Dženkins: I ako odem, vraćaću se

Amerikanac je meč završio sa 16 poena, 5 skokova i 3 asistencije, a njegove emotivne reakcije dizale su i tako visok adrenalin njegovih saigrača, ali i publike.

“Bio sam motivisan jer sam želeo da ponovo zaigramo onako kako treba. Izgubili smo poslednje dve utakmice i trenirali smo vredno u prethodnih nekoliko dana, nismo želeli da izgubimo i treću u nizu. Takođe, i Makabi je veliki tim, a posebna motivacija bila mi je što u protivničkom timu imam sjajnog prijatelja Džeremija Parga – pričamo skoro svaki dan. Drago mi je što sam konačno pogodio te šuteve za koje znam da mogu da pogodim u svakom trenutku. To je bilo olakšanje i zato sam vikao i trčao na sve strane“, počeo je priču Dženkins posle velike pobede.

Nije bilo prvi put da crveno-beli odigraju inspirisanu završnicu – prošle sezone upravo je Čarls odigrao simultanku sa Budiveljnikom.

“Ne, ne, ta utakmica je bila posebno luda“, rekao je 26-godišnji Dženkins uz osmeh, “Sećam se tada ni na tajm autima nisam uspevao mnogo toga da čujem, sporazumevao sam se sa trenerom rukama, ma bila je ludnica. Mislim da te momente neću moći ponovo da doživim, ali atmosfera je i sada bila izvanredna, kao i uvek. Navijači i mi ’hranimo’ jedni druge – oni nas podignu pesmama, mi njih svojom igrom i tako ukrug“.

Zvezdin bek dao je neke od ključnih poena u poslednjoj četvrtini, uključujući i trojku za vođstvo 70:68.

“Imao sam utakmica u kojima sam šutirao 1-5 ili 0-4 za tri poena u poslednje vreme, ali video sam kako mi lopta ide – nisu to bili neki gadni promašaji, sve je bilo kako treba i zato sam imao veru da ću početi da pogađam“.

Posle Demarkusa Nelsona, Dženkins je drugi stranac koji ostaje u crveno-belom dresu dve sezone. Pitali smo ga da li će postati prvi koji će zaigrati i u trećoj.

“Ne znam, nisam očekivao to pitanje“, kazao je zatečeni Dženkins, a onda se našalio: “Dojadiću im uskoro. Sad ozbiljno – videćemo, nismo još razgovarali o tome jer smo svi koncentrisani na završnicu sezone. Ko zna šta će biti u budućnosti. Meni je ovo dom prethodne dve godine, ovde se prijatno osećam – ne moram više nikoga da zovem i da pitam ’gde ovo da nabavim’ ili ’koja je ovo vrsta hrane’. Sada poznajem sve. Čak i ako odem, znam da ću se često vraćati da posetim Beograd jer sam ostvario sjajan odnos sa mnogo ljudi ovde“.

Već smo navikli da bar neko od Dženkinsove porodice ili prijatelja bude u gledalištu. Sada je gost bila njegova majka.

“Već je jednom bila ovde – prošle godine kada smo igrali sa Lijetuvos Ritasom, tako da joj je ovo bio drugi put. Dopada joj se mnogo ovde, sada je postala i veliki navijač Zvezde – neprestano mi šalje poruke, ’s kim igramo sledeću utakmicu’ ili ako igramo sa Partizanom, onda pita ’ko je domaćin, čiji će navijači biti na tribinama?’, pohvatala je košarku u Srbiji. Prošle godine je napravila gomilu fotografija, baš joj se svidelo – bila je kod Hrama Svetog Save, na Kalemegdanu, fino se snašla“, zaključio je Dženkins.