Simon Aman – niko nema to što on ima

Aman je još kao dete pokazao naklonost ski skokovima, a već sa osam godina došao je do prve pobede. Već sa 16 godina dobio je priliku u olimpijskom timu Švajcarske na Igrama u Naganu 1998. godine, ali nije ispunio očekivanja. Međutim, imenovanje Bernija Šedlera na mesto trenera švajcarskog tima sve se promenilo za Amana, a rezultat je bio vidljiv u Solt Lejk Sitiju, gde je iznenadio sve osvajanjem oba individualna zlata.

Iako se očekivalo da će Aman nastaviti u istom ritmu i u godinama koje su sledile, desilo se upravo suprotno. U Torinu nije bio ni blizu odbrane zlata, a takođe je u Svetskom kupu bio nekoliko sezona bez pobede. U formu se vratio u pravo vreme, u sezoni 2009/10, a na Igrama u Vankuveru je ponovo potukao konkurenciju i ispisao nove stranice istorije. Te sezone osvojio je i Kristalni globus i titulu svetskog šampiona u ski letovima, i ona mu je bez sumnje bila najbolja u karijeri.



Od tada, Aman je stalno bio pri vrhu, ostvario je nekoliko pobeda u Svetskom kupu, ali ne i još neki Kristalni globus, a posebno ga boli činjenica da još nije slavio na turneji “Četiri skakaonice”. Sada ga očekuju pete Olimpijske igre u karijeri, koje će mu biti poslednje, ali su one za njega zaista posebne.

“Doneo sam odluku da ću se takmičiti bar do Sočija još u leto 2012. godine, ali mi je bilo potrebno neko vreme da to i javno saopštim. Soči je poseban cilj za mene, ne samo iz sportskih razloga. Moja supruga Jana je Ruskinja i ja imam specijalnu emotivnu povezanost sa njenom zemljom”, rekao je Aman.