije bilo jasno šta se promenilo u Marijevom stavu i igri posle uspeha prošle sezone, neka pogleda treći set meča sa Federerom.

Rodžer je i u finalu Vimbldona ’ukrao’ drugi set, a zatim je ’momentum’ potpuno prešao na njegovu stranu i dobio je i naredna dva seta.

Sada Mari nije dozvolio da se to dogodi, iako je Federer odapeo jedan zastrašujući forhend na početku trećeg seta. Naprotiv, Škot sada nije posustao niti mu je samopouzdanje palo, već se i dalje držao svog plana. To je prva važna promena.

Mari je i dalje fantastično servirao, tukao je Federera na polju na kojem niko nije očekivao da će se to dogoditi, a u šestom gemu je zahvaljujući pravovremenom riternu došao do tri vezane brejk lopte. Realizovao je drugu nakon što je Rodžer po širini poslao bekhend paralelu u aut.

Drugu važnu promenu videli smo u gemu na 5:3, kada je Mari servirao za set. Počeo je ’lenjim’ forhendom u mrežu, ali nije prestao da bude napadački orijentisan tim udarcem. Nešto slično je učinio i u taj brejku drugog seta, ali sada mu se isplatilo – zahvaljujući forhendu osvojio je dva naredna poena, a onda je sa dva neodbranjiva servisa došao do vođstva 2-1 u setovima.

Onda kulminacija – četvrti set napokon je doneo otvorenu borbu, igru na gornjoj granici obojice tenisera, brejkove i dramu.

Počelo je Rodžerovim brejkom posle Marijevog prvog traljavog servis-gema u meču. Poveo je Federer i sa 4:1, ali je Škot maestralno čitao servise Federera, naročito drugi Federerov, koji je verovatno najbolji na svetu. Najviše zahvaljujući tome uspeo je da vrati brejk, i to posle vinera 'insajd-aut' forhendom.

Na 4:3 je Rodžer imao novu brejk loptu, izmakao se na forhend i pogodio sasvim duboko, Mari je jedva vratio, ali Švajcarac onda šalje relativno lako forhend u aut.

U tim trenucima gledali smo tenis sa druge planete – od nestvarnog loba Marija do Federerovog elegantnog bekhenda, a razmene su bile visokog intenziteta i gledaoci su često ustajali na noge i ovacijama pozdravljali tenisere.

Osećalo se da je u tim trenucima psihološka prednost na strani Marija, koji bez izgubljenog poena pravi brejk i dolazi u situaciju da servira za meč na 6:5. Onda je Federer pokazao zašto ga mnogi smatraju najboljim teniserom svih vremena – odigrao je svoj možda i najbolji gem na meču, ritern mu je bio briljantan, krenuo je na sve ili ništa i dobio je sve, 6:6.

Nesigurnost se uvukla u Marijev servis, a u taj brejku Federer je dva izuzetno spora druga servisa Škota iskoristio za poentiranje već riternom. Rodžer je bio u naletu i Mariju nije bilo spasa – 7-2 u taj brejku i 2:2 u setovima.

Da se ovaj meč igrao pre godinu ili dve, ne bi bilo dileme da će Federer na krilima tako dobijenog četvrtog seta projuriti i kroz peti. Međutim, Mari sada nije posustao – dočekao je Federerovu krizu na bekhendu, napravio brejk već u drugom gemu i do kraja nije bilo nikakve sumnje u to ko će biti pobednik.

Novim brejkom Mari je izbegao nervozu serviranja za meč, iskoristio je drugu meč loptu i došao do velikog trijumfa. Škot je mirno prišao mreži posle poslednjeg poena, a publika je glasnim aplauzom pozdravila obojicu tenisera. Čeka nas pakleno finale u nedelju...

Ako neko od poštovanih komentatora ima bilo kakva pitanja, može ih postaviti putem komentara ili na mom nalogu na Tviteru (@ozmo_sasa).