"Brejvik nam je oduzeo sigurnost"

Suđenje Andersu Brejviku, koji je priznao da je izveo napade je završeno, a presuda će biti izrečena 24. avgusta. I kada zvanično u sudu bude stavljena tačka na priču o najvećem zločinu u Norveškoj posle Drugog svetskog rata, to neće izbrisati posledice koje je na norveško društvo ostavio Brejvikov čin.

Norvežani kažu da im je Brejvik oduzeo osećaj ušuškanosti u sigurnosti države blagostanja i ubeđenje da ih državna granica štiti od spoljnog sveta.

"Sada nam je jasno da više nismo izdvojeni od sveta, već da smo deo njega, u dobru i zlu, a ovo je bilo svakako u zlu. Promenile su se i okolnosti u pogledu bezbednosti, ljudi se osećaju nesigurnije, ima više paranoje i straha", kaže jedan od njih.

"Bili smo veoma naivni da živimo u dobroj zemlji, bili smo jako opušteni, nismo razmišljali o takvim stvarima, možda je to za nas bio podsetnik da se i takve stvari dešavaju", dodaje jedna Norvežanka.

Psihijatar Fin Skuderud danas je terapeut mnogih svedoka užasa na Utoji. Bio je i u krugu psihijatara iz koga su birani veštaci koji će proceniti Brejvikovu uračunljivost. On smatra da postoji odgovornost sistema u kome je na prvi pogled sve idealno, a koji se ispostavio slep da primeti ljude koji su u njemu ne uspevaju i kojima ideološki kontekst služi samo kao platforma kojom će izraziti bes. Sa distance od godinu dana, Skuderud kaže da su ti događaji ipak bili otrežnjujući.

"Za Norvešku je to trauma, ali bez preterivanja, a ne bih hteo da zvučim previše ponosno, mi imamo osećaj da smo sa tim izašli na kraj. Iste večeri kada se to desilo, premijer pokazao je da možemo da reagujemo, i to bez agresije. Rekao je: Više otvorenosti, više demokratije. Ovo je država blagostanja koja garantuje osnovnu bezbednost. To je demokratija koja je dugo uspešno funkcionisala i to je bio važan test. Ali, isto smo se tako kao nacija podsetili da oko nas ima puno agresije na šta mi nismo navikli. Nismo navikli na zlo. Zato mislim da je ovo važan posetnik da postoji puno agrsije među ljudima koji se ne osećaju delom ovog društva", objašnjava Skuderud.

Za Henrika Prisela, novinara "Verdes Ganga", najtiražnijeg dnevnog lista u Norveškoj, zastrašujuća je pomisao da svaki običan mladić može da postane terorista. Na pitanje kako se Brejvik dogodio Norveškoj, on objašnjava da se ta debata pre svega vodi kroz pitanje njegove uračunljivosti.

"Bilo bi utešno da se radi o ludom čoveku, ali to opet rađa pitanje kako je postao takav. Ja verujem da je on pre proizvod svega što vidimo na internetu, nego norveškog društva, što nas ne amnestira od odgovornosti i potrebe da razgovramo zašto se to baš ovde dogodilo. Pratio sam suđenje i pogodilo me je to da je Breivik želeo da to bude pre svega grandiozan događaj. On je pre toga pokušao da se okuša u biznisu, politici i bio je osrednji u svemu. Na kraju se sa 27 godina vratio da živi sa majkom, kada su mu svi poslovi propali. Zato mislim da ga nije vodila politička, već motivacija da bude čuven", kaže Prisel.