Novi izbori po starom Ustavu

Izbori za predsednika Srbije bice odrzani 29. septembra, dok ce kampanja zvanicno poceti 2 meseca ranije, 29. jula. Politicke stranke najavile su sednice na kojima ce doneti odluku o kandidaturi svojih ljudi ili podrsci onim licnostima koje su im najblize. Ucesce u izbornoj trci za sada su najavili Miroljub Labus, Velimir Ilic i Borislav Pelevic, dok se nezvanicno pominju i Vojislav Kostunica, Nebojsa Covic i Vladan Batic.

Direktor agencije "Stratedzik marketing" Srdjan Bogosavljevic u izjavi za Radio B92 kaze da su dva najozbiljnija kandidata za predsednika Srbije Labus i Kostunica. "Ako se jedan od njih dvojice ne bude kandidovao, drugi ce imati veoma lak posao, a ako se oba kandiduju, onda ce to biti zestoka borba za pobedu na izborima", tvrdi Bogosavljevic. "Sa aspekta javnog mnenja izvanredno stoje i jedan i drugi, Kostunica ima nesto siru podrsku, ali se cini da Labus ima cvrsce opredeljene birace, znaci oni koji kazu da je Labus njihov prvi izbor po pravilu im Kostunica nije drugi izbor, medjutim kod Kostunice ima dosta onih kojima je Labus drugi izbor. Druga dobra stvar za oba kandidata je sto oba obavljaju atraktivne drzavne funkcije. Oni ce voditi kampanju kao politicari, ako budu vodili, ali ce istovremeno obavljajuci tu svoju funkciju biti prisutni u javnosti i moci ce da uticu na javnost sa tih funkcija. Svi ostali kandidati su hendikepirani sa oba ta aspekta, cak i oni koji obavljaju neku funkciju, posto njihove funkcije nisu toliko atraktivne", kaze Bogosavljevic.

Misljenje da bi Labus i Kostunica bili jedini ozbiljni kandidati ima i profesor Fakulteta politickih nauka Miroljub Radojkovic. On za Radio B92 kaze da ce se kampanje kandidata za predsednicke izbore zasnivati na njihovim prepoznatljivim osobinama. "Mislim da ce akcenat u kampanji biti stavljan na neke karakteristike, poput Kostunicinog legaliteta i Labusovog reformatorskog pristupa", ocenjuje Radojkovic. "Kostunica ocigledno ima legalisticki pristup i on verovatno zeli da preseli sebe tamo gde ce se preseliti i moc, posto da savezna drzava treba drugacije da izgleda. Labus ima vec velik rejting kao najozbiljniji reformator, covek koji ne samo da dobro govori, nego je cesto i u prilici da donese novac i uradi nesto konkretno. Ostali kandidati su tu samo da okusaju rejting ne samo sebe, vec i svojih stranaka pred neke druge, isto tako vazne izbore koji jos nisu raspisani, ali koji se sigurno primicu, a to su izbori za republicku Skupstinu", kaze Radojkovic. Izvesno je da ce u predizbornoj trci doci do medijskog rata, medjutim, prema oceni Radojkovica, to nije kljuc za pobedu. "Strucnjaci za marketing mogu da se pobrinu o imidzu kandidata i jos mnogo cemu, ali je vaznije da se veci deo kampanje veze za direktne susrete s ljudima na terenu", istice Radojkovic. "Mislim da im je to odlucujuca stvar za dobiti ili izgubiti izbore, zato sto je ogroman broj ljudi zbunjen, razocaran, najavljuje se apstinencija i tu vrlo malo moze da pomogne, ako je covek nemotivisan da izadje na izbore, imidz ili spoljnji izgled kampanje. Vazno je raditi s ljudima i mislim da ce se tu odigrati prava bitka i da ce tu s manjim brojem biraca u izbornom telu pasti pobeda onog ko bude najbolje uspeo to da odradi na terenu", kaze Radojkovic.

Izbori za predsednika Srbije bice odrzani pre donosenja novog Ustava Srbije. Posto je na saveznom nivou u toku pisanje Ustavne povelje, u skladu s tim ce, najverovatnije sledece godine, biti napisan i nov Ustav Srbije.

Na pitanje znaci li to da ce predsednik Srbije, izabran 29. septembra, biti na tom mestu manje od godinu dana, to jest do novog Ustava, predsednik Upravnog odbora CESID Marko Bagojevic kaze: "Ne postoji nijedno pravilo, ni u zakonu, ni u Ustavu, po kom bi po usvajanju novog Ustava morao biti obavljen i nov izbor za predsednika i nov izbor za Skupstinu, ali u principu, po logici stvari, to bi trebalo da bude normalan sled dogadjaja, pogotovo ako novim Ustavom budu menjana ovlascenja predsednika, jer gradjani ce glasati za licnosti koje ce se kandidovati za funkciju sa odredjenim ovlascenjima prema vazecem Ustavu. Ako bi novim Ustavom ta ovlascenja bila smanjena ili njihov krug prosiren, nastala bi bitna promena i onda bi po nekoj logici trebalo da se ide na nove izbore za predsednika", kaze Blagojevic.