 |
 |
 |
Oni su veterani. Stara garda.
Šmekeri. Drumski vukovi. Radi ih benzin, bol ožiljaka i pakao tribina.
10.000 kilometara slave. Znaju da gube. Sada žele pogled sa neba.
Usred leta usred Berlina, najbolje odelo i lakovane cipele za poslednji
ples. Igra će im ponovo slomiti srce. Takva je vera navijačka. |
11. jul 2006. | 08:04
Rt Dobre Nade
 |
Krenulo je iz zezanja. I ostalo je zezanje do kraja. Jedino je tako moglo da uspe. Sa osmehom na nerešive probleme. I njima smo zalepili smajlija na rever. Ulaznice, vize, smeštaj, kako putovati, gde spavati, sve to u početku izgleda strašno. Veliko kao planina. A onda kreneš da rešavaš, korak po korak. Prvo naravno napraviš tal sa ženom, decom, devojkom. Uslov svih uslova : ) A onda se odrekneš maksimalno svih hobija i slobodnog vremena. Jer cimanje je svakodnevno. Više puta. I ne traje manje od nekoliko meseci.
 |
 |
Dogovorili smo se da ne falsifikujemo. Bilo je dana kada smo se fenomenalno provodili, bilo je i onih kada se kuliralo u leru. Bilo je sjajnih saputnika iz zemalja koje znamo samo sa zanimljive geografije, bilo je i onih koji ne zaslužuju da ih apostrofiramo. Onima koje ćemo večno da pamtimo, hvala za sve. Da ovo ne bude cover zahvalnica sa CD-a, prepoznaće se. Ili što reče jedna sjajna dama bez koje ovoga ne bi bilo, Cmok svima.
 |
Mi ne ratujemo sa našim godinama. Nismo ni u fazonu da im prkosimo. Čemu? Jednostavno, o njima ne razmišljamo. Godina je samo broj.
 |
Kad dođe vreme, prelomi. Bez obzira na sve. Pođi sa nama. Ima mesta. Da duvamo u jedra zajedno.
 Postojeći komentari (14) | Pošaljite komentar |
 Odštampaj  Pošalji |
Teško mi je bilo da to progutam, ali tako je. Moj je problem što sam želeo da onaj koji je srušio one za koje sam navijao ode u legendu na spektakularan način. Izvio se i poslao glavom projektil, kao pre osam godina kada je prvi put srušio karioke. Ali ovoga puta je protiv sebe imao najstrašnijeg od svih golmana, već viđeno u mreži završilo je tamo gde nije trebalo. I režiralo tragičan kraj. Nije mu dala pustinjska krv da ne uzvrati uvredu...
Leman i Kan su bratski zagrizli medalju koju nisu želeli. Sumnjam da bi bilo tako da je jedan od njih pre drugog digao pehar. Domaćinu najmanje postolje kao nagrada za maksimalan trud i častan oproštaj. Švajnštajger bi sigurno pre voleo da su ta dva projektila išla ka Bufonu, ali pitanje je da li bi sjajni kec azura leteo u prazno kao majstor za penale Rikardo. Malim prevarantima sa Pirineja (veliki otišli kad i inače) veliko četvrto mesto. Svima potaman. A danas, konačno meč za istoriju. Vadimo naša odela i lakovane cipele. Spremni smo. Zbog toga smo došli. Sanjali smo da budemo glavni plesači na podijumu, ali topovi će zumirati druge. Mesto u publici kao nagrada za avanturistički duh. Danas plavo na plavo. A naše crveno, za četiri godine : ) Poslednji je dan. Uživajmo!
Ко каže da smo loše prošli u Nemačkoj? Uzeli smo titulu prvaka. U košarci. Saša Obradović je u svojoj debitantskoj trenerskoj godini tukao visokobudžetne Albu i Bamberg i dve godine pre plana doneo titulu prvaka u Keln. Uradio je ono što je nekima na travi bilo apsolutno nemoguće. Pobedio je jače od sebe.
U Francuskoj sam. U Mecu. Na malom trgu gde ima oko dvadeset hiljada ljudi. Levo od katedrale, iza spojenih bistora, ispred velikog video bima. Sa strane prigušeni kandelabri. U centru crvene baklje i Allez La France. Nije još počelo. Dva komentatora na TF 1 ćute dok sa ogromnih zvučnika odjekuje Marseljeza. Ceo Mec peva. I onih preostalih 130.000 koji nisu mogli da stanu na trg već su se načičkali po kafeima u uskim uličicama. Himna se završava kada kamera zumira Kralja. Zidane, Fussball-Gott. Tako o njemu piše današnji Bild. L’Equipe samo njegovu veliku sliku bez teksta. Bog. Dva puta rušio Brazil. Ide u Berlin da Zlatnu Boginju ostavi u suzama. Poljubiće je poslednji put...
Bilo je što biti mora. Paolo Rosi je šapnuo Lipiju šta bi trebalo da radi. Gerda Milera nije imao ko da čuje. Italijanska hitra lađa je sa dva topovska hica poslala na dno U-96. Kapetan Jirgen je periskop držao previsoko. Mali Groso je nanišanio, i fenomenalnim efeom poslao Lemana na poster a sebe u istoriju. Ende. Der Traum vom Finale ist aus.
