Kampanja s mnogo buke

Dominira bezobzirna politička propaganda sa međusobnim optužbama kandidata, ali sa novim mrežama za lovljenje biračkog tela. Deo nagovora polazi od uverenja da biračko telo nema glavu. To je velika greška! Neumerena je i neadekvatna ovolika dramatizacija ovih izbora utoliko pre što predsednik nema jaka ovlašćenja – ona su ponajviše protokolarna.

Na samom početku kampanje, u javnosti su prepoznati kao favoriti Labus i Koštunica. Način kako je to učinjeno nije bio korektan u odnosu na druge pretendente – stav je Ratka Božovića.
Svi predsednički kandidati, osim Miroljuba Labusa, vode ideološke kampanje, koje se bave opštim pitanjima društva. Labus vodi programsku kampanju sa težištem na reformama i to je njegov izborni prioritet – kaže Zoran Lutovac.

- Koštunica se profilisao kao državnik – zaštitnik nacionalnih interesa, legalista, čovek koji smatra da prvenstvo imaju institucije, a da su političari samo serviseri narodnih potreba. Iako nesporno demokrata, on je takav svoj profil donekle narušio, jer vodi kampanju sa obeležjem populizma i dodvoravanja većinskom mišljenju. U njegovoj kampanji dominira kritika srpske vlade i premijera Zorana Đinđića lično, pri čemu nedostaje artikulisanje onoga što on nudi kao alternativu. I to, zapravo, jeste slabost njegove kampanje. Koštunica bi, nasuprot takvoj strategiji, trebalo da vodi favoritsku kampanju, iznosi svoje osnovne stavove, afirmiše svoja načela, sugeriše viziju, i da, koliko god je to moguće, ignoriše druge kandidate!

Ratko Božović smatra da u kampanji Koštunica sebi, bez razloga daje nekoliko autogolova, od kojih je najdrastičniji neverovatno rezonovanje o dvojnom državljanstvu.
- Bezobzirno je i bezočno Labusa tretirati kao Đinđićevog posilnog, jer on to nije i ne može biti. On je autonomna politička ličnost koja ima ne malo reformskih rezultata. Ima jasno obrazloženu viziju o ulasku u Evropu. On je uveliko i otpočeo sa gradnjom mostova do Evropske unije. Labusova kampanja je najprofesionalnija. On je u stalnom kontaktu sa biračima. Javne ličnsoti koje ga podržavaju boje čitavu predizbornu atmosferu novim bojama. NJegove su ideje obrazložene – ne lebde u vazduhu. Dobro je što je svakodnevne ekonomske teme upotpunio državnim, a posebno ostvarivanjem pravne države – kaže Božović.

Lutovac podseća i da je Miroljub Labus u kampanju, kao i Koštunica krenuo sa visoke državne funkcije u federaciji.
- Javno mnjenje Labusa skenira kao ozbiljnog kandidata, i zato je trebalo da nastavi da vodi, kako je i počeo, pozitivnu kampanju favorita. Više je, na žalost ni on ne vodi. Kako se ulazi u završnicu, obojica su znatno odstupili od tog modela, obojica su fokusirala onog drugog i finiširaju u maniru kakav ni jednom ni drugom ne priliči – ocenjuje Lutovac.

Đinđić

- Sa pozicija svoje stranke Koštunica je suštinski objavio rat srpskoj vladi. Ako pobedi, a on u to ne sumnja, sledili bi, po kratkom postupku, vanredni parlamentarni izbori. Cilj je već sada vezan za rušenje sadašnje vlasti. Nema kohabitacije. Obećava se žestoka konfrontacija. Đinđić koji je još od vremena Miloševića bio satanizovan dodatno se demonizuje. To je verovatno bio i jedan od razloga da se Đinđić braneći vladu, uključi u kampanju protiv Koštunice.

Pozicija gromobran

- Koštunica je procenio da u svojoj kampanji može da iskoristi poziciju premijera jedne reformske vlade koja nigde u svetu nije popularna, zbog rezova i poteza koje je povlačila. Neko drugi bi, možda te reforme sprovodio sporije, a Đinđić se nije, u korist reformi obazirao na mogućnost da rizikuje popularnost i postao je gromobran koji privlači na sebe sve posledice u korist reformi. Tu Đinđićevu, uslovno rečeno, nepopularnost, Koštunica je odvagao i procenio kao adut za sebe. Naravno, ta kritika ne bi bila diskutabilna da Koštunica nije prekoračio tu dozu i radikalizovao svoj obračun sa Đinđićem – kaže Lutovac. – To može da ima i negativan efekat.