Kako radi Trepča u podeljenom gradu

Kosovska Mitrovica, grad koji je već postao poznat po svojoj podeljenosti, tu simboliku nema samo zbog mosta koji fizički razdvaja dva dela grada. Podeljenost se može videti u svemu, pa postoje duple institucije poput opštine, komunalnih preduzeća i ostalog, jedne za severni, a druge za južni deo grada.

Podeljenost se ogleda i u najvećem kombinatu na Kosovu, u Trepči: na severu su rudnici i topionica olova, a na jugu postrojenja za proizvodnju veštačkih đubriva, preradu cinka, ali i centralni rudnici u Starom trgu. I radnici u kombinatu su podeljeni, pa na severu rade Srbi, a na jugu Albanci. Delovi kombinata koji rade predstavljaju tek trećinu onoga što postoji, jer je Trepča, a i sve u njoj, stajalo skoro šest godina. Razlog je bilo bombardovanje, a nakon toga i novac koga nikada nema dovoljno.

Burim Aslan, jedan od radnika u Starom trgu, iako je nedavno počeo da radi u Trepči smatra da nema razloga za zabrinutost: "Ja radim od juna meseca ove godine i mnoge stvari idu nabolje. Ono što vidim jeste da se mnogo toga kreće. Plata mi se nije povećala, ali se očekuje povećanje, ali sad za sad krenula je proizvodnja. I to je dobro."

Trenutno u Trepči radi preko dve hiljade radnika i to mahom u rudnicima i flotacijama, jer ostali delovi Trepče još uvek nisu osposobljeni. Plate radnika obezbeđuju se iz kosovskog budžeta, kao i stipendije koje primaju radnici na prinudnom odmoru u visini od 30 evra. Direktor je stranac, odnosno predstavnik međunarodne zajednice, jer se Trepča nalazi u UNMIK-ovoj nadležnosti.

Menadžer Trepče u Starom trgu Nazmi Mikulovci objasnio je da su osim međunarodnog direktora za Trepču zadužena još dva menadžera, u severnom delu Kosovske Mitrovice Srbin, a na jugu Albanac: "Tehničko-tehnološka međusobna zavisnost delova Trepče je vrlo visoka, tako da fizička podela grada i Trepče predstavlja realan problem za razvoj i funkcionisanje. Nema nikakvih problema između radnika Srba i Albanaca zato što su totalno odvojeni" .

Na pitanje kako se odvija koordinacija između dva dela, s obzirom na fizičku razdvojenost, Mikulovci odgovara: "Koordinacija ide putem telefona, ali imamo i zajedničke sastanke koje održavamo u zoni sigurnosti, tačnije u zgradi UNMIK-a. Realno, problemi postoje, ali mi se trudimo da u uslovima koje radimo, koje možemo proceniti kao otežane, radimo što bolje."

Međutim, direktor Trepče je u jednom trenutku, verovatno isporovociran pitanjem koliko je realno očekivati da Srbima i Albancima međunarodna zajednica dozvoli da rukovodi Trepčom, počeo da govori na srpskom jeziku: "Sad je velika stvar da li će Kosovo imati podršku da dobija kredite, a druga stvar da li postoje realne šanse da se neko pametno bavi ovim. I treća stvar je da li međunarodne korporacije koje mogu uticati na mnogo jače države, nego što je i što će biti Kosovo dozvoliti da se tako nešto razvija. Na ovo treće je stvarno teško odgovarati, tako da ne znam". 

U okviru kompleksa Trepče u Starom trgu nalazi se i Muzej kristala po kome je kombinat između ostalog bio poznat. Međutim, sada je muzej sablasno prazan. U njemu se još uvek nalaze stare vitrine sa rudama 51 vrste kristala, ali ništa se ne menja, i jedino se s vremena na vrema čiste kako bi muzej izgledao pristojno. U Muzeju radi svega nekoliko ljudi koji pokušavaju da održe muzej, ali i da ga zaštite jer je vrednost kristala velika.

Direktor Muzeja Vjolca Meha kaže da ta ustanova nije radila od 99 godine, od bombardovanja, ali da je sada za posetioce otvorena od 9 sati izjutra do 1 popodne svakog radnog dana. Vjolca navodi i da nije procenjena vrednost kristala u Muzeju: "Nismo zadovoljni uslovima koje imamo, ali smo zadovoljni kada se setimo uslova u kojima smo počeli. Zadovoljni smo, jer je muzej otvoren, iako od 1965. godine pa na ovamo niko niko nije ništa investirao u obnovu zgrade. Inače, muzej je deo kombinata Trepče tako da se finansira samo ih tih izvora".  

Ipak, problem koji za sada ostaje nerešen jeste ekologija, jer je Trepča najviše doprinela nekadašnjem rejtingu Kosovske Mitrovice, koja je bila druga u Evropi po zagađenosti. Taj se nivo smanjio tokom rata i u poslednjih šest godina, jer Trepča nije radila. Sada taj problem se pono aktuelizuje, ali prema rukovodiocima u kombinatu i to se mora rešiti, samo se tačno ne zna kada će to i biti.