Parkur, sport ili vratolomija?

Pet do 12, a vi već kasnize. Ceo vaš svet propada ako ne stignete. Potrčali bi, ali kako kad ste na ulici? Ljudi su oko vas, ubija vas njihov spori ritam. Šta da radite. Nalećete na stepenice, opet ljudi. Da skočite preko njih? Kako? Šta ako usput izvrnete zglob? Nije pametno. Ulazite u podzemni. Masa ljudi, gužva. Tek sad ste zaglavljeni.

Pet sekundi, a vi ste još u mestu. Kasnite. Ključate.

Pored ovog viskog možete da se provučete samo da čučnete, one tri tezge napred su čvrste, a šipka na plafonu prikovana... samo se spustite, skočite, zaljuljate i napolju ste. Niko nije rekao da morate da stignete glanc uredni, samo da stignete na vreme.

www.pksrbija.com

Koliko često se nađete u situaciji da ste se zaglavili u nekoj gužvi? Da li vam padne napamet da niste ni razmišljali o stazicama preko kojih ste došli tu. Dok stojite u gužvi i dalje ne razmišljate kuda, samo čekate da red krene napred ili da se, eventualno, prebacite u drugi red. Bez imalo kreativnosti. Bez alternative.

Kad se kaže parkur, prve slike koje se pojave su one iz Besonovih filmova. Skokovi sa krova na krov pomoću nevidljivih sajli, akrobate po nadvožnjacima, klinci na stepeništu, šipkama i zidu. Sve to neverovatno izgleda, sve je sjajno... ali nije parkur.

Parkur je nešto jednostavnije, ali i komplikovanije, kako se uzme.

Kod parkura je primarna sloboda kretanja. Osoba koja ga primenjuje naziva se trejser. On vidi, koristi i prevladava najrazličitije putanje da bi dostigao svoj cilj. Da bi ste postali trejser, potrebno je samo da imate u sebi poriv da ne stojite u redu kada ne morate. Ako nikog ne ugrožavate, zašto ih ne biste zaobišli? Podvukli se? Preskočili? Ako želite da stignete negde, zašto se plašite kako će izgledati ako uradite ovo ili ono?

www.pksrbija.com

David Bel, čovek koji je osmislio l’art du deplacement (umetost kretanja) ili parkur, imao je na umu aktivnost koja je pre svega praktična i korisna. Tako parkur u sebi nosi dve glavne vrline. Prva je da se oslobode sve mogućnosti tela kako bi ono bilo slobodno da uradi sve što može. Druga je da um prevazilaženjem strahova dozvoli da naše kretanje postane naša odluka, da imamo slobodu da uradimo sve što hoćemo . Da naučimo da skačemo i padamo bez razbijanja, hodamo i trčimo bez izletanja zglobova i kidanja mišića, kao i da se sa svim tim igramo kad nam se prohte nesputani unutrašnjim blokadama i strahovima.



Za razilku od friraninga, parkur nije toliko u akrobatici i spektakularnim scenama. U friraningu je prostor platno, a trkač četkica. Zahvaljujući posebnim sposobnostima koje razvija, igra se sa prostorom. Parkur je više korišćenje sposobnosti koje su već tu i primenjuju se smisleno, a ne nasumično. Kada skačete mislite o skoku, kada trčite mislite o koracima.

www.pksrbija.com

Parkur nije hazardna veština. Nije cilj naći najteži, već najjednostavniji i najbezbedniji put, u skladu sa mogućnostima trejsera. To je sport u kom imate sebe za protivnika. Cilj je preći sopstvene a ne tuđe granice. Svako rizično ponašanje i ugrožavanje sebe, direktno se kosi sa svim onim što parkur predstavlja.

U Srbiji je parkur prisutan od 2003. godine, kada je postavljen sajt www.pksrbija.com. To je, do danas, najveći izvor informacija o ovoj veštini na srpskom jeziku. Vremenom se razvila zajednica trejsera koji, pored treninga, radionica i okupljanja, organizuju humanitarne, edukativne i promotivne akcije koristeći parkur kao sredstvo za privlačenje i povezivanje ljudi.

Koliko često propuštate prilike i autobuse jer ste uvereni da ne možete da ih stignete?

Probajte, možda se iznenadite...