Hleb do jeseni ostaje 44 dinara

Uredbom će cena tog hleba od brašna T-500 i dalje ostati na maksimalnom nivou od 44 dinara.

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević rekao je novinarima da je dogovoreno da se pekarima isporuči još jedna količina pšenice od predviđenog kontingenta od 100.000 tona iz Robnih rezervi.

Ministar je rekao da je uredba obavezala pekare da 40 odsto dnevne proizvodnje mora biti od brašna T-500, gde je marža ograničena na 9,14 odsto, rok plaćanja na 20 dana, a maksimalna remitenda na pet odsto.

Druge vrste hleba ipak će poskupeti za oko 10 dinara. Pekari nisu jedini koji povećavaju cene. Šećer i jaja su već poskupeli, a najavljena su poskupljenja još nekih proizvoda.

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica je naveo da je dogovoren kontingent isporuke od 50.000 tona pšenice navodeći da je ovoga puta povećana zainteresovanost pekara.

On je dodao da se pekari nadaju da će posle nove žetve cena pšenice opasti tako da oni neće biti na gubitku ako hleb budu prodavali po 44 dinara.

Međutim, danas ranije je Pralica za B92 izjavio da je vekna belog hleba već poskupela u nekim gradovima.

"Po nekim našim podacima, Sombor, Novi Sad, delovi centralne Srbije su podigli cenu hleba na 55 do 60 dinara", rekao je Pralica. "Neki naši podaci – zvali smo i Beogradsku pekarsku industriju, Klas itd – tako da i oni žele da poskupe hleb, i oni će to uraditi u skladu sa svojim bilateralnim ugovorima koje imaju sa dobavljačima", kazao je Pralica ranije danas.

Poskupljenje hleba je neminovno jer pekari poslednjih meseci rade na granici rentabiliteta zbog poskupljenja cena sirovina i energenata, kaže on.

"Cena hleba je trebalo da skoči već negde krajem oktobra, početkom novembra, jer je došlo do enormnog poskupljenja - nas konkretno toliko pšenica ne zanima, već proizvod od pšenice, brašno – brašno se kretalo negde između 16 i 20 dinara, a sada je 40 dinara sa PDV-om. To je poskupljenje od preko sto odsto", rekao je Pralica.

"Normalno da cena hleba ne može ići toliko gore, i ne treba, pekari ne vole da poskupljuju cenu hleba. Jednostavno, samo kada su dovedeni u poziciju da nam je ugrožena egzistencija, mi onda pribegavamo toj nepopularnoj meri", objasnio je Pralica.

Poskupljenja po "domino efektu"

2011. traje samo malo više od mesec dana, a građane Srbije je za to vreme zadesilo poskupljene skoro svih životnih namirnica.

Jaja koja se prodaju u trgovinama skuplja su za 20 odsto zbog, kako tvrde proizvođači, skuplje hrane za piliće, ali i nestašice usled pokolja čak milion i po kokošaka.

Ipak, proizvođači tvrde da je do klanja koka došlo zbog njihove starosti, a ne zbog, kako se spekulisalo u medijima, namernog podizanja cene jaja. Ipak, na pijacama je za sada sve po starom.

U prethodnom periodu cene su rasle jedna za drugom. Poskupljenje goriva proizvelo je rast cena prevoza, a taj trošak je uticao dalje na životne namirnice. Isto tako, zbog poskupljenja šećera sada su skuplji konditorski proizvodi.

U martu se očekuje novi talas. Struja bi trebalo da poskupi 10 odsto, što može izazvati novi domino efekat.

"Mnogi proizvodi u sektoru agrara i energetike na svetskim berzama dostižu rekordne cene i istorijske maksimume. Naravno da je nemoguće da sva ta dešavanja ostanu van Srbije i da je nemoguće da kada pšenica prosle godine u ovo vreme košta 10 dinara, a danas je preko 26 dinara, da se ne desi ništa na tržištu", kaže Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Ministar navodi da se Vlada trudi da minimizira negativne uticaje na budžete i životni standard i život građana Srbije i daje svoj maksimum i kroz razgovore sa uljarima, pekarima i proizvođačima šećera.

Lančano poskupljenje koje je zahvatilo Srbiju je bilo očekivano, kada se uzmu u obzir cene sirovina i energenata na svetskom tržištu, kaže saradnica Centra za slobodno tržište Ana Jolović.

Inače, cene hrane u svetu u januaru su dostigle maksimum. U izveštaju Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu navodi se da je cena žitarica, koje su ključni element ishrane za milijarde ljudi na planeti, i dalje u porastu.

Taj porast cena hrane smatra se i jednim od uzroka tekućih protesta u Tunisu, Egiptu i drugim susednim zemljama.