Abu Dabi, Islam i moderna tehnologija

Ovaj grad u Persijskom moru je od talasa zaštićen velikim veštačkim ostrvom, u njemu se trenutno diže kompletan novi downtown, a u njegovoj neposrednoj blizini niče čitav novi (od nule) grad u pustinji koji će kao izvor napajanja koristiti solarnu enegriju i u kome će se sve reciklirati. Ovo je mesto na planeti na kome su se sudarili tradicionalni islam i moderne tehnologije novog veka.

Odlazak u svako inostranstvo predstavlja odličnu priliku za upoznavanje sa lokalnom kulturom. Iskustvo me navodi da ću je najbolje upoznati na ulici. U Abu Dabiju je ova opcija malo komplikovanija, pošto se ovaj grad nalazi u podneblju u kome temperatura često prelazi četrdeseti stepen, a samim tim njegovi stanovnici tokom većeg dela godine izbegavaju duži boravak na otvorenom. Mada čak i u novembru, kada je tamo podnošljivih 30 iznad nule, više od polovine onih koji se kreću ulicama jesu Indusi i Pakistanci, tako da ćete na ulici pre imati priliku da upoznate njihovu kulturu i običaje nego onu domaću, arapsku. Oni će biti i taksisti (jedan od njih je prijavio da mu je radno vreme od 08 do 01, bez slobodnog dana, ne u nedelji, nego u mesecu. On time nije nezadovoljan, naprotiv, pružena mu je prilika da zaradi neuporedivo više nego što bi zaradio u rodnom Pakistanu) koji vas voze, oni rade na građevinama ovog grada koji je konstantno u izgradnji, oni su jeftina radna snaga koja izgrađuje ovu zemlju i kojoj su, kako neke internacionalne organizacije tvrde, ugrožena osnovna ljudska prava.

Iako su feredže koje prikrivaju lica česta pojava, žene ovog podneblja plene izuzetnom lepotom. Lokalno stanovništvo mahom možete da sretnete u ogromnim šoping centrima po gradu. Njihovu klijentelu pored njih predstavljaju kako Evropljani tako i ostali ljudi bele puti, koje ćete ređe primetiti u šetnji ulicama grada. Kafei po ovim centrima su mesta u koja se izlazi. Pošto se alkohol ne toči na javnim mestima, barovi većih hotela takođe predstavljaju popularna mesta okupljanja. Probajte da se suprotstavite svim izazovima potrošačkog društva, zaobiđete ove lokacije i iskoristite sve ono što vam ulice ovog grada pružaju.

Obrok u Indijskom restoranu - Photo: Dušan Èaviæ

Preporučujem bilo koji od mnogobrojnih indijskih restorana u kojima možete da ručate za nepuna tri eura, a deo grada koji nikako ne bi trebalo da zaobiđete se zove Halidija (Al Khalidiyah). Tamo možete opušteno da meračite u lokalnom kafeu, sa lokalnom ekipom, sve gledajući na televiziji lokalnu, ala špansku, seriju ili aktuelne muzičke spotove regiona uz čaj ili kafu sa tipičnim začinom kardamomom, uz nezaobilaznu šišu (nargilu). Ako vas interesuje hrana, posetite lokalnu pekaru u kojoj za ekvivalent ceni od deset dinara možete da probate tanke, u burastim pećima ispečene, lepinje bez kvasca.

Pekar je Avganistanac, peæ je u rupi - Photo: Dušan Èaviæ

Dobitna varijanta za odličan obrok za podnošljivu sumu novca je lanac restorana «Lebanese flower» u kome možete da probate sve orijentalne gurmanluke, od humusa, falafela i tabulja, jagnjećih ćevapa i rebaraca, preko prepelica i golubova na grilu pa do ovakvih i onakvih kebaba.

Grotlo, Lebanese flower - Photo: Dušan Èaviæ

Znate li one najlone kojima su presvučena sedišta, nasloni, vrata i suncobrani u novim automobilima? E u Emiratima postoji manija neskidanja tih najlona sa raznih delova kako automobila, tako i motora – lično sam video najlonom presvučeno sedište na motorciklu! Kod nas se ovim postupkom u mnogim domovima produžava očuvanost signalizacije na dugmićima daljinskih upravljača televizijskih prijemnika, ali mi nikako nije ušlo u glavu koja je svrha najlona u džipovima, automobilima i taksi vozilima, sve to u zemlji u kojoj se ima, a zna veoma da upari.

Nezaobilazni najloni - Photo: Dušan Èaviæ

Najfascinantnije zdanje u Abu Dabiju je Zajed džamija (Zayed mosque), koja se nalazi na ulazu u grad. Jedna je od tri najveće džamije na svetu. Samo njen tepih, koji je ručno pravljen u Iranu, teži preko 47 tona a vredi nešto više od sedam miliona eura. Džamija može da primi do 40.000 vernika a poseduje i VIP ulaz. Sva je u predivno iscrtanom mermeru i već poznata po velelepnim lusterima (izrađenim u Nemačkoj), kao i fascinantnim, zlatom ukrašenim nizom stubova u dvorištu koji svojim izgledom oponašaju stabla palmi.

Unutrašnjost Zayed džamije - Photo: Dušan Èaviæ

Imao sam nesvakidašnju priliku da lokalnu kulturu upoznam na praktično najvišem nivou. Zahvaljujući jednom dugogodišnjem porodičnom prijateljstvu nas osmoro je završilo prvo u palati, a kasnije u poslovnoj zgradi jednog od najuticajnijih i najimućnijih emiratskih šeika. O karakteru posete je govorio i zajednički ručak sa mnogobrojnim članovima porodice, služen je gurmanluk do gurmanluka, samo prijavljujem da sam u nekima od jela prepoznao meni famozni začin kardamom. Sam šeik Alserkal je vrstan poznavalac ne samo našeg jezika već i geografije bivše nam države «Postoji Biograd na moru, a ima i Mali Beograd, je l' on kod Bačke Topole?» Samo smo zapanjeno zurili u njega.

Ovalni salon u palati porodice Alserkal - Photo: Dušan Èaviæ

Karakter posete nije bio isključivo prijateljski, već je u njegovoj poslovnoj zgradi, čije je prizemlje ispunjeno nesvakidašnjom kolekcijom automobila, održan i niz poslovnih razgovora, nadam se plodonosnih po naše privrednike i ekonomiju naše zemlje.

Jedan od mnogih, Chevrolet Fleetline, 1948 - Photo: Dušan Èaviæ

Ono što bih na keca zaključio je da su Emirati fenomenalno tržište za naše proizvođače navlaka i presvalaka za automobile. Navalite, ne oklevajte. Takođe, ukoliko ste poznavalac informacionih tehnologija, znajte da Emirati čeznu za vama. Posla ima i plaćen je više nego pristojno.

U Emiratima je nemoguće ratifikovati vozačku dozvolu, jedina opcija je ponovno polaganje vozačkog ispita. Od našeg čoveka koji je u tom procesu saznao sam da se na jednom teoretskom času koje ovih dana pohađa razvila zanimljiva rasprava (svi polaznici su stranci) kada je profesor utvrdio da su u saobraćaju žene vozači neuračunljive. Kasnije su mi domaćini objasnili kako je ovakva diskriminacija ličan stav a ne opšte prihvaćen model. Drugom prilikom, kada sam ugledao dvojicu muškaraca kako se šetaju ulicom držeći se za ruke, prva asocijacija mi je bila da su u vezi. Međutim, prevario sam se. U arapskom svetu držanje dva muškarca za ruke predstavlja izraz dubokog prijateljstva i bliskosti.

Prava fešta je izlazak na lokalnu javnu plažu. Zidom, koji zaranja i u more, razdvojen je deo za žene i porodice od onoga za muškarce. Najinteresantnije je posmatrati gladne poglede muške populacije uperene ka žensko – porodičnom delu obale. Tu ekipu svakih malo rasteruju čuvari plaže, ali ni traga od ekipe iz Baywatch serije. Samo more i kupanje u njemu ne zaslužuju posebnu pažnju.

U ovoj zemlji, kao i mnogim drugim državama Bliskog Istoka i dalje punim sjajem živi svet kaseta kao nosača zvuka. Po gradu ćete pre pronaći ovakvu prodavnicu nego onu sa diskovima. Čak su i novi savremeni automobili opremljeni kasetašima. Džipovi i automobili su jedni od proizvoda čija je cena u ovoj zemlji mnogo niža nego na našem tržištu. Takođe, niska cena goriva omogućava vožnju velikih potrošača, što ispunjava još jedan od uslova za razvijanje osećanja prijatnosti, miline i zadovoljstva kod svih zaljubljenika četvorotočkaša.

Na devedeset minuta vožnje od administrativnog centra Ujedninjenih Arapskih Emirata - Abu Dabija nalazi se poslovno turistički centar ove države – Dubai. Odlazak do njega vredi makar samo zbog doživljaja najviše zgrade na svetu (koja je još uvek u izgradnji). Krajem septembra Burj Dubai tower dostizao je visinu od 707metara, što ga je već tada činilo najvišom ljudskom tvorevinom na planeti. Zbog konkurencije i želje da se bude prvi na svetu poslovna je tajna koliko će ova zgrada biti visoka, a onog dana kada njena izgradnja bude završena (septembar 2009), biće ostavljena mogućnost da se nadograđuje i raste, još i još.

Interesovalo me je mišljenje sina pomenutog šeika o finansijskoj krizi koja trenutno potresa planetu. On pretpostavlja da će potrajati četiri do pet godina, a da će sve to vreme Emirati biti jedna od retkih oaza za investicije, i da će iz krize izaći još jači nego što su danas. Nas nije pominjao.

Ukoliko do Abu Dabija letite turskom nacionalnom aviokompanijom preko Istanbula, iskoristite šest sati između letova i skoknite do centra Istanbula (Turska je jedna od retkih zemalja čiju vizu dobijamo na granici, za deset eura) do koga vam je gradskim prevozom potrebno četrdeset pet minuta. Imaćete taman toliko vremena koliko vam je potrebno da popijete čaj, obiđete Aja Sofiju, Plavu Džamiju, i pojedete nezaobilazni burek.

Dušan Čavić je u Abu Dabiju boravio u organizaciji Halal agencije Srbije na Halal World sajmu.