Potraživanje imovine u Hrvatskoj

Vlada Srbije omogućila je društvenim firmama čiji je osnivač Hrvatska da samo na osnovu jednog zahteva potražuju svoju imovinu u Srbiji.

Istovremeno, srpska državna i društvena preduzeća u Hrvatskoj moraju sama da se izbore za svoje nepokretnosti. U Direkciji za imovinu kažu da ne mogu mnogo da učine i savetuju firme da imovinu traže na sudu.

Ineks, Geneks, JAT, NIS, Železnice, ali i Simpo iz Vranja i Karneks iz Vrbasa samo su neka od državnih i društvenih firmi čiji je vlasnik ili osnivač država Srbija, a čija je imovina koja je ostala u Hrvatskoj procenjena na više od 2 milijarde evra.

Srbija još uvek nema pravni mehanizam da zaštiti svoja preduzeća. U Republičkoj direkciji za imovinu kažu da je to zato što srpska imovina u Hrvatskoj zvanično ne postoji.

“Razlika je u različitim pristupima. Srbija ništa nije menjala za vreme ratnih sukoba od ‘91. godine, a Hrvatska je izvršila preknjižbu celokupne imovine i svega što tangira srpsku imovinu na čuveni fond za privatizaciju republike Hrvatske”, kaže Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu.

Imovina JAT-a koja je ostala u Hrvatskoj i od koje je najvećim delom osnovana Kroacija erlajnz iznosi 70 miliona evra. U JAT-u kažu da su se više puta obraćali nadležnim institucijama za pomoć.

“Predali smo našem resornom ministarstvu i gospodinu Bjelopetroviću celokupnu dokumentaciju, a to su učinila i ostala društvena preduzeća, ali do dana današnjeg ništa nije učinjeno”, objašnjava Milan Cvejić, zamenik generalnog direktora JAT-a.

Dok država ne odluči na koji način će se boriti za imovinu svojih firmi, kompanija Karneks koja je sada u vlasništvu britanskog investicionog fonda Ašmor sprema se da svoje magacine i lokale u Rijeci, Splitu i Zagrebu povrati sudskim putem.

JAT je već podneo tužbu protiv Hrvatske i Kroacije erlajnz, hrvatskom sudu u Zagrebu, ali nikakav odgovor još uvek nisu dobili.

“Mi smo podneli hrvatskom odvjetništvu, sudu, tužbu ali do dana današnjeg nismo dobili odgovor da zakazuju ročište ili bilo šta drugo”, dodaje Cvejić.

U Direkciji za imovinu se nadaju da će se na međudržavnom nivou rešiti sporovi oko imovine državnih firmi, a za društvena preduzeća čiji je osnivač Srbija kažu da će morati da se pobrinu sama za sebe.

Država će pokušati da dogovori reciprocitet u podeli imovine društvenih firmi, ali bez saglasnosti preduzeća neće moći mnogo da učini.