Slučaj redova Bredlija Meninga

Mening je pred sudom priznao krivicu istakavši ipak da u vreme kada je dostavio podatke Vikiliksu nije mislio da radi bilo šta loše.

"Slučaj Mening" otvoren je juna 2010, kada je američka vojska saopštila da je uhapsila jednog svog pripadnika zbog odavanja video snimka iz 2007. godine, u kome se vidi da su posade dva helikoptera "apač" ubile desetak nenaoružanih ljudi u Bagdadu, medju kojima i dvojicu novinara.

Beta/AP

Taj slučaj je u centar svetske medijske pažnje izbacio i sad već čuveni Vikiliks - koji je snimke objavio.

Mening je u trenutku hapšenja imao 22 godine i bio je obaveštajni analitičar.

Vikiliks je tri meseca ranije saopštio da je do kodiranog tajnog snimka napada izvedenog 12. jula 2007. došla zahvaljujući "krtici" u vojnim redovima.

Kako je tvrdila američka štampa, Mening je uhapšen u Iraku, a prijavio ga je bivši kompjuterski haker Adrijan Lamo, kome je rekao da je odao četvrt miliona tajnih poruka ambasade.

Beta/AP

Bredli je u tom razgovoru kazao da je preturao po tajnim vojnim i državnim fajlovima više od godinu dana i da je otkrio da sadrže neverovatne, užasne stvari, koje bi trebalo da budu javne, a ne smeštene na nekom serveru u nekoj mračnoj sobi u Vašingtonu.

Mening je već u julu 2010. optužen po više tačaka optužnice zbog odavanja poverljivih informacija i ugrožavanja nacionalne bezbednosti SAD.

Isprva, Mening je držan u zatvoru u Kuvajtu, a potom prebačen u vojni zatvor u američkoj saveznoj državi Virdžinija, u pomorskoj bazi Kvantiko.

Vojska je istraživala iznošenje 91.000 poverljivih podataka u javnost o ratu u Avganistanu i objavljivanje na sajtu Vikiliks. Posle "curenja" podataka o Avganistanu, Pentagon je okupio tim od 120 ljudi kako bi spremno dočekao moguće objavljivanje oko 400.000 dokumenata o ratu u Iraku na Vikiliksu. U jeku istrage o Meningu, u decembru 2010. osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža u Londonu je uhapsio Skotland jard, po nalogu koji je podnela Švedska, gde su ga dve volonterke Vikiliksa optužile za silovanje.

U tekstu pod naslovom "Ne ubijajte glasnika, jer otkriva neugodne istine", Asanž je tim povodom podsetio na 1958. i mladog Ruperta Mardoka, tada vlasnika i urednika časopisa "Njuz" u Adelejdu, koji je napisao da se "u trci izmedju tajnosti i istine, čini da će istina neizbežno uvek pobediti".

Američki savezni tužioci istovremeno su nastojali da izgrade slučaj protiv Asanža, tražeći dokaze bilo kakvog tajnog dogovora u njegovim ranijim kontaktima sa Meningom - da li je ohrabrivao ili, čak, pomogao vojniku da iz vladinih kompjutera izvuče poverljiva dokumenta vojske i Stejt departmenta. Ako je bilo tako, pisao je "Njujork tajms", u ministarstvu veruju da bi Asanža mogli da optuže za zaveru, a ne da ga tretiraju samo kao pasivnog primaoca dokumenata koja je kasnije objavio. Medju materijalima koje su tužioci razmatrali je i onlajn "čet log" u kojem je Mening navodno tvrdio da je direktno komunicirao sa Asanžom, koristeći šifrovani internet konferencijski servis, dok je Mening kopirao vladine fajlove. Mening je, navodno, takodje rekao da mu je Asanž dao pristup serveru da bi mogao da prebaci fajlove Vikiliksu.

Posle sedam meseci istrage, američka vojska je 2011. saopštila da je podigla 22 nove tačke optužnice protiv Bredlija Meninga - da je "pomagao neprijatelju", kao i da je "doprineo da se obaveštajni podaci nadju na internetu".

Mening je, u medjuvremenu, sedam meseci boravio u samici američkog vojnog zatvora, tvrdio je britanski "Independent": zatvorenik pre spavanja predaje čuvarima odeću, budi se u pet časova ujutro i tada mu je dozvoljeno da se ponovo obuče, nije mu dozvoljeno da koristi posteljinu i jastuke, već samo ćebad, nije mu dozvoljeno ni da spava u periodu do 20 časova, a ako to ipak učini, mora da sedi ili stoji pored čuvara, koji svakih pet minuta 24 sata dnevno proveravaju da li je sa njim sve u redu... kada je reč o razonodi, dozvoljeno mu je da gleda lokalne televizijske kanale najviše tri sata tokom radnih dana, nešto više tokom vikenda, i da čita samo po jednu knjigu i jedan časopis koje bira sa prethodno odobrenog spiska.

Beta/AP

U pismu iz zatvora, koje je medijima prosledio njegov advokat, Mening je potvrdio te tvrdnje. Docnije je saopšteno da ga prebacuju u drugi zatvor, u Kanzasu, te da to nema veze s uslovima u Kvantiku.

Meningov advokat tražio je i izuzeće predsedavajućeg veća, pukovnika Pola Almance, jer je on istovremeno i civilni tužilac u Ministarstvu pravde, koje vodi predmet protiv osnivača Vikiliksa Asanža. Zahtev je odbijen. Mening se u sudnici pojavio u kamuflažnoj uniformi i, kako su opisali američki mediji, tokom prvog pojavljivanja na pripremnom ročištu nije pokazivao nikakve emocije.

Američka javnost je od početka podeljena po pitanju odgovornosti vojnika Meninga - antiratni aktivisti ga vide kao heroja koji je pomogao da se otkriju greške SAD u vezi sa Irakom i Avganistanom, dok je za druge on izdajnik koji je pogazio vojničku zakletvu.

Javnost je, u svakom slučaju, bila iznenađena početkom Meningove odbrane, pošto su advokati odbranu bazirali na tvrdnji da je Mening tokom boravka u vojsci imao problem polnog identiteta i da je imao svoj ženski alter ego. U analitičkom odeljenju u američkoj bazi u Bagdadu, u kome je radio Mening, bezbednosna procedura bila je na veoma niskom nivou, jer su vojnici slušali muziku, igrali video igrice i gledali filmove preko kompjutera na kojima su se nalazili poverljivi podaci.

Jedan od svedoka, čije ime vojni organi nisu naveli, setio se da je video optuženog kako preko Interneta naručuje knjigu o plastičnim operacijama žena. Odbrana je nastojala da dokaže da je u takvom psihološkom stanju Mening bio nesvestan postupaka koje čini kada je otkrio poverljiva dokumenta.

Beta/AP

Tužilaštvo je insistiralo na činjenici da je Mening potpisao zakletvu da nijedna od poverljivih informacija do kojih dodje ne sme da bude otkrivena ili objavljena u narednih 80 do 100 godina.

U februaru 2012, odlučeno je da mu sudi vojni sud. Na početku sudjenja, nije se izjasnio o krivici.

Februara ove godine, u vojnom sudu u bazi Fort Mid u Merilendu, Meninig je ponudio da prizna krivicu za 10 od 22 tačke optužnice, ali je negirao da je kriv za najtežu od njih - pružanje pomoći neprijatelju.

Od početka sudjenja, nevladine organizacije tražile su uvid u dokumentaciju u procesu, ali se u aprilu Vrhovni vojni sud SAD proglasio nenadležnim da odlučuje o tom zahtevu. Zahtev je podneo njujorški Centar za ustavna prava, a više od 30 medijskih kuća, medju kojima je i agencija AP, podržalo je zahtev da se omogući uvid u spise sa sudjenja.

U maju je premijerno prikazan dokumentarni film "Mi krademo tajne: Priča o Vikiliksu", koji govori o Asanžu i njegovom glavnom doušniku Meningu. U filmu je prikazano da je Asanž zajedno sa Meningom kovao zaveru da počini špijunažu ili slična krivična dela.

Asanž, koji već vise od godinu dana živi u ambasadi Ekvadora u Londonu, da bi izbegao hapšenje i, strahuje, izručenje Sjedinjenim Državama, preko Vikiliksa je opisao dokumentarac kao pristrasan i optužio režisera za "greške i opsenu".

Mening je u junu izveden pred vojni sud i više od tri godine nakon što je uhapšen u Iraku počelo je sudjenje protiv njega.

Meningovi podržavaoci tvrde da su njegove akcije bacile svetlo na namračnije aspekte ratova pod vodjstvom SAD u Iraku i Avganistanu, kao i da su obelodanile način razmišljanja kreatora američke spoljne politike.

Njegovi protivnici, medjutim, tvrde da je on izdajnik čije je ponašanje ugrozilo ljudske živote širom sveta, uključujući američke gradjane.

Tokom sudjenja, tužioci su tvrdili da je redov prve klase Mening stavio američke vojne tajne u ruke Osame bin Ladena, a njegovi branioci odgovorili da je bio "mladi, naivan, ali dobronameran" vojnik.

Njegovi branioci su tvrdili da je kao homoseksualac koji je pokušavao da se uklopi u vojsci osećao da mora uraditi nešto što će ostaviti traga u svetu.

"Ovde se radi o vojniku koji je sistematski prikupljao stotine hiljada dokumenata iz poverljivih baza podataka i onda te informacije objavljivao na Internetu gde su dospele u ruke neprijatelja. Ovo je slučaj o tome šta se dogadja kada arogantna osoba ima pristup osetljivim informacijama", rekao je tužilac, kapetan Džo Morou.

Obamina administracija je saopštila da je objavljivanjem poverljivog materijala postojao rizik od obelodanjivanja dragocenih vojnih i diplomatskih izvora i pogoršanja odnoa SAD sa vladama drugih zemalja.

U završnoj reči na sudjenju Meningu, vojni tužilac major Ešden Fejn, rekao je da on predstavlja "neodgovornog, sebičnog izdajnika", koji je znao da će neprijatelji Amerike doći do dokumenata koje je predao Vikiliksu.

Sudija je presudila da je Mening kriv po većini optužnice, ali ne i za naozbiljniju - pomaganje neprijatelju.

U Vašingtonu, predstavnici republikanskih i demokratskih lidera Komiteta za obaveštajna pitanja, izjavili su u zajedničkom saopštenju da je pravda zadovoljena: "Mening je ugrozio našu nacionalnu bezbednost, narušio poverenje javnosti i sada je optužen za više ozbiljnih krivičnih dela."

Asanž je komentarisao da ta presuda pokazuje da novinari sada moraju da se bore "rame uz rame" kako bi sačuvali svoje izvore i da bi medijske organizacije treba da slede primer Vikiliksa kada je reč o čuvanju svojih izvora.

Asanž je ocenio da je proces protiv Meninga opasan presedan i primer ekstremizma u nacionalnoj bezbednosti, kao i da sudjenje nikad neće biti pošteno.