Odata pošta Radivoju Koraću

Korać je, 2. juna 1969. godine, poginuo u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Sarajeva. O popularnom Žućku, jednom od najboljih igrača sveta u sedmoj deceniji prošlog veka, govorili su mnogi njegovi saigrači, koji su istakli da je "Korać bio i ostao pesnik pod obručima".

"Korać je bio veliki čovek, a kroz karijeru je pokazao danas retku osobinu, vernost. U našoj zemlji nikada nije promenio klub, ostao je veran OKK Beogradu iako je i tada bilo mnogo emisara koji su pokušavali da ga nagovore da promeni klupske boje", rekao je Borislav Stanković.

Jedan od naših najpoznatijih stručnjaka Ranko Žeravica, koji je Koraća trenirao u reprezentaciji Jugoslavije, smatra da je Žućko i danas u mnogo čemu neprevaziđen.

"Bio je igrač vanserisjke klase o kome se mnogo pričalo i pisalo, a o njemu su se čak snimali i filmovi. Bio je nezadrživ, pa je nekada prvi čovek evropske košarke Robert Bisnel naložio da ga snimaju sve vreme u napadu kako bi pronikli u tajne njegove efikasnosti. Gledajući kasnije snimke, Bisnel se žalio da Korać pravi mnogo faulova u napadu, i sugerisao sudijama da ga sankcionišu. Svi smo se tome smejali, a Žućkov odgovor je bio još veći broj koševa", rekao je Žeravica.

Po završetku skupa u Košarkaškom savezu Srbije, u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu položeni su venci na Koraćev grob.

Polaganju venaca prisustvovali su Žućkovi saigrači iz reprezentacije i OKK Beograda Rato Tvrdić, Petar Skansi, Damir Šolman, Josip Đerdja, Nikola Plećaš, Ivo Daneu, Nemanja Đurić, Bata Radović, Vladimir Cvetković, Dragoslav Ražnjatović, Slobodan Gordić, Momčilo Pazmanj i Blaž Kotarac, kao i članovi Koraćeve porodice i njegovi brojni prijatelji.

Legendarnom Žućku su se poklonili i poletarci kluba koji nosi ime Radivoj Korać.