Jeremić predsedavajući GS UN

Glasalo je 190 od 193 predstavnika zemalja članica UN, 185 glasova je bilo važećih, a jedan je bio uzdržan. Jeremićev protivkandidat bio je ambasador Litvanije pri UN Dalius Čekulis.

Glasanje je bilo tajno, a prebrojavanje glasova je trajalo petnaestak minuta. Predsedavanje 67. zasedanju Generalne skupštine UN u ovom mandatu trajaće od septembra 2012. do septembra 2013. godine.

Odluka da se ovog puta glasa o dva kandidata koji dolaze iz iste grupacije zemalja jeste neuobičajena, pošto se obično u samoj grupi izabere kandidat, koga Generalna skupština potvrdi aklamacijom, ali ona ne predstavlja presedan.

Ista situacija dogodila i 1991. godine, između kandidata iz Saudijske Arabije i Jemena, kada je glasanjem zemalja članica UN pobedio kandidat Saudijske Arabije.

U poslednjih pet godina Generalnoj skupštini UN su predsedavali predstavnici Makedonije, Nikaragve, Libije, Švajcarske i Katara.

Novi predsedavajući predvodiće narednih godinu dana Generalnu skupštinu UN u ime Istočnoevropske grupe, koju čine 23 zemlje, uključujući i sve bivše jugoslovenske republike i današnje susede Srbije.

Diplomatski izvori tvrde da poslednjih nedelja raste pritisak pojedinih zemalja, među kojima su Nemačka i SAD, koje podržavaju Čekulisa. Ipak, Jeremić ima malu prednost da zauzme funkciju drugog čoveka UN, predsedavajućeg skupštine sveta.

Vatroslav Vekarić, bivši diplomata i stručnjak za međunarodnu politiku, rekao je danas za Radio B92 da svi očekuju da će glasanje biti neizvesno, jer lobiranja i ubeđivanja članica UN traju do samog čina glasanja.

“Ono što u ovom trenutku možemo videti jeste da predstavnik Srbije očekuje najviše glasova iz bloka nesvrstanih zemalja Afrike i Azije, možda nešto manje iz Latinske Amerike, zatim od Rusije i Kine i zemalja bivših republika SSSR. Iz EU Jeremić može da računa na najviše sedam do osam glasova. S druge strane, litvanski kandidat računa na podršku dve trećine članica EU, SAD i gotovo svih zapadnih zemalja, uključujući tu i Kanadu, Australiju, Novi Zeland, ali i na dobar deo glasova iz zemalja 'trećeg sveta'", kaže on.

Kada je reč o susednim zemljama, Crna Gora je najavila da će podržati Jeremića, dok je Hrvatska odbila da to učini, a BiH je saopštila da će biti uzdržana prilikom današnjeg glasanja za izbor predsednika Generalne skupštine UN.

Zato što nema saglasnosti, ide se na tajno glasanje. Vekarić kaže da je praksa da geografske grupacije unapred postižu konsenzus i da nema preglasavanja. Međutim, nesloga u regionu oko podrške Jeremiću ukazuje da postoje te linije starih podela među zemljama bivše Jugoslavije, dodaje on.

Ipak, kaže Vekarić, ličnost predsednika Generalne skupštine UN treba da ima jednu važnu osobinu, da na sve probleme gleda nepristrasno i neutralno, pa ako većina u regionu Jeremića ne smatra takvim, onda je to veoma veliki hendikep.

Nekadašnji ambasador Jugoslavije u UN Vladislav Jovanović smatra da bi to bilo i značajno priznanje Srbiji.

Pošto nije postignuta saglasnost o zajedničkom kandidatu, predsedavajući će biti izabran tajnim glasanjem na plenarnom zasedanju koje počinje u 16 časova po srednjoevropskom vremenu. Poslednji put predsedavajući je na taj način biran 1991. godine kada azijska grupa zemalja nije postigla saglasnost ni o jednom od tri kandidata.

Jeremić bi, ako bude izabran, bio treći predsedavajući Generalne skupštine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle jugoslovenskog diplomate i funkcionera Lazara Mojsova (1977) i makedonskog diplomate Srđana Kerima (2007).

Pored predsednika, Generalna skupština UN bira i 21 potpredsednika, takođe po regionalnom principu.