"U HR zaustavljen proces pomirenja"

Saopštili su takođe da je uništavanjem dvojezičnih latinično-ćirličnih tabli u Vukovaru iskazivana netrpeljivost prema srpskoj manjini.

U izveštaju o praćenju suđenja za ratne zločine - godinu dana po ulasku Hrvatske u EU 2013. godine, nevladine organizacije Dokumenta - Centar za suočavanje s prošlošću, Centar za mir, nenasilje i ljudska prava Osijek i Građanski odbor za ljudska prava, istakle su da je sve manji interes javnosti za procesuiranje počinilaca ratnih zločina.

"Iako su formalno revitalizovani odnosi između hrvatskog i srpskog državnog vrha, nikakav konkretan sporazum o saradnji u predmetima ratnih zločina nije potpisan. Većina vodećih političara ne ulaže dovoljno napora da bi se stvorili pravni okviri i društvena klima za proces suočavanja s prošlošću utemeljen na doslednoj osudi svih ratnih zločina, njihovih počinitelja i politike koja je devedesetih godina dopuštala i zataškavala zločine", ukazuje se u izveštaju.

Najveću pažnju javnosti u međusobnim odnosima izazvala je rasprava pred Međunarodnim sudom pravde po međusobnim tužbama za genocid koja je, ocenjuju nevladine organizacije, pokazala da poverenje između nekad zaraćenih strana još nije izgrađeno, da je i dalje prisutna retorika isključivosti s početka 1990-ih godina, da se licitira s brojevima žrtava i minimalizuje sopstvena uloga u počinjenim zločinima.

Nevladine organizacije su posebno ukazale na i dalje veliki broj neprocesuiranih ratnih zločina - i sa srpske i sa hrvatske strane, te istakle da je potrebno uputiti jasnu poruku svedocima da svedoče na sudu kako bi svi zločini bili kažnjeni.

U izveštaju se navodi da je za razliku od prethodnih godina, kada su tokom pregovora o ulasku u EU sprovedene istrage i podignute optužice za neke od najtežih zločina pripadnika hrvatskih jedinica, u celoj 2013, pa sve do maja 2014. godine nije podignuta nijedna optužnica.

Podseća se da je, ipak, aprila ove godine doneta prva pravosnažna presuda za zločine nad Srbima tokom ili po završetku "Oluje".

Udruženja su u izveštaju kritikovala aktuelnu hrvatsku vladu što je posle osuđujuće presude čelnicima Herceg-Bosne i Hrvatskog veća odbrane, kao i posle nedavnog izlaska na slobodu haškog osuđenika Darija Kordića, propustila priliku da se distancira od zločina hrvatskih jednica u BiH, kao što je to ranije učinio bivši predsednik Stjepan Mesić.