Skriveni biser iznad Vučja

Ovo je u knjigu utisaka zapisala turistkinja Branislava Đukić, očarana hidroelektranom „Vučje“ i istoimenim kanjonom sa preko 70 vodopada na reci Vučjanka iznad varoši Vučje. Amerikanac Đžon V. Ring je taj nekrunisani i u Srbiji jedinstveni tehnološki i prirodni park video sličnim očima. „Predivno mesto gde se visoka tehnologija i prelepa priroda sjedinjuju u harmoniji“, zapisao je Amerikanac u podebeloj knjizi utisaka.

Hidroelektranu podno kanjona kroz kojeg teče reka Vučjanka podigli su davne 1903. godine leskovački industrijalci, odmah posle one u Užicu, a kasnije su slične, ali manjih kapaciteta, sagrađene još tri u Srbiji. Ova vučjanska, koja se nalazi u sistemu leskovačke Elektrodistribucije, jedina je koja bez prekida i danas proizvodi struju, a njene stare turbine i generatori kao da su juče izašli iz Simensovih fabrika. Objekat leskovačkih vizionara je vremenom dograđivan i ulepšavan u skladu s prirodnim okruženjem. – Deluje kao da ga je sam Bog spustio s neba i uklopio u stene, vodopade i šumu – komentariše jedan od poslovnih partnera koga je direktor Elektrodistrubucije Nebojša Cvetković poveo u obilazak reprezentativnog objekta tog preduzeća.

Nad hidroelektranom se nadvila planina Kukavica s kanjonom od stena i slapova vode. Kanjon, za koga mnogi kažu da je lepši od onoga u Koloradu je visine 1.200 metara. Na njegovom vrhu je ogromna pristupačna stena Sokolica odakle se po vedrom danu može videti i Niš. Ljudi koji su udarili temelje, pre svega tekstilne industrije u Srbiji, znali sa da iskoriste brzu i u kišnim danima izdašnu Vučjanku, pa su putem kanala sa devet brana, dugog 986 metara, najvećim delom uklesanog u stene, doveli vodu do elektrane. – Dok je cela Srbija živela na sveće, Vučjanci i Leskovčani su imali struju, ali samo po jednu sijalicu – objašnjava Cvetković.

Danas ova elektrana može da zadovolji potrebe samo šest modernih domaćinstava, ali se održava više kao eksponat i u čast leskovačkih predaka. Za ovo bajkovito mesto, nažalost, zna mali broj ljudi u Srbiji, ali i u samom Leskovcu. Zimi je skoro pusto i obilaze ga samo retke diplomatske delegacije, poneki obavešteniji zaljubljenik u čudesne prirodne pojave, planinar ili fotograf.

– Za razliku od zime, ovde je leti pravi raj. Dolaze ljudi s decom iz celog okruga, uglavnom na kupanje u virovima ispod hidroelektrane, ali ponekog privuče i naš objekat i sam kanjon.

Na izlazu iz kanjona srećemo Milana i Slavicu Đokić iz Beograda, koji su iskoristili posetu rođacima u Leskovcu i po rugi put došli da na tom mestu „odmore oči i dušu“. – Obišao sam skoro ceo svet, ali ovakvu lepotu nigde nisam video. Vodopad do vodopada, vir do vira, a svi kao da izviru iz zaobljenih stena – oduševljen je Milan.

Obilazak kanjona ne bi bio tako naporan i turisti ne bi morali da se vraćaju mokri i izgrebani da je pogled na njega dostupan s uređenog puta koji doseže do Sokolice i koji većim delom prati krivudavi kanjon. Ali kanjon skriva šuma, a donedavno i deponije smeća.

– Bio ovde jedan mladi Amerikanac. Bio je totalno zbunjen, s jedne strane prirodnim čudesima, a s druge činjenicom dao nismo uspeli da ove prizore iskoristimo za masovni turizam i da zaradimo na kartama – priča hidroelektričar Saša Cvetković.

Osim Elektrodistribucije o ovom prirodnom biseru niko ne brine. Leskovačka Turistička organizacija je kanjon Vučjanke, doduše, uvrstila kao zanimljivu destinaciju na svojoj turističkoj karti, ali za masovnije obilaske potrebno je mnogo više. Taj predeo se ne nalazi ni pod zaštitom države kao prirodno i tehnološko dobro, ali zato se hidroelektrana našla na listi IEEE, najveće svetske asocijacije inženjera iz oblasti elektrotehnike, telekomunikacija i drugih srodnih oblasti. Uvrstili su je u program „Milestone“, odnosno na listu objekata i pronalazaka od opšteg značaja za razvoj i istoriju elektrotehnike u svetu. Na evropskoj listi zauzima 15, a na svetskoj 64. mesto.