Koštunica - Labus: izborna noć bez adrenalina

Iako Srbija nije dobila predsednika nakon prvog kruga glasanja, pored razumljivog nezadovoljstva, najvažniji akteri predsedničke trke mogli su u njoj da pronađu i razloge za zadovoljstvo: Koštuničin tabor napokon ima vrlo opipljive argumente za tvrdnju da ima najviše pristalica; Labus može biti zadovoljan jer mu je ostavljena nada da u drugom krugu nešto ipak može da pokuša, a u trenutku se učinilo da bi i to moglo da mu izmakne i da bi lider radikala mogao da ga prestigne. Iako im je lider (tek) treći, radikali bi mogli ponajviše da se raduju. Šešelj nije dobio bitku, ali se vratio u rat, jer dvadesetak odsto glasova, koliko je na izborima dobio, znači više od infuzije za stranku koja je skoro iskopnila sa političke karte Srbije. Da se vratio u život, Šešelj je pokazao dan posle izbora, kada ih je proglasio neregularnim i tražio njihovo poništavanje.

Možda stoga nije čudno što su negde posle 22 časa, kada je već bilo jasno koliki je čiji rejting, u sedištu DSS bili zadovoljni, dok su se u sedištu Labusovog tima optimizam i dobro raspoloženje naglo probudili nakon početnih slabih rezultata. I jedni i drugi, ipak su bili uzdržani, svesni da predstoji drugi krug. Na jednoj strani uzdržanost, dok se na drugoj strani Beograda osmeh Aleksandra Vučića, generalnog sekretara SRS, raširio od uva do uva.

Dok su prostorije Koštuničinog i Labusovog štaba bile prepune novinara i gostiju, što je donekle bio slučaj i sa zgradom Magistrata u Zemunu gde su se ušančili radikali, prostorije SPS i SPO bile su prazne, skoro puste ako se uporede sa nekim ranijim izborima. Ni predsednički kandidati ovih stranaka nisu gajili prevelike iluzije. I Velimir - Bata Živojinović i Vuk Drašković rezultate su čekali u svojim kućama.

Svi na prvom mestu

Užurbani, nasmejani Zoran Šami, sat i po po zatvaranju biračkih mesta, u štabu Vojislava Koštunice saopštava prve izborne rezultate. Kandidat DSS vodi. I Labus vodi, ali prema podacima koje je pola sata kasnije saopštio njegov portparol Bojan Zečević. U sedištu DSS podaci se obrađuju posle telefonskih dojava i unose se u kompjuter. Plavi grafikon na računaru u skučenoj centralnoj sobi, koji pokazuje Koštuničine glasove, ubrzano raste. Merač Labusovih je žute boje i niži od onog koji broji glasove trećeg igrača u ovoj igri Vojislava Šešelja. Njegov grafikon je crn.

Dakle, Koštunica vodi. „Kakva gužva! Šta, ovi ubedljivo vode, raduju se?“ komentariše tek pristigli novinar.

„Kako da ne. Idi sad kod Labusa, i oni se raduju. I tamo je Šešelj treći“, komentariše jedan strani dopisnik.

Radovali su se i radikali. Kada se na početku večeri pojavio Aleksandar Vučić, generalni sekretar stranke, vidljivo dobro raspoložen, ćaskajući sa nekoliko izveštača, bilo je jasno da postoje dobri razlozi za njegovu opuštenost. To je objasnio malo kasnije Dragan Todorović, šef izbornog štaba Vojislava Šešelja, kada je novinarima pročitao podatke prema kojima njegov lider ima skoro isti broj osvojenih glasova kao dva favorita.

Za dva stola oko kojih su sedeli reporteri čula su se razna tumačenja početnih rezultata koje su objavili radikali. Na televiziji, predstavnici Cesida potvrđuju malopređašnje Todorovićeve navode. „Ovaj će još i da pobedi“, kaže jedna novinarka svojoj koleginici. „Ma, ne verujem“. Nije zvučalo baš ubedljivo.

Komunisti

Aleksandar Popović, visoki funkcioner DSS i animator večeri u Koštuničinoj stranci, spretno se kreće po novinarskim kružocima i glasno agituje kako Labusovom štabu ne treba verovati.

- Oni vode kampanju kao što je vodio Milošević. Komunisti su komunisti! - kaže Popović.

Usplahireni kolega iz RTS-a redovno tokom večeri zauzima najbolji položaj, tik do konferencijskog stola. U odelu, poslednji put viđenom valjda na nekom od zasedanja Centralnog komiteta, probija se kroz gomilu novinara, fotografa i snimateljskih kablova. „PRESS ZNA SRBIJA“, legitimaciju za prepoznavanje, po svoj prilici, nisu na grudima poneli jedino novinari Pinka. Ekipi televizije Željka Mitrovića toga dana je poslato saopštenje da nisu dobrodošli u štabu DSS.

Kod Koštuničnih glavnih konkurenata, onih „komunista“, kako ih je nazvao Popović, mrtvo more uprkos velikoj gužvi. U prostorijama na Topličinom vencu već su bili Zoran Živković, potpredsednik DS i savezni ministar i Momčilo Perišić, predsednik PDS. Novinari su potpuno izolovani od političara koji su se popeli na treći sprat.

U sedištu DSS novinari uveliko spekulišu o navodnom sastanku Koštunice sa Đinđićem i pričaju o putovanju za Njujork na koje je predsednik savezne države vodio veliki broj novinara. „Koštunica je i u avion ušao kao u skupštinu, mrtav ozbiljan. Ništa od neformalnog razgovora“, konstatuje novinarka. Ostali su zainteresovani za rezultat jugoslovenske reprezentacije na svetskom prvenstvu u odbojci. Kod radikala se novinari ubijaju od dosade. Iskusniji su poneli špil karata.

Bora i Idoli

Negde oko deset sati, u DSS se dele mali kiselkasti sendviči. Biće da su sa ruskom salatom. Sa građanski zabrinutim, odgovornim izrazom lica, na vratima se pojavljuje Bora Đorđević. Centralnoj sobi koja vodi do konferencijske sale, načičkane novinarima, domaćim, poljskim, japanskim i arapskim, prethodi nekoliko soba s obavezno zatvorenim vratima. U jednoj su Sanda Rašković-Ivić (DC), ministarka za izbeglice, čija podrška potencijalno nosi oko 700.000 glasova i koja se baš nekako uoči glasanja žalila kako su joj Đinđićeva vrata uvek zatvorena. Sa njom u društvu su Slobodan Vuksanović i Milivoje Glišić.

Ostali se ne vide. U teget sakou, s bordo kravatom, u farmericama i čistim cipelama, Glišić ne privlači pažnju novinara. Daće samo jednu izjavu za državnu televiziju. Srđan Šaper sa još jednim, sad već prosedim „idolom“ Nebojšom Krstićem pravi društvo Ljiljani Smajlović, spoljnopolitičkom komentatoru NIN-a. Obren Joksimović, bivši ministar zdravlja, reklo bi se ljubazniji nego inače sa novinarima, odlazi u sobu da telefonira. Bora Čorba razgovara sa Slobodanom Rakitićem, večitim predsednikom Udruženja književnika Srbije.

Kad nije bilo slavlja, u Labusovom štabu nije bilo ni vidljive nervoze. Zečević se ni najmanje nije uzrujavao dok je oko 22 časa objašnjavao nepoverljivim novinarima da je razlika u broju osvojenih glasova u Labusovom i Koštuničinom štabu posledica različitog procenta obrađenih glasova. I ostale Labusove pristalice ponašale su se kao Zečević.

Gonzales i Kerber

Negde oko pola časa pre ponoći, semafori oba tima su se usaglasili i pokazali isti rezultat: Koštunica prvi, Labus na drugom mestu, Šešelj treći. Labus, čiji je dolazak Zečević najavio, na kraju je i došao, ali je izbegao novinare ušavši na ulaz na kome dočeka nije bilo. U međuvremenu, Živkoviću i Perišiću stiglo je pojačanje - Mlađan Dinkić, Gašo Knežević, Slobodan Orlić, a posle 23 sata i Božidar Đelić i Goran Svilanović. Hodnikom su prošetali i potpisnici Labusovog programa Svetlana Velmar-Janković, Lazar Ristovski i Goran Paskaljević. Jedino je bubnjar Dragoljub Đuričić, uvek spreman za ćaskanje s novinarima, čitavu paradu stoički ozbiljno, ali optimistički, ispratio u hodniku.

Na drugoj strani, priča se o Cesidovim rezultatima dok u prostorije DSS ulazi Ljiljana Nedeljković, šef kabineta predsednika SRJ. Prethodnica joj je sin, student istorije. Blaga euforija posle prvih rezultata sada je potpuno nestala. Tenziju će pojačati tek dolazak Vojislava Koštunice u 23 časa, koji, zvučaće neverovatno, brzinom Gonzalesa ulazi u prostoriju kojoj nijedan novinar više neće imati pristup. Do „vampirskog pojavljivanja“ dva sata posle ponoći, vrata će uporno čuvati Dragan Maršićanin. Sve vreme će, oslonjen na veliki sto ispred, tamaniti čips. Posle ponoći više nema ni ruskih sendviča. Pije se turska kafa, aparat za espreso je ćušnut negde na podu.

Drugo poluvreme

U 23.10 je druga konferencija za novinare. Koštunica ubedljivo vodi, na drugom mestu Labus prestiže Šešelja. Šami, sad već bez širokog osmeha na licu, smiren i uobičajeno ozbiljan, najavljuje naredno obraćanje novinarima odmah posle ponoći. Drugi krug izbora je sasvim izvestan.

Marko Janković kuka kako je opet zabranjen na RTS-u, ne uspeva mu da zainteresuje bilo koga.

Kod Labusa ne kuka niko. Bar ne javno. Živković i uvek raspoložen za priču Božidar Đelić revnosno su se smenjivali ispred kamera, nasmejani i veseli, ne pokazujući bilo kakvo nezadovoljstvo ishodom izbora. Kamere TV Pinka bile su upaljene gotovo sve vreme, valjda da bi nadoknadile direktna uključenja iz Koštuničinog štaba.

- Dobro jutro, jeste dobro? Šta ste se smrkli kad je sve dobro - počeo je svoj govor Miroljub Labus objašnjavajući da to što je startovao od nule i u utakmici u kojoj ih je bilo „deset na jednog“ osvojio skoro milion glasova smatra velikim uspehom. Zadovoljan činjenicom da je „Srbija veoma zrelo glasala“ i da se glasovi za promene iz oktobra 2000. nisu osuli već samo podelili, Labus je najavio duel s Koštunicom u kome će obojica predočiti svoje programe, i završio govor u sportskom duhu:

- Utakmica se nastavlja! Razlika između mene i drugog kandidata je oko 100.000 glasova. Čekamo drugo poluvreme!

Nešto pre dva sata, i odmah posle obraćanja novinarima, Labus je potražio prvi televizor kako bi saslušao govor svog rivala. Slušao ga je strpljivo, mirno, tek povremeno pomalo izvijajući obrvu.

- Je l’ se Ustav jede? Je l’ to neko pitao? - prokomentarisao je kratko tek u momentu kad je Koštunica osuo paljbu po „ekonomiji od danas do sutra“, ističući ključnu važnost donošenja Ustava.

Ustav i ekonomija
Cesid završava brojanje glasova petnaest minuta pre ponoći. Gotovo je. Slobodan Vuksanović ocenjuje da su rezultati fantastični s obzirom na kampanju koja se vodila. Tada se saznaje i da je RIK prekinuo sa radom. Prešlo im u naviku da se tako ponašaju, komentariše se okolo. Novinari govore o mogućoj varijanti da će Đinđić apelovati da se ne izađe na glasanje u drugom krugu i da će, po komentarima jednog novinara, „kako stvari stoje, apelovati da se glasa za Koštunicu“.

Treća konferencija je 15 minuta posle ponoći. Definitivno, Koštunica je prvi, Labus drugi, Šešelj treći. Razlika između prvog i drugoplasiranog ista je kao i ona između drugog i trećeg. Šami najavljuje Koštuničino obraćanje novinarima za jedan sat.

„Šta je Šešelj postigao? Etablirao se kao najjača opozicija“, proverava stav poljska novinarka i pita: „Šta li misli Sloba u Hagu?“

Sad se već neko vreme čeka Koštunica. On, međutim, čeka Labusovo obraćanje. Stižu zajedljivi komentari.

„Samo da ne napravi dramsku pauzu od 15 minuta, posle Labusa“;

„Mora da žderu nešto tamo zatvoreni“;

„Ma ne, nisu oni u tom fazonu. Sad poste i mudruju“;

„Baš je vampir, pa već se sve zna“;

„Možda čovek nije obavešten, pa ne zna da treba da se pojavi pred novinarima“.

U 15 minuta do dva konačno i Maršićanin ima šta da radi. Pravi prolaz Koštunici do konferencijskog stola i najavljuje „budućeg predsednika Srbije“.

Ovaj imenuje ekstreme u Srbiji. Da, to jeste Šešelj, ali je i Labus, zbog, kako kaže, „nekritičkog preuzimanja zahteva međunarodnih finansijskih institucija“. Ispunjavanje evropskih zahteva ne mora biti od A do Š, slikovit je Koštunica, i najavljuje nastavak kampanje za dan-dva. Da, naravno, razgovaraće sa Labusom, to je već izjavljivao. Nema problema da razgovara sa svima onima koji su na funkcijama njegovom zaslugom, njegovom voljom i njegovim predlozima. Njegova politika na kraju dobija, ona je, kaže, kao reka ponornica koja se iznenada opet pojavi. Izborna noć je završena.

- Ma pusti, preselo mi, nema nikog na -ić! Došlo mi je da dopišem broj 12 i pored njega Vlade Divac - umorno govori jedan novinar iz unutrašnjosti. „Samo, ni on nije na -ić“, konstatuje vratar deesesovac.