Kriza u Ukrajini menja i Rusiju

Za kratko vreme rejting ruskog predsednika Vladimira Putina dostigao je istorijski vrhunac, društvo se ujedinilo oko podrške pripajanju Krima i istovremeno podelilo na patriote i izdajnike.

Stručnjaci smatraju da je istorija sa Krimom i Ukrajinom zapravo samo ubrzala već postojeće procese.

"Peta kolona je u medijma, Vladi, Dumi. Naš nacionalni lider Putin pokušava da promeni našu zemlju, ali ga ometaju da učini život boljim", kaže jedna Ruskinja.

Ova žena u centru Moskve nije izuzetak u današnjoj Rusiji – njeno mišljenje je, prema svim istraživanjima, većinsko. Ruski predsednik sada uživa podršku 83 odsto građana, više nekog ikad pre. Podrška dolazi nakon pripajanja Krima Rusiji. Sva zvanična okupljanja građana demonstriraju tu podršku vlastima.

"Tek 5, 6 odsto građana smatra da je Krim aneksiran uz kršenje svih mogućih međunarodnih dogovora. Jedan deo smatra da su pravila prekršena, ali pozdravlja pripajanje.. Dakle maksimalno 15 do 20 odsto građana stoji nasuprot ogromne većine koja podržava prokrimske, proruske, ali istovremeno antiukrajinske stavove. Većina podržava i učešće ruskih dobrovoljaca i bezbednjaka u istočnoj Ukrajini", kaže Natalija Zorkaja iz Levada centra.

Talas ponosa zbog, prema rečima Putina, "ispravaljanja istorijske nepravde" postao je vidljiv na svakom koraku – zeleni čovečuljci iz oklopnih vozila sa Krima postali su novi suvenir i hit leta.

"Reakcija ruskog društva na događaje na Krimu i u Ukrajini je neka vrsta seanse kolektivne psihoterapije, koju su sproveli predsednik i njegovi ljudi, uz pomoć medija. U suštini, promene u Rusiji izlaze iz tesnih okvira ukrajinske krize, to je više istorija toga kako je Rusija ustala sa kolena, pljunula u lice celom svetu i pre svega Zapadu i od toga se oseća odlično", kaže Konstantin Egert, novinar i komentator radija Komersant.

Onima koji se sa politikom Kremlja ne slažu u međuvremenu je otežano da to i iskažu.

Naime, još za vreme majdanskih protesta donesen je zakon koji za učestvovanje u neodobrenim protestima tri puta u toku godine predviđa i zatvor do 5 godina.

Nezavisni mediji nalaze se pod finansijskim pritiscima, kaže Tihon Dzicko sa televizije Dožd koji medijsku situaciju upoređuje sa spaljenim poljem. "Zbog intervuja sa predstavnikom Desnog sektora otpuštena je urednica najposećenijeg nezavisnog sajta, sa njom je otišla cela redakcija. Pritisci su politički, ekonomski i zakonodavni. Svaki dan se donose zakoni koji otežavaju rad medija. Zbog naše nezavisne pozicije, iskorišćeno je nespretno pitanje o Lenjingradu, nama su svi operateri za par dana zatvorili vrata i mi znamo da se to desilo posle izvesnih poziva", kaže Tihon Dzicko, zamenik glavnog urednika TV Dožd

Promene, koje sagovornici B92 nazivaju samo ubrzanjem ranije početih procesa, tiču se i drugih oblasti života.

Tako dotacije iz budžeta mogu da dobiju samo kulturni projekti koji su u duhu ruske tradicije, nastavnici treba pravilno deci da protumče Krim, svi treba da prijave dvojna državljanstva, a predlaže se zabranjivanje neruskih reči u javnom govoru. Čuju se i predlozi da se sudi Mihailu Gorbačovu za raspad SSSR-a.

I danas padaju granate oko Slavjanska.

Stotine ukrajinskih vojnika i aktivista danas se okupilo ispred zgrade predsedništva u Kijevu, tražeći ukidanje odluke o prestanku vatre u istočnoj Ukrajini.