95 odsto kadra pogrešno se školuje

Ovo su, po mišljenju Srbijanke Turajlić, profesorke ETF-a u Beogradu i nekadašnjeg pomoćnika ministra prosvete, najveći problemi visokog obrazovanja u Srbiji.

Osnovni problem je to što naši fakulteti nisu definisali koje kadrove žele da školuju, odnosno kakvo će znanje steći osoba koja završi određeni fakultet.

"Mislim da se na većini fakulteta školuju istraživači i naučnici, a njihov udeo na tržištu rada je manji od pet odsto. Moramo da počnemo da se bavimo školovanjem i usmeravanjem onih 95 odsto. Ako je ambicija zemlje da školuje kadrove za istraživače i naučnike koji će praviti karijere u vodećim svetskim ustanovama, onda mi imamo dobar sistem. Međutim, ako je ambicija da školuju ljude koji će razvijati našu privredu i učiniti da ona bude konkurentna sa svetom, onda se plašim da naš sistem nije tome podređen", navodi profesorka Turajlić.

Problem predstavlja i to što studenti idu na predavanja i vežbe u suviše velikim grupama, kao i to što na većini fakulteta ne postoji adekvatna praksa.

"Nepostojanje želje da se obezbedi kontinuirano učenje tokom nastave je veliki problem, a to se odnosi na organizaciju fakulteta. Morali bi da smanje broj studenata u grupama jer bi tako bio kvalitetniji rad, a mislim da bi trebalo produžiti i trajanje nastave za barem mesec dana u svakom semestru. Takođe, trebalo bi smanjiti broj ispitnih rokova na jedan po semestru i eventualno jedan rezervni. Kad bi se to desilo, onda bi se zaista podigla efikasnost studiranja", kaže ona.

"Treći problem je to što ovde veštinama nazivaju sposobnost za timski rad, kreativnost i razumevanje problema. To su veštine koje su važne za posao isto koliko i čvrsto teorijsko znanje. I kroz mnoga istraživanja je utvrđeno da se ove veštine ne mogu steći bez prakse, a kod nas nigde nema ozbiljne prakse", navodi Slobodanka Turajlić.