Sagmajster: Bio sam na ivici snage

Prema rečima takmičara etapa je bila namenjena za najboljih 20 takmičara, a ostali su imali zadatak da dođu do cilja i praktično prežive, a na kraju je malo motociklista je došlo do kampa. „Bio sam na ivici snage, da nije bilo Deklerka, najboljeg vozača kvada, koji je proveo 15 minuta pored mene pokušavajući da mi pomogne, nisam siguran kako bi se sve završilo“, rekao je Sagmajster.

„Gotovo svu vodu koju je imao potrošio je na mene u nameri da me održi u budnom stanju. Toliko mi se spavalo da to nije bilo normalno, ali je on insistirao da ostanem u sedećem položaju i nikako da ležim. A, tako mi se spavalo. Nisam siguran koje pozvao medicinski helikopter, ali vrlo brzo se stvorio u pustinji u uključio mi infuziju. Tek kada su se uverili da sam dobro rekli su mi da nastavim, a oni su odleteli dalje“, rekao je Sagmajster posle više od 12 sati provedenih na motoru.

Od specijalnog izveštača B92 sa Dakara Vladice Šljivića.

Sagmajster ističe da u prvom delu brzinca sve funkcionisalo kako treba, ali da su onda usledili problemi sa KTM motorom.

„Koliko sam čuo svi koji su vozili KTM imali su problema sa restriktorom i nikome motor nije radio kako treba. Prvih 89 kilometara išao sam maksimalno dobro, a onda je motor počeo da trokira. Koliko god da sam zavrtao gas, ništa se nije dešavalo, zbog toga sam više od deset puta pao, jer nisam mogao da dođem do vrha dine. Posle toga sam izgubio svu snagu i nastala je agonija“.

„Dakar nije trka, ovo je preživljavanje, sreća je da sam uspeo da stignem do kampa. Polsednjih 30 kilometara vozio sam 20 km/h, samo da ne bih pao. Još jednom ponavljam, izuzetno sam fizički jak, ali sada verujem kako je bilo Đokoviću, kada je onomad odustao. Više od deset litara vode, četiri Red bula i infuzija jedva su mi povaratili snagu“, istakao je jedini srpski predstavnik na Dakaru.

Po rečima slovenačkog motocikliste Mirana Stanovnika, koji je zbog preloma prstiju na levoj ruci morao ranije da završi trku, ovo je bio izuzetno težak dan, praktično samo za fabričke vozače. Osušena grana koja je virila iz peska bila je kobna po Slovenca, jer mu se tako žestoko zabila u ruku da mu je polomila kosti. Organizator se nije mnogo dvoumio, već po ukazanoj pomoći u kampu poslao ga je helikoptoreom u La Riohu, posle čega će nastaviti za Buenos Aires i natrag u Ljubljanu na operaciju.

Staro je pravilo da čim je brzinski ispit, uslovno rečeno, kratak onda je izuzetno težak, a posebno kao na trećem kada po izlasku sa specijala, nije bilo etape do kampa. Ko dođe do cilja taj je preživeo i odmah tražio pomoć od svog tima. Najteže je bilo onima koji su morali tek da lutaju po kampu, kako bi pronašli svoje, jer za neupućene, Dakar bivak liči na veliki vašarske varijante u Srbiji, kako po prostranstvu, tako i po šarenilu boja.