Bumerang teške prošlosti

Rezolucija Saveta Evrope o Vojvodini u kojoj se izražava duboka zabrinutost zbog ponovljenih slučajeva kršenja ljudskih prava i međuetničkih incidenata i predlaže da se u Vojvodinu pošalju posmatrači EU, kao i upozorenje komesara za proširenje EU Olija Rena da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju SCG u EU može biti suspendovan zbog nepoštovanja ljudskih i manjinskih prava, izazvali su prilično iznenađenje i zabrinutost u Vojvodini i Srbiji.

Većina reakcija svela se, na ocenu da su tvrdnje i konstatacije iz Rezolucije preoštre, da ne odgovaraju realnom stanju i da je sačinjena kriva slika o Srbiji. Većina članova delegacije Srbije i Crne Gore koja je 13. oktobra učestvovala u raspravi u Komitetu evropskog parlamenta najavila je da će nastojati da činjenicama i podacima pobije iznete ocene. U delu javnosti se opet čuju ocene da "međunarodna zajednica opet rovari", da je to delo nekih uticajnih lobija i političara, sve unapred smišljeno i deo scenarija zavere ne bi li se Vojvodina otcepila...

OBAVEZE DORIS PAK

Gotovo niko ne pominje da li je država ispunila preuzete obaveze posle boravka i izveštaja Doris Pak, predsednice Komisije za jugoistočnu Evropu spoljnopolitičkog odbora Parlamenta EU. Podsećanja radi, tamo se govori o potrebi oštrijih sankcija prema počiniocima međuetničkih sukoba i poboljšanja etničke strukture policije, sudstva i administracije. Tokom prošle i pretprošle godine dogodilo se više stotina međuetničkih incidenata, koji su jasno pokazali da Vojvodina nije idlična regija u ravnici u kojoj brojni narodi žive srećno i zadovoljno. U poslednjih deceniju i po znatno je promenjena etnička struktura i sistem vrednosti u društvu, a gubitkom pokrajinske autonomije i ingerencije pokrajinskih vlasti svedene su na minimum. Ne treba prećutati i zaboraviti da je godinama iz državnih institucija i sa državnih medija sejana mržnja i nepoverenje, da su pripadnici manjina proterivani, pa i ubijani i da se te teške naslage prošlosti i pogrešne politike ne mogu brzo i jednostavno eliminisati.

Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić naglašava da će u Briselu zastupati stav da su međunacionalni incidenti izuzetak, a ne pravilo. - Iznećemo činjenice, a one govore o visokom nivou prava u oblasti obrazovanja i finansiranja medija na jezicima nacionalnih zajednica. Pokrajinska struktura je višeetnička i u našoj vladi su zastupljeni i Mađari, Hrvati, Slovaci i Rumuni, u Skupštini Vojvodine imamo predstavnike svih nacionalnih zajednica, a evropskim parlamentarcima ćemo preneti da smo snažno opredeljeni da podržimo dobre međunacionalne odnose i očuvamo nacionalni identitet svih zajednica. Naš je stav da incidenti koji se dogode na etničkoj osnovi moraju biti brzo procesuirani od nadležnih organa - policije, tužilaštva i sudova. Incidenti nisu pravilo života u Vojvodini već predstavljaju izuzetak. Vojvodina je regija koja predstavlja primer za druge balkanske narode i koja po stepenu očuvanja identiteta nacionalnih zajednica i ostvarivanja prava u oblasti obrazovanja i informisanja zadovoljava evropske standarde - kaže Pajtić.

- Rezolucija je takva kakva je, umesto da dajemo komentar na komentar, moramo da se potrudimo da takav dokument više nikada ne bude donet u evropskom parlamentu. Moramo da se fokusiramo u tom pravcu, a ne da trošimo snage na demantovanje iznetih činjenica. Rezolucija je napravljena na nesvakidašnji način, određeni zaključci su možda jači nego što je to do sada radio evropski parlament, ali bi bilo potpuno pogrešno da svu snagu trošimo na neko repliciranje tom dokumentu - smatra predsednik Skupštine APV Bojan Kostreš.

On potvrđuje da su međunacionalni odnosi u Vojvodini sada stabilni i mnogo bolji nego u periodu septembar 2003-2004. kada je bila najveća kriza i kada se dogodio najveći broj incidenata. - Da se takva situacija ne bi ponavljala potrebno je ukloniti razloge, a najveći je nepostojanje autonomije Vojvodine i nemogućnost delovanja pokrajinskih organa. Dok je Vojvodina imala autonomiju i ingerencije nad sudstvom i policijom i veće nadležnosti u obrazovanju, tada nije bilo takvih incidenata. Od loših međuncionalnih odnosa najviše gubi Vojvodina i njeni građani i u našem je interesu da mi taj problem rešimo. I zato ću tražiti podršku ne samo od evropskih institucija, nego i Vlade Srbije - naglašava Kostreš.

Tamaš Korhec, potpredsednik pokrajinske vlade i sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, potvrđuje da je zaštita manjina u pogledu njihovog identiteta, obrazovanja na jezicima manjina, službene upotrebe jezika i pisma, pisanih medija značajno poboljšana u protekle četiri godine. - Počeli smo da razvijamo jednu formu kulturne autonomije manjina preko nacionalnih saveta, što je pionirski čin. Mirne duše mogu reći da je došlo do proširenja prava i mogućnosti očuvanja nacionalnog identiteta. Svako ko to spori, nije dobronameran ili ne poznaje činjenice - kaže Korhec.
To su ocene i mišljenja pokrajinskih zvaničnika. Međutim, postoji i druga strana medalje - kako većinski živalj, Srbi, prihvataju manjine, njihova prava, da li poštuju različitost manjine s kojom žive. Ako to posmatramo, onda je veliko pitanje da li je došlo do poboljšanja u odnosu na Miloševićev period.

MRŽNJA U MEDIJIMA

Korhec kaže da koreni destabilizacije sežu u 80-te godina, nastavilo se etničkim ratovima i vratilo se kao bumerang gubitkom Kosova, ustankom Albanaca na jugu Srbije i velikim brojem izbeglica koji su zbog takve politike i konflikata izgubili domove i domovinu i u velikom broju stigli u Vojvodinu.

Sve što se danas dešava, netrpeljivost prema pravima manjina, njihovom učešću u vlasti - povezano je sa isključivom, nacionalšovinističkom politikom, koja se sada suočava sa velikom i razumljivom frustracijom srpskog naroda, jer dolazi do gubitka teritorija i bolnog trežnjenja. - Ta frustracija je uperena prema onima koji nemaju veze sa tim tragedijama i vraća se na ove naše prostore - ocenjuje Korhec.

On napominje da pozitivna politika države prema manjinama, naročito pokrajinskih vlasti, nije bila praćena širokim prihvatanjem različitosti u realnom, svakodnevnom životu, u školama, u lokalu, medijima... - I dan danas u nekim medijima ima članaka koji šire i jačaju tenzije i mržnju prema manjinama. Kao da te snage mraka, ili ranije politike, ne žele da se pomire sa tim da ta politika ne vodi nigde, da se pokazala kao poražavajuća za Srbe i srpske nacionalne interese, nego žele ponovo, iskorišćavajući ekonomske teškoće, krizu vrednosti, frustracije koje su zadesile ove prostore, da seju seme mržnje - kaže Korhec.

Istraživanje Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina pokazuje da je do smanjenja broja međuetničkih incidenata došlo zbog internacionalizacije tog problema, kao i pojačane aktivnosti policije, ali ukazuje i da odsustvo adekvatne reakcije pravosudnih organa sprečava dalju stabilizaciju etničkih odnosa.

Posebno je zabrinjavajuća ocena ovog istraživanja da u posmatranim opštinama postoji netrpeljivost između starosedelačkog stanovništva, bez obzira na nacionalnost, i novopridošlog. - U krajevima gde su pripadnici manjinskih zajednica u većini (Senta, Kanjiža) ili gde žive u većem broju (Temerin) uočena je potpuna podvojenost omladine po etničkom principu, žive se paralelni životi. Postoje odvojene diskoteke i kafići - navodi se u istraživanju CRCD. Korhec zato naglašava potrebu da se smanji etnička distanca, mržnja prema različitosti.

NERAZUMEVANJE BEOGRADA

- Moramo biti realni - kod 20-30 posto srpske omladine, postoji mržnja. To se ne može smanjiti odjednom, potrebna je dugoročna aktivnost. Ako se razbiju predrasude i omogući da se saznaju neke stvari o kojima danas neki pojma nemaju, ako se omogući omladini da se druže - polovina njih će promeniti mišljenje, jer je ono što sada misle građeno na neznanju i predrasudama. To je odgovor, osim efikasnog sankcionisanja - kaže Korhec.

Zanimljivo je da u vojvođanskim sudovima godišnje ima samo po tri - četiri predmeta zbog raspirivanja nacionalne mržnje. "Kao da je sve idealno, kao da nema ljudi koji huškaju, a imamo situaciju da se to radi u medijima", komentariše Korhec.

On je uveren da bi pokrajinski organi sa većim ovlašćenjima i efikasnijim polugama imali aktivniji pristup. Nije slučajno, ocenjuje on, što je vojvođanska vlada pokrenula projekat etničke tolerancije.
- Mogla je to da uradi i republička vlada sa mnogo većim mogućnostima i efektima, ali nije. Mi imamo bolji sluh prema ovim problemima, osećamo ih na svojoj koži. Čak ni dobronamerni ljudi u Beogradu ne razumeju šta znači ta naša različitost i višejezičnost, šta mi to hoćemo - ističe Korhec i podseća da je političkom odlukom zaustavljen i projekat "Bezbednosti u lokalnoj zajednici", koji je MUP inicirao prema pokrajini i lokalnim vlastima iz inostranih donacija.