Seul 1988 - Igre XXIV Olimpijade

Predistorija Domaćin Igara odlučen je 1981. godine, kada je Seul pobedio japansku Nagoju. To je tek drugi azijski grad koje je organizovao letnje Olimpijske igre. Australija je donirala pet miliona dolara u izgradnju novog bazena u Seulu. Severna Koreja koja je zvanično i dalje bila u ratu sa Južnom Korejom bojkotovala je igre. Kuba, Etiopija i Nikaragva su se pridružili bojkotu. 27.221 volonter pomogao je u organizaciji Igra, a prisutno je bilo čak 11.331 predstavnika medija. Zvanična maskota igara bio je Hodori. To je stilizovani tigar koga je dizajnirao Kim Hjun, a imao je sve osobine prijateljske i gostoljubive tradicije korejskog naroda.

Heroji Iako je diskvalifikacija Bena Džonsona zbog dopinga obeležila igre, bilo je ipak i drugih lepih stvari koje su izbile u prvi plan. Krista Luding-Rotenberger, koja je bila i brza klizačica, osvojila je srebro u biciklizmu I tako postala prva osoba u istoriji sa osvojenim medaljama na zimskim i letnjim Igrama iste godine. Štefi Graf je upotpunila svoj Gren Slem te sezone sa olimpijskim zlatom. Sovjet Vladimir Artemov je osvojio četiri zlata u gimnastici, a Danijela Silivaš iz Rumunije tri. Toliko zlata pripalo je i sprinterki Florens Grifit Džojner. Šest je osvojila Kristin Oto iz Istočne Nemačke, pet Met Bjondi, a tri Dženet Evans.

Naši na Igrama Jugoslavija učestvuje sa 155 sportista u 17 sportova i sa 12 (3, 4, 5) medalja zauzima 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja. Zlatne medalje osvojili su Jasna Šekarić, Goran Maksimović i vaterpolisti.

Bilans medalja, 10 najuspešnijih

	Država	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
1.	SSSR	55	31	46	132
2.	Istočna Nemačka	37	35	30	102
3.	SAD	36	31	27	94
4.	Južna Koreja	12	10	11	33
5.	Zapadna Nemačka	11	14	15	40
6.	Mađarska	11	6	6	23
7.	Bugarska	10	12	13	35
8.	Rumunija	7	11	6	24
9.	Francuska	6	4	6	16
10.	Italija	6	4	4	14
16.	Jugoslavija	3	4	5	12