Partizanova škola druga, prvi Ajaks

Prvo mesto pripada Ajaksu, iza crno-belih slede Hajduk iz Splita, Barselona, Sporting Lisabon i MTK Budimpešta.

Studija koju je obavio CIES (Centar za međunarodne sportske studije) pokriva prošlu sezonu u svim evropskim prvim ligama, od Engleske i Španije do Malte i Kazahstana, a račiunaju se igrači koji su od 15. do 21. godine proveli u klubu bar tri godine.

Srbija u prvih 20 ima još dva kluba - OFK Beograd (36 igrača) na deobi sedamnaestog sa Mančester Junajtedom, i Crvenu zvezdu na deobi 20. mesta (34 igrača) sa PSV Ajndhovenom, Levskim i Lionom. Među zemljama po broju klubova prednjače Holandija, Hrvatska i Srbija sa po 3 ekipe.

Ajaks je širom Evrope poslao čak 69 svojih igrača, crno-beli ih imaju 60, iz Splita ih je stiglo 55, a Barsa 53. Amsterdamski tim bio bi još uverljivije u vođstvu da su računate sve mlade zvezde, koje su igrale za klub (kao Ibrahimović, Pinar, Suares), ali nisu ispunile kriterijume koje je koristio CIES.

Sa izuzetkom španskih giganata Barse i Reala, u vrhu lestvice su klubovi iz istočne Evrope i Holandije, čija liga je tradicionalno puna mladih talentovanih igrača, kako domaćih, tako i onih sa istoka i severa kontinenta, dovedenih pre prvog profesionalnog ugovora.

U tabeli prva kolona su igrači iz kluba koji su sada van njega, u drugoj oni koji su u idalje u klubu, a u trećoj je zbir.

Istraživanje pokazuje da su klubovi iz istočne Evrope mnogo oslonjeniji na sopstvene igrače, u proseku 27 posto, dok je u 5 najbogatijih taj udeo tek preo 17 posto. Oni između, kao lige Grčke, Rusije, Portugala ili Škotske, stoje najgore, tek na 15 posto.

U našoj zoni (siromašne zemlje istoka i juga) prednjači Slovačka sa čak 40 posto, a na dnu lestvice su Kiprani, koji zadržavaju tek 11 posto svojih juniora, što nije iznenađenje posle prave portugalske invazije na ostrvo. Od Kiprana su još slabiji Turci (9 posto), koji su klasifikovani u srednju grupu.

„Za mnoge klubove jedini način funkcionisanja je da proizvode igrače, a zatim ih prodaju bogatijim klubovima. Hronična besparica ih tera na to“, stoji u izveštaju CIES.

Još veći problem je nestabilnost.

„Klubovi nemaju hrabrosti da u finansijskim uslovima koji vladaju veruje dugo trenerima, koji bi zauzvrat priliku pružili svojim juniorima. Dodatni problem su posrednici, koji stiču ličnu dobit na preprodaji mladih igrača, i koji se oslanjaju na mrežu u kojoj su treneri i čelnici klubova“, navodi se u izveštaju.

Među najvećim klubovima na kontinentu razlike su drastične – dok Barsa u timu ima 59 posto svojih igrača, u Realu je taj udeo 26 posto. U Engleskoj je razlika između Mančester Junajteda (40 posto) i Čelsija (9 posto) još drastičnija.