Novak Đoković – šta ga čini najboljim?

Polufinale u Indijan Velsu i titula u Majamiju, učinak je Novaka Đokovića na dva najveća turnira u svetu tenisa posle Grend slem takmičenja.

Uprkos nekim slabijim partijama, Đoković je ponovo dokazao da je najbolji teniser planete.

Osim analizom njegove igre na prethodna dva turnira, u daljem tekstu pokušaćemo da ponudimo i odgovor na pitanje šta je to što Novaka odvaja od Nadala, Federera i Marija.

Đoković nije blistao na američkom betonu kada je reč o igri – nekoliko mečeva odigrao je tromo, možda sa 30% snage, npr. sa Troickim i Gaskeom u Majamiju ili deo dvoboja sa Anduharom u Indijan Velsu.

Jedini poraz došao je od Iznera u polufinalu Indijan Velsa. Đoković je igrao dobro tokom celog meča, ali Amerikanac je odigrao možda i partiju života. Novak, koji je najbolji riterner na svetu, obično u duelima sa tipom tenisera kakav je Izner čeka jedan slab gem koji je prozor za brejk.

Taj gem dočekan je u prvom setu, ali Novak je izgubio gem u kojem je servirao za set, što će se kasnije ispostaviti presudnim uprkos osvajanju drugog seta. To je jedna od retkih stvari koje bi trebalo da zabrinu Đokovića – čak tri puta na prethodna dva turnira desilo mu se da servira za set i da dozvoljava rivalima da naprave brejk. Protiv Iznera je to skupo platio, dok je protiv Ferera i Monaka završio posao prema planu.

Magični tenis Novak je prikazao u prvim setovima meča sa Fererom i Monakom – stajao je blizu osnovne linije, maltene sve loptice hvatao je u penjanju i sa lakoćom je diktirao ritam u poenima ili ih završavao ’vinerima’. Čak mu je i volej, koji mu je među slabijim segmentima igre, išao od ruke i bilo je zaista uživanje posmatrati Đokovićevu igru tada.

Otkad je potpuno sazreo, Novak je psihološki superioran u odnosu na Marija u važnim mečevima. To se još jednom potvrdilo u finalu turnira u Majamiju u meču koji je kvalitetom znatno zaostao za njihovim okršajem iz Melburna, ali smo ipak videli nekoliko spektakularnih poena dostojnih finala.

Ono što mora da obraduje Novaka i njegov štab jeste činjenica da je u najvažnijem meču uspeo da konsoliduje servis. Prema nekom nepisanom pravilu, očekivalo se da Mari u drugom setu dođe do brejk šansi posle Novakovih propuštenih prilika, naročito kada se uzme u obzir koliko je Škotov ritern opasan.

Međutim, Đoković mu je oduzeo tu mogućnost servirajući izvrsno kada god je bilo potrebno. Naročito efektan bio je slajs-servis sa ’djus’, desne strane.

Snažni spinovani forhendi najjače su Novakovo napadačko oružje, u to smo ponovo mogli da se uverimo, a na bekhendu pravu poziciju za napad pronalazi lakše po dijagonali nego po paraleli.

Kretanje po terenu, kao i uvek, bilo je savršeno, a jedna od retkih zamerki jeste nesigurnost pri smeč udarcima, čak i onim naizgled lakšim.

Kada se sve sabere i oduzme, čini se da je Novak trofej u Majamiju osvojio ne pruživši maksimum svojih mogućnosti, što predstavlja dodatno ohrabrenje pred sezonu na šljaci i lov na Rolan Garos.

Stručnjaci u poslednje vreme pokušavaju da odgonetnu šta je to što Đokovića čini trenutno najboljim teniserom na svetu, osim ogromnog samopouzdanja koje trenutno poseduje.

Moj utisak je da je Đoković jednostavno najkompletniji igrač sa osnovne linije, što je u današnjem tenisu sa sve sporijim podlogama još važnije nego ranije. Novak se podjednako kvalitetno brani i napada, što smo posle Australijan opena 2011. krstili „totalnim tenisom“, a to se ne bi moglo reći za ostalu trojicu iz svetskog vrha.

Nadal je od klasičnog defanzivca iz rane faze karijere izrastao u višedimenzionalnog tenisera, ali u njegovoj igri i dalje je prisutna tendencija da se u važnim mečevima povuče iza osnovne linije i veći deo meča preti iz kontre.

Marijev forhend nije dovoljno ubitačan i on se jednostavno ne oseća kao svoj na svome kada igra agresivni tenis. Zato retko može da igra napadački u dužem vremenskom periodu. I finale u Majamiju dokaz je u prilog tome – iako je pred meč obećao da će biti agresivniji i da mu je to jedini način da pobedi, Endi je tek katkad pokušavao da odigra napadački.

Za razliku od njih dvojice, Federer obožava da stoji na osnovnoj liniji i da vreba priliku za napad forhendom. Međutim, on ne pokriva teren tako dobro kao Novak, što je delom i posledica godina, a i bekhend mu je znatno labiliniji od Đokovićevog.

Koje je Vaše mišljenje – koji su sve razlozi što je Novak Đoković trenutno najbolji teniser na planeti? Podelite svoje stavove sa ostalima putem komentara.