Radnički i Mega Vizura – razočaranje i osveženje

Vizura nema pozitivan skor u ABA ligi, ali je sa šest pobeda svakako ostvarila mnogo bolji učinak nego što je to mogao da očekuje i najveći optimista pred početak sezone, pre svega s obzirom na veliko neiskustvo ovog izuzetno mladog tima. Početak godine biće težak za ekipu Dejana Milojevića, dueli sa favoritima za titulu Cedevitom i Partizanom, a potom sa Igokeom i Krkom.

S druge strane, Kragujevčani su na deobi poslednjeg mesta, ali bi serijom od 3-4 pobede lako mogao da se vrati u borbu za završni turnir. Međutim, tim iz Jezera očekuje i nastavak učešća u Evrokupu, mečevi protiv Albe, Strazbura i Himika, koji će dodatno opteretiti ovaj tim. Radnički u narednom mesecu očekuju teški dueli sa Cibonom, Širokim, Crvenom zvezdom, Igokeom i Olimpijom u regionu, ali i tri meča u Evropi.

Već ste imali prilike da pročitate analizu polusezone Partizana NIS i Crvene zvezde Telekom, a ispred vas je i sažetak polusezone Radničkog i Mega Vizure.

Radnički – mnogo se očekivalo, malo se dobilo

foto: StarSport

Razočaranje sezone u ABA ligi svakako je kragujevački Radnički. Tim Miroslava Nikolića ušao je u novu sezonu sa velikim ambicijama, prvi put zaigrao i u Evrokupu, a da se tu nije plasirao u narednu fazu, sezona bi se već mogla smatrati katastrofalnom.

Nikolić je često tokom jeseni naglašavao da bez pomoći države, kao što je imaju beogradski klubovi, njegov tim ne može da bude konkurentan na dva fronta.

To je Radnički pokazao i na parketu, gde je nakon solidnih nastupa i pobeda u Evropi redovno gubio u regionalnom takmičenju, često i potpuno neočekivano od mnogo slabijih rivala.

Start sezone je i obećavao i brinuo, Kragujevčani su zabeležili dve ubedljive pobede nad Cibonom i Širokom, onda je sve pokvario niz od tri poraza, koji se dogodio na gostovanjima pa nije bilo previše brige. To su pokazali trijumfi u Jezeru u naredna tri meča, između ostalog i ubedljiv nad solidnim ruskim timom iz Sankt Peterburga.

Međutim, umesto da taj trijumf bude prekretnica na bolje, usledio je sunovrat igre Radničkog. U narednih 15 utakmica Nikolićev tim je ostvario samo četiri pobede. Između ostalog, Radnički je poražen od ekipe iz Finske, koja baš i nije poznata po košarci, posebno ne po ekipnoj.

Uspeo je da ostvari istorijski plasman u Evropi, ali je očajan skor u ABA ligi (4-9) to potpuno zasenio. Nema sumnje da će Kragujevčani morati mnogo toga da menjaju ukoliko žele i sledeće godine da predstavljaju Srbiju i region van granica bivše Jugoslavije.

Najveća mana Kragujevčana tokom jeseni bio je šut za tri poena koji je bio ispod mizernih 30%, kao i odbrana koja prima najviše poena u regionalnom takmičenju.

foto: StarSport

Nikolićev problem je i što nema mnogo raspoloženih igrača. Čini se da je disciplinski problem sa Muftauom Jaruom potpuno poremetio ovaj tim. Momak iz Benina je bio ključni igrač tim do kraja novembra kada je napravio nepoznati prekršaj, i od tada je suspendovan. Nakon toga Radnički je dobio samo dve utakmice.

Odgovornost je u međuvremenu na sebe preuzeo Sava Lešić koji je prvi strelac ekipe sa 17,2 poena, što je najbolji učinak u regionalnom takmičenju ali i najbolji skakač tima sa 6,8 uhvaćenih lopti po meču. Upravo je skok igra najviše oštećena neigranjem Jarua, koji iako nije igrao mesec dana ima najviše skokova u ekipi.

Najveća podrška Lešiću su odlični plej Marko Marinović koji je prvi asistent i Evrokupa i ABA lige, ali najviše i gubi lopte. Mogao bi se istaći još učinak Dušana Mlađana, koji je treći strelac tima, dok su svi ostali igrači značajno podbacili.

Najviše se možda očekivao doprinos reprezentativca Nikole Kalinića, ali mladi krilni igrač se nije istakao u Kragujevcu u prethodna tri meseca. On ima tek 35% uspešnosti šuta iz igre, a nije se istakao ni u skokovima, što je pogazao da može da radi na Evrobasketu.

Međutim, najveće razočaranje je sigurno Amerikanac Denis Džerom Sili. Od svakog stranca se u našim timovima očekuje da bude ako ne najbolji, onda jedan od ključnih igrača, a Di Džej to svakako nije bio u Kragujevcu. Sa svega 5,5 poena uz tek 1,9 asistencija je daleko od onoga što je potrebno Nikoliću. S obzirom da je na poslednja dva meča igrao tek 15 minuta ukupno, pitanje je koliko će on još dugo biti član Radničkog.

U nastavku sezone se očekuje da mnogo više na igru utiče Stevan Birčević, koji je početkom decembra stigao u Jezeru i u međuvremenu odigrao dva solidna i dva loša meča.

Nikolić je već napravio prvi korak ka poboljšanju igre, u tim je stigao novi plejmejker, Radenko Pilčević koji je protekle jeseni bio najbolji igrač Crnokose iz Kosjerića, lidera Košarkaške lige Srbije.

Mega Vizura – mesto gde mladi cvetaju

foto: StarSport

Pred početak sezone najveći broj ovdašnjih košarkaških stručnjaka predviđali su Mega Vizuri borbu za opstanak u ABA lige. Ne zato što su tako želeli, već zato što su smatrali da najmlađi tim u Evropi neće u kontinuitetu moći da se nosi sa znatno iskusnijim ekipama, pogotovo na gostovanjima.

U prva tri kola činilo se da će biti u pravu, Mega je doživela tri poraza, ali je pobeda nad Krkom promenila situaciju, ulila je samopouzdanje momcima Dejana Milojevića i pobede su počele da se nižu. Mega je sada osma na tabeli sa skorom 6-7, a lako je mogla da ima još koji trijumf – npr, u Zagrebu protiv Cibone izgubljen je dobijen meč.

Projekat Mega Vizure nešto najbolje je što se dogodilo srpskoj košarci u poslednje vreme – vlada izvanredna, ali radna atmosfera, mladi igrači mogu da napreduju u jakim utakmicama, a istovremeno nisu opterećeni rezultatima.

Najbolji primer za to jeste Nenad Miljenović – posle dvogodišnjeg lutanja u Partizanu i Radničkom, bez prave prilike, 20-godišnji plej dobio je šansu u Megi i koristi je na pravi način. Na svih 13 utakmica ove sezone ostvario je dvocifren indeks korisnosti, prosečno beleži 10,2 poena, 3,5 skoka i 4,1 asistenciju.

Otkrovenje sezone je Nikola Jokić (209 cm), krilni centar rođen 1995. godine. Tokom priprema je sve iznenadio sjajnim igrama, ali to je uvek drukčija košarka nego takmičarska. Ipak, i njoj se Jokić prilagodio na pravi način – fizički je već sposoban da se nosi sa znatno iskusnijim suparnicima, a još će napredovati u tom pogledu. Uz to, ima lepu leđnu tehniku i solidan šut, mada to nije baš pokazao u dosadašnjem delu sezone.

foto: StarSport

Osim Varde, najstariji igrač u Megi jeste Nemanja Radović, koji je u novembru napunio 22 godine. Prosečno ima 13,2 poena i 6,6 skokova, vrlo je pokretan za svoju visinu od 208 cm i poseduje raznovrstan repertoar u napadu. Jokić i on već su na radaru Partizana i Crvene zvezde, videćemo hoće li i kada završiti u nekom od ’večitih’ rivala.

Iskusni Ratko Varda mnogo znači ekipi, i košarkaški i na psihičkom planu, a Nemanja Dangubić nastavlja ravnomerno da napreduje, odlično koristi fizikalije, uz napomenu da bi trebalo da poboljša šut koliko je to moguće.

Jedan od pokretača ekipe jeste i Vasilije Micić – igra više od 30 minuta po meču, lopta je često kod njega u rukama i svaki meč mnogo mu znači za budućnost. Micić je treći asistent lige sa prosečno šest proigravanja, ali mora da povede računa o izgubljenim loptama – prodaje ih 3,4 po meču.

Trener Dejan Milojević radi ozbiljan posao sa Megom – uspostavio je sjajan odnos sa igračima, poseduje potreban autoritet, ali nije tiranin, što je uvek prava kombinacija. Mega igra na veliki broj poena – trenutno je najefikasniji tim Jadranske lige sa 81,2 po utakmici, a u odbrani im je glavni adut kombinovana odbrana kada centar igra ’čoveka’, a ostali zonu.

Iako već neko vreme igra bez Nemanje Krstića, Mega je dobroj formi, pokazala je da je konkurentna u kvalitetnoj ligi i nema razloga da u istom ritmu ne nastavi i u drugom delu sezone.