"Viva vox" postavio standarde

Dirigentkinja hora, Jasmina Lovren, rekla je nakon izvođenja prve numere da čulom sluha, po aplauzu može da oseti da je sala puna publike. A mi, publika, takođe čulom sluha, mogli smo da osetimo kvalitet na sceni. Jedna za drugom, ređale su se dobro poznate pesme, ali su, za razliku od onog što smo, možda, navikli da slušamo na nekim drugim koncertima, plasirane na novi, prefinjen način koji je često izazivao osmeh, iznenađenje i jak aplauz.

Da li ste ikada čuli da neki hor sam proizvodi muziku bez pomoći instrumenata, samo svojim glasovima, i tako izvede, recimo, pesmu Billie Jean? Ako i jeste, sigurna sam da samu pesmu nije pratio i scenski nastup začinjen kostimom Michaela Jacksona. Da li vam je neki hor poručio da ne brinete, već da budete srećni ("Don't worry, be happy") dok veliki žuti, papirni osmeh ide od jednog do drugog izvođača? Jedino što se publika usudila da otpeva sa Viva voxom je "Simply the best". Na mah se činilo da jedni drugima pevaju:"You're simply the best, better than all the rest".

I taman kad vas opuste pravom prolećnom pesmicom "Rama, lama, ding, dong", grupe Vampiri, i kad pomislite da vas više ničim ne mogu iznenaditi, samo par sekundi kasnije usledi muk u sali. Pa neverica. Pa "Du hast"! Ne, ne vredi da prenosim utiske. Reći ću samo da je ova numera, izvedena i na bis.

Sve sa horom „Viva vox“ izgleda kao igra, i oni se na sceni zaista dobro zabavljaju, i kao što rekoh, često izazivaju osmeh kod publike. Nema ozbiljnosti, uštogljenosti, vojničkog držanja. Nema ničega na šta smo navikli. Osim jedne sitnice - odličnih glasova. Svako izvođenje izgleda tako lako i sigurno, pa se iz svega toga rađa jedina zamerka: zašto samo jedna pesma na bis?

Na izlasku iz sale, pitala sam gospođu koja je sedela do mene zašto nije aplaudirala. Da li to znači da joj se koncert nije dopao?

"O, ne, naprotiv", odgovorila je.

"Ja samo nisam htela da aplauzom zaglušim nečiji divan glas."

Ovaj događaj zaslužuje ocenu 10, uz jedan veliki plus pored. Iz Doma omladine sam izašla sa malo drugačijim načinom razmišljanja nego što sam u isti objekat ušla. Do sada se na koncerte odlazila zbog nečijeg "velikog" imena, a da nije ni bitno na čemu je to "veliko" ime izgrađeno. „Viva vox“ bi to mogao da promeni. Polako. Ali, sigurna sam da će se vrlo skoro na njihov koncert odlaziti da bi se čulo šta imaju stihovima da kažu. Njihovo ime će biti izgrađeno na jedan novi, zdrav način. I tražiće se karta više, baš kao i sinoć. Samo, u većem prostoru. Mnogo većem.