95 odsto kadra pogrešno se školuje

Žena je potpuno u pravu!!! Ja sam, recimo, završila hemiju na PMF-u i sad mogu samo da se hvalim sa mojom diplomom. Praktično znanje mi je nula, da rukujem novim i savremenim instrumentima nemam pojma, zato što smo te instrumente samo gledali. Ali ako nekome treba da se izračuna brzina, putanja i ostale stvari vezane za elektron, nije problem. Ali nikome ne treba moje teorijsko znanje. Zato danas radim kao sekretarica sa diplomom dipl. hemičara!!!

Moto naseg edukacijskog sistema je: nismo dobri, al' smo zato skupi.

Zena je skroz u pravu. Ja sam zavrsio ETF i jedan profesor je rekao da ETF treba da znaci Elektro Teorijski Fakultet a ne Elektro Tehnicki Fakultet...

Svaka joj je zlatna.

Lično mislim da malo i ulepšava situaciju...znatno je tragičnije...

Bravo prof. Turajlić!
Ja sam, dok sam studirao, uvek govorio da me fakultet sprema ne da budem inženjer već da budem postdiplomac.

Kada sam diplomirao, dobio sam diplomu inženjera, ali nisam bio inženjer. Inženjer sam postao tek od skora pošto sam se obučavao na radnom mestu.

Pa koja je bila onda svrha mog studiranja? 70-80% je bilo izgubljeno vreme.

Počeo sam studije na ETF-u 1991. Toj generaciji su se pridružili i mnogi studenti sa sarajevskog i zagrebačkog univerziteta. U amfiteatrima je bila "tuča", na vežbe je moralo da se dođe ranije da bi se selo. 1992. mi se ukazala prilika da odem u SAD. Iako je američka škola po nastavnom programu siromašnija (to sad vole da kažu da je tamo "bachelor", a kod nas "master"), ja sam bez velikih stresova i gužvi diplomirao 1995. i odmah počeo da radim u struci. Većina mojih vršnjaka je završila faks 1998. i 1999. Sam taj faktor vremena je fascinantan, to da na zapadu mladi stupaju na tržište rada sa 22-23 godine, a kod nas u kasnim dvadesetim, i to oni bolji. A verovatno je i ovo u članku tačno.

Ako je iole tacno ovo sto kaze Srbijanka Turajlic, onda je Srbija zemlja bez buducnosti. I, da li ce iko, ikada, snositi odgovornost?

Nakon onog što sam video ovde gde sam zbrisao iz Srbistana, mogu reći da je naše visoko školstvo neslana šala.
Ništa drugo i ne možete očekivati od naših fakulteta gde skoro isključivo deca zamenjuju roditelje na mestu profesora.
I još posle gledam onog Božu Đelića kako se šeta po svetu i govori nam da se vratimo nazad... ma evo, trčim da se vratim...

Fakulteti treba da obrazuju ljude tako da mogu odmah da počnu da rade konkretan posao, a ne da im daju opšte teoretsko znanje koje, posle u praksi, ništa ne znači, pa se konkretno obrazovanje prepušta firmama. Mladi ljudi bi mnogo lakše mogli da dobiju posao kad bi bili, ajde da tako kažem, "odmah upotrebljivi" u privredi.

Ono sto je jos tragicnije od toga da se 95% kadra pogresno skoluje je to da Srbiji visokoobrazovani kadrovi nisu ni potrebni.
Veliki je broj onih koji su zavrsili fakultete i koji ne mogu niti u neko dogledno vreme mogu da nadju posao za koji su se skolovali.

Drago mi je da je napokon neko krenuo da prica o problemu Srpskog skolstva, za koje ja verujem da su nas sve zemlje davno obisle po pitanju kvaliteta nastave...
Ne treba zaboraviti korupciju, zastarelo gradivo i los sistem ocenjivanja.
Jednom recju 95% gradiva na fakultetu je dno dna.

Profesorka Turajlic, medju studentima i kolegama poznata kao Srba, je jedna od rijetkih koja se bori da studentima usadi u glavu nesto konkretno. Svaka cast jos par njenih kolega ali prica se tu negdje i zavrsava. I sam sam zavrsio ETF i sramota me reci kad sam dosao na posao da nisam znao prepoznati osnovne elemente opreme. Dakle prakticno znanje 0, forsira se teorija, a ono malo laboratorijskih vjezbi se radi na zastarjeloj tehnologiji (jedna masina je bila iz 1912. godine u nasoj laboratoriji) i u fazonu da se isture svi studenti da to odrade. A na kraju sta smo naucili.... Vrlo malo. veliki problem je u tome sto profesori jednostavno nisu znali da skrenu paznju studentima sta je ono sto je bitno, na sta treba obratiti paznju i sta ce da ih ceka sutra na poslu. Sve u svemu mrtvo more, a cini mi se da idemo samo nize umjesto da se dizemo gore.
Neka nam je Bog u pomoci. Nacin polaganja ispita bar u moje vrijeme (4 godine unazad) je bio katastrofa pa se desavalo da kolege zavrse 90% faksa na prepisivanje. Sve ovo zvuci bolno, al na zalost je istinito.
Treba dobra metla na fakultetima. A kad se sve sabere, moj faks je jos i dobar u poredjenju sa drugim fakultetima

Obicno ovakvi stavovi zvuce kao pojednostavljivanje, stvari su obicno komplikovanije. Ali u ovom slucaju, sve sto je receno je apsolutno tacno. tri pobrojane stvari, kad bi se sprovele, pomerile bi nase visoko skolstvo hiljadu koraka napred, od potpune besmislice do vrlo korisnog sredstva za postizanje drustvenog napretka. Nazalost, komplikovaniji deo pocinje kada se pogleda kakav je profesorski kadar na nasim univerzitetima. I sam radim kao profesor na jednom fakultetu, i slabo je reci da sam pesimista - potpuno sam siguran da ni za petnaest godina nece biti znacajno drugacije.

Apsolutno je u pravu za ovo da se kod nas ne skoluje adekvatan kadar vec je skolovanje usmereno ka naucno-istrazivackom radu. Postoje dva izvora ovog problema. Jedan je sto vecina profesora ima vrlo zastarele poglede na studiranje gde oni kao cilj vide da studente obrazuju za naucnike a ne za radnike. Drugi izvor problema jeste sto je mnogo teze i zahteva vise profesorskog vremena obrazovati nekog da bude radnik nego da bude naucnik. Da bi nekog obrazovao da bude naucnik, dovoljno je da mu gurnes knjigu od 500 strana teske teorije i kazes "Dodjite kolega na ispit kad naucite". Oni koji prodju ovakvu selekciju imace neku kakvu-takvu osnovu sto se tice nauke ali nikako nece biti spremni za realan zivot - za posao. S druge strane, da bi obrazovao nekog da bude radnik to zahteva mnooogo vise vremena, to podrazumeva da profesor na predavanjima demonstrira prakticno a ne samo teorijsko znanje, da isto to zahteva i od studenta, da prati rad studenta, zadaje im domace, seminarske, bude upucen u nivo njihovog znanja. Dakle, oba izvora problema leze u profesorima tako da nazalost resenje nece doci odole - kao inicijativa sa fakulteta posto profesorima sadasnje stanje savrseno odgovara kada imaju solidne plate a rade trecinu normalne radne nedelje. Da bi se problem resio, potrebna je inicijativa odgore, iz vrha drzave da se stvari korenito menjaju, da se profesorski kadar osvezi, da se vrsi cesta kontrola kvaliteta na fakultetima i da se fakulteti prosto primoraju na promene.

Vidim da ljudi komentarisu o ETF-u da je teorijski fakultet. E sad ja sam jedan od onih koji su ga zavrsili od 90-95. Ljudi, ne mozete kriviti fakultet koji daje siroko znanje, sto ne daje i prakticno znanje. Praksa se stice radom godinama. Radio sam kao uspesan student u vojno tehnickom institutu par godina, e to su protracene godine (a ne faks), projekata nije bilo ni traga, dolazite na posao samo da vam upisu kad ste stigli, ako trazite da radite nesto pametno svi vas gledaju belo i kazu: "e bre decko znas li ti gde si dosao, cuti i ne talasaj". Naravno napustio sam to leglo nerada i upustio se u privatne vode. E sad da li znate koliko nasih dobrih strucnjaka ima po belom svetu kojima nije smetalo nemanje prakticnog znanja. TO SE SVE NAUCI, samo ako se ima volje i zelje. FAKULTET treba da vas NAUCI DA UCITE (da prepoznate bitno od nebitnog), ceo zivot se UCI u tehnickoj struci. Tako da knjige u sake i nema greske, verujte mi.

"Takođe, trebalo bi smanjiti broj ispitnih rokova na jedan po semestru i eventualno jedan rezervni. Kad bi se to desilo, onda bi se zaista podigla efikasnost studiranja", kaže ona.

Ne sećam se da sam skoro ovako nešto glupo pročitao. Umesto da se poveća broj kolokvijuma i da svake nedelje studenti polažu nešto i tako svako stalno bude u toku sa gradivom i obavezama, i radi vredno, ona bi da se jednom u pola godine izlazi na 5 ispita...

Smara ih da pregledaju radove/ispituju, pa zagovaraju bilo šta samo da što manje moraju da rade.

Kao i o svemu ostalom, i o skolstvu i njegovom kvalitetu se prica vec godinama, ali se samo presipa iz supljeg u prazno, ne preduzima se nista.

Moram da se nadovezem. Skoro sam imao priliku da "saradjujem" sa univerzitetskim strucnjacima u Srbiji i Crnoj Gori. Inace ja radim u USA. Sta da kazem: strasna tragedija od sistema. Ljudi (doktori nauka i slicno) na univerzitetima su potpuno svjesni svoje promasenosti. Tiha korupcija cveta. Sistem uopste ne funkcionise. Kamo srece da uopste nemamo univerzitete ovakve prirode. Ovo je totalno unistavanje ljudi u tom sistemu. Ja predlazem da nase drzave na putu ozdravljenja potpuno ukinu drzavne univerzitete kao prvi korak. Drugi korak bi bio da se odabranim studentima plati skolovanje na renomiranim zapadnim institucijama. Tako bi znanje polagano pocelo da pristize. I posle jedno deset godina bi zasnovano na novim zapadnim kadrovima mogli da se ponovo uspostave drzavni univerziteti. Takodje treba uvesti sistem privatnih koledza po ugledu na Ameriku. Kratkog trajanja sa focusom na jednu oblast recimo farmaceutsku industriju i nista vise ili programiranje i nista vise.
Ako ne ukinemo nase drzavne univerzitete nikada nista necemo napraviti.
Znate za englesku izreku "Nothing to unlearn". Znaci ne znam nista ali sam mnogo pametniji od onog ko zna mnogo ali je totalno zbunjen. E moja braco, mi na drzavnim univerzitetima upravo radimo to: zbunjujemo jadnu djecu i unistavamo im zdravu logiku tako da ih ubijamo u pojam jos na samom pocetku zivota.
Pozdrav svima nadajuci se najboljem!

Slazem se sa svim iznetim u tekstu (donekle i sa onim da treba smanjiti broj ispitnih rokova na po 1 u semestru), samo htedoh naglasiti da su pre 5-10 godina na svakom koraku bile price da na zapadu nasi kadrovi sefuju njihovim diplomcima jer imaju siroko znanje, teorijsku podlogu, kako nam je skolstvo odlicno i temeljno a kod njih se uci povrsno i usko.. evo polako se pokazuje sta je bolje.

Najmanje 60% zaposlenih na univerzitetu treba da popije momentalni otkaz.To sto oni rade decenijama nema nigde na svetu (izuzimajuci im voljenu Rusiju). S T R A S N O.

Pa za ovakav stistem zaposljavanja tj. korupciju, ja bas mislim, da tih 95% zna sta radi. Jos ETF kako tako opstaje, ovi ostali su spustili kriterijume, s obzirom da niko nece da upise (a ipak ne bi da ukinu svoje radno mesto), tako da to vise ni na sta ne lici.

Pre svega mislim da je clanak odlican jer je ocigledno otvorio bolnu tacku mnogih mladih ljudi koji su nakon fakulteta spremni i zeljni da stvaraju. Na moju srecu zavrsio sam fakultet pre 25 godina koji je po svakom osnovu bio nesto o cemu se ovde pise i tezi, VTF - vojno tehnicki fakultet u Zagrebu ( kao civili spremani za vojnu industriju ). Sve ono o cemu pise profesorica je bilo na tom fakultetu :
- jednosemestralni ispiti
- male grupe studenata ( od 10 do 20 )
- prenos ispita u narednu godinu nije bio dozvoljen
- mogla se ponavljati samo jedna godina
- nastava je bila od 8 do 14:25
- u slucaju losih rezultata asistenti su imali obavezu da drze dopunsku nastavu
- postajale su tri biblioteka
a. udzbenicka
b. domaca literatura
c. strana literatura
- najtezi ispiti poput Osnova elektrotehnike, Teorije strujnih krugova ( kola ) , Elektromagnetika i slicni polagala se putem parcijalnih ispita ( najmanje 3 ), a usmeni je bio vise pro forme da profesor utvrdi da li je nacin razmisljanja kolege studenata korektan
- ispiti poput Racunarske tehnike ( zacetak - 80 godine proslog veka ) su bili uglavnom kroz male projekte ( imali smo nekoliko racunskih centara ( Cyber - main frame, PC - Atari ( u to vreme popularni) labaratorija sa 30 racunara , Apple - labaratorija )
- Merenja u elektrotehnici i elektronici su bila kroz vezbe u grupama do troje, na zalost i tada sa malo starijom opremom
- itd i itd
Ono sto je pokazalo iskustvo , da je prolaznost bila na vrlo visokom nivou od 80-85% , da se kadar koji je izasao odlicno snasao u sredinama iz kojih je dosao ( Travnik, Banjaluka, Zemun, Trstenik, Sarajevo, Slavonski Brod, ... ).
Dakle , postoje odredjena iskustva, ljudi su i pre 30 godina razmisljali i imali ideja i znanja, stvar je samo odluke. No ako se uzme u obzir da se sa ovakvim skolovanjem stvara amorfna masa, sa velikim brojem ljudi koji se 'muvaju' po fakultetima, da kao najpotentnija grupa ne pravi nerede, ne trazi dodatne napore za poboljsanje stanja, ne organizuje proteste, onda je sasvim jasno zasto nam je stanje na fakultetima takvo kakvo jeste.
Ipak, mislim da se stanje u poslednjih nekoliko godina promenilo i krenulo na bolje. Bez obzira sto Bolonjska konvencija nije zazivela po svim osnovama ( tu pre svega mislim na reizbor profesora ) , ipak je duzina studiranja skracena, studenti se zbog bodova vise trude i zavrsavaju godine brze ( znam, jedna cerka mi je zavrsila prosle godine a druga je trenutno na trecoj, nisu izgubile niti jednu godinu ).
Zakljucak, proci ce jos vremena da se stvari dovedu u red, jedino na sta mozemo mozda uticati je da brzinu promena u nasem obrazovanju malo ubrzamo. Svaka promena trazi vreme neophodno da stvari dodju na svoje mesto. Mislim da se pokrenulo ali je potrebno dodatno ubrzanje. Edukacija je ipak poslovni proces ciji se rezultati vide tek za 30 godina i samim tim nedopustive su prevelika lutanja .

Problem je sto oni koji treba da ih obrazuju za privredu i razvoj zemlje su obrazovani za institute i nauku i ne znaju kako da to urade za privredu.
Nije problem u studentima, drzavi vec u profesorima koji ne znaju da prate dostignuca svetskih kompanija, vec prate dostignuca nauke.

Naravno da je zena u pravu..na ftn-u u Novom Sadu isti ljudi pricaju iste gluposti 15 godina..gomila profesora nema knjigu izdatu, kako je moguce da budu profesori...a tek uprava..za medalju...ista garnitura 4-ti mandat...kada bi tamo uletela finansijska...pohapsili bi ih barem polovinu..jer se bave svime osim onim cime trebaju da se bave..cast retkim izuzecima.

Potpuno se slazem sa komentarima ljudi. Ja sam zavrsio fakultet i nisam nista naucio. Neko je rekao da ti fax daje osnovu za dalje usavrsavanje. NE! Poslodavca ne interesuje tvoje dalje usavrsavanje dok ne vidi imas li ti potencijala za tako nesto a kako da vidi moj potencijal kada sam izasao iz skole i deo opreme ne umem da koristim a deo ne prepoznajem!!! Na faxu nema realne prakse, vec nesto malo po laboratorijama ali to nije realno stanje koje se moze zateci u nekoj firmi!
I....nije mi jasno....previse ljudi kuca "ne preporucujem"! Da li stvarno ima toliko ljudi koji veruju da je nase skolstvo ispravno i da smo najobrazovaniji, najpametniji i nezamenljivi?!!

"Mislim da se na većini fakulteta školuju istraživači i naučnici, a njihov udeo na tržištu rada je manji od pet odsto. Moramo da počnemo da se bavimo školovanjem i usmeravanjem onih 95 odsto."
potpuno tacno. ista prica je na polj. fakultetu u novom sadu. sta ce agronomu genetika, oplemenjivanje biljaka, semenarstvo kao zasebni predmeti. ove tri oblasti su vrlo slicne i mogle bi se za inzenjere svesti na jedan predmet, gde bi se ucile osnove, a ne nacini nasledjivanja gena, metode selekcije...
isto tako hemija, biohemija, fiziologija biljaka se uce prilicno opsirno. nepotrebno je uciti agronome silne formule hemijskih jedinjenja i procesa. samo osnove. treba dati veci akcenat na strucne predmete, agrohemija, ratarstvo, povrtarstvo, zatvoreni prostor, mehanizacija. tako bi dobili prave agronome u proizvodnji. ovako dobijemo kako kaze profesorica ne 5%, vec 1% istrazivaca, a 99% ljudi koji moraju jos par godina da sticu agronomsku praksu. ne znam da li je ovako na drugim fakultetima, ali ovako je na polj. fakultetu u novom sadu. trebaju nam ljudi koji razmisljaju svojom glavom, ljudi koji bi doneli korist drzavi srbiji, a ne lenjivci koji misle ako su ukinuli naknadu prevoza za radnike i ustedili par hiljada na tome, izmislili nesto revolucionarno. ovi drugi nazalost vode srbiju, vuku je u rupu bez dna.

Tačno, draga profesorka. To je jedan deo problema. Hajdemo malo i o drugom. Recimo da zamislimo da je odnos obrnut, u ovom trenutku: da je 95% spremno za realan svet, za posao, za misiju napretka zemlje, a da je tih 5% teoretičara i naučnika. Pa kako bi, dakle, ti ljudi - mladići, devojke, danas u Srbiji uopšte dobili šansu, ako nisu ljigavci vladajućih partija? Kako?

I ne samo to. Sada se (naročito u javnom sektoru) u sistematizacijma brišu potrebe za VSS u najširem smislu, a propisuju se tzv. referentska mesta sa i bez kvalifikacija, radnog iskustva i sl. A sve su masovniji biseri gde se za neko stručno radno mesto traže sve stručne spreme, od IV, pa sve do VII1 stepena. Razume se da će na konkursu da prođe srednjoškolac, jer je za njega to i namešteno. Direktor, načelnik, upravnik itd. se postavi po partijskoj liniji, odobri mu se enormna plata, pa stranka na taj način, posredno, reketira samu instituciju zaposlenja (ovaj daje od plate deo stranci).

Sve je to lepo objašnjavala, milion puta, izvanredna Verica Barać, koja se kao vi, draga Srbo, bori sa vetrenjačama više decenija, a vetrenjače boli uvo.

Akademska zajednica, pritom, pogubljena je u vremenu i prostoru, i ne shvata da sama mora da učini nešto, da se to stanje počne menjati. Kada bi svi profesori bar jednu rečenicu prozborili, kao što to čini Srba, kada bi svaki stoti akademac bio malo angažovaniji, nečemu bismo se i mogli nadati. Ovako, uvek je neko drugi kriv. Jeste, kriv je neko drugi, ali šta smo svi mi učinili da tog nekog dozovemo pameti?

Potpisujem sve sto je rekla!

Prvi i osnovni problem su kao i u svim sferama ovog drustva mastodonti zaposleni na fakultetima kojima nije u interesu bilo kakva promena sistema koja bi ugrozila njihovu poziciju. Pozicije univerzitetskog kadra se cuva tako sto se neguje ovaj odavno prevazidjeni i nekompatibilni sistem a za studente i njihov posao kasnije kao uostalom i za sudbinu privrede i drustva nikoga tamo nije mnogo briga. Kao u filmu "Maratonci trce pocasni krug". Isti ti ljudi ismevaju privatne fakultete iz istog razloga sto ne trpe konkurenciju i bilo kakvu mogucnost alternative njima. Ako konstatujemo da postoji problem na drzavnim univerzitetima zbog cega ne dozvoliti razvoj privatnih ako mogu da ponude upotrebljiviji vid skolovanja. Zasto ne dovesti strane univerzitete i usvojiti njihove nacine rada koji su nesumnjivo kompatibilniji sa sadasnjim globalnim poslovnim okruzenjem. Isti ti ljudi su se podsmevali i zapadnjackom sistemu obrazovanja i isticali kako nasi ljudi kad tamo odu jako lako zavrsavaju skole posto je njihovo skolstvo lose a mi odavde fantasticno obrazovani. Rezultati rada nase drzave i zapadnog sveta jasno ukazuju ko je tu pametaniji. Druga stvar sve i da napravimo najbolji obrazovni sistem na svetu sa kojom to privredom on moze da se poveze? Sa zatvorenim i monopolizovanim trzistem i nasim "kapitalizmom" u kojem je drzava vecinski poslodavac i nosilac najvecih poslova i gde su vlasnici firmi dobrim delom neobrazovani ljudi sumnjive proslosti iz kriminalnog miljea. Ovde je najtrazeniji posao u neproduktivnoj drzavnoj administraciji a dobija se uglavnom preko stranke i veze cesto bez ikakvog znanja i obrazovanja. Sadasnjoj privrednoj "eliti" takodje ne odgovara promena trzisne slike Srbije, uvodjenje novih znanja i tehnologija i razvoj konkurencije posto takodje ugrozava njihovu sadasnju poziciju. Ta pozicija drzi Srbiju sa duboko zaronjenom glavom u pesak a politickoj kliki takodje zatecena situacija ne smeta mnogo usled finansiranja od strane nasih nazovi privrednika. Tesko cemo se mi iz ovog zacaranog kruga izvuci. Interesantan je podatak da je od svih naucnika koji su ikada u istoriji postojali njih 95% su i dalje zivi i aktivni. To ce reci da je razvoj nauke i tehnologije danas neverovatno brz a dok se mi ne dosetimo da nesto treba promeniti i na dalek put krenuti bojim se da ce biti prekasno ako vec nije. Bez obzira na sve uvek se mozete dobro nasmejati na izjave akuelnog ministra za nauku Djelica kako je Srbija danas hit u naucnom svetu. Sve u skladu sa izjavama kolega ministara kako smo izasli iz krize, u Srbiji najnize cene, lider u regionu etc...

Kod nas se dosta uci mehanicki bez razumevanja, cemu najvise doprinose profesori, nedostatak opreme i prakse dodje mu gratis. Tvrdim da 90 odsto srednjoskolaca koji na primer resavaju integrale nema pojma Sta Su i Cemu Sluze, tako to postaje jedna misticna kategorija koja se mehanicki resava. Srednju sam zavrsio kao tehnicar za spektrohemiju. Ni p od prakse, nismo imali ni prizmu da je drzimo u ruci i gledamo 'na prozor'. Na jedinoj praksi na PMF videli smo spektrofotometar koji je po recima profesora iz 1950. Vrhunac je da za skoro 30 godina nisam video da neko trazi tehnicara za spektrohemiju. Zasto je drzava skolovala ovaj profil?
Na VPS (smer Informatika) oko 1989 ucio se COBOL!? Praksa skoro nula. Mislim da je u racunarskoj sali jedino cistacica umela da ukljuci komp. Puno besmislenih predmeta tipa: informacione tehnologije u sistemima privrede..itd itd.

Ma nema veeeze! Bitno je da mi imamo veronauku! Tu cemo lepo decu da pripremimo da bez pogovora idu u buduca klanja i ratove tako da im fakulteti nece ni trebati...

Konačno da neko kaže pravu stvar, samo čuju li to oni koji treba da čuju. A i po komentarima vidim da je interesovanje za ovako važnu stvar "ogromno"...

Srž cele priče je zapravo da se treba staviti akcenat na strukovne a ne na akademske studije. Ono što država treba da forsira su trogodišnje strukovne studije, nakon kojih se student može brzo uključiti u obavljanje posla za koji se školovao. Nakon trogodišnjih strukovnih studija ima mogućnost da nastavi studije na jednogodišnjim specijalističkim i stekne zvanje specijalista ili dvogodišnjim master strukovnim studijama i stekne zvanje MBA. Naravno da treba da postoje i akademske ali za one najbolje, kao i mogućnost nastavka akademskih nakon strukovnih sto bi inače bilo vrlo teško zbog polaganja ogromnih razlika, ali na to bi se odlučivali samo najbolji koji zaista mogu da doprinesu razvoju nauke.

Tacno, tacno.. samo ja mislim da je jos mnogo gore na privatnim 'fakultetima' i visim skolama, na kojima nema stvari zvane korupcija, jer je ona usadjena u samu srz tih skola, kao osnovni postulat.
Znaci mito se placa jednom godisnje, unapred, u vidu skolarine.
Koliko god da je drzavno obrazovanje vise i visoko propalo, privatno je MNOGO gore. Mozda stvarno ima poneka skola koja pazi sta rade i skoluje prave kadrove, ali je problem sto ih ima 95% koje su tu samo da uzmu 2000 eur, da zaposle kojekakve strucnjake koji ce drzati predavanja u sportskim centrima, udruzenjima privrednika i sl i da im da diplomu za par godina.

Sta cemo za 5 godina kad svako u Srbiji bude imao diplomu koja i kakva mu treba? Koliko ce tek onda skolstvo biti obesmisljeno?

Факултет (машински) сам завршио 1978 и...И ништа Бог зна новог, осим суве математике, механике флуида, термодинамике..., нисам научио у односу на оно што сам знао. А данас је и горе. А тридесет је година прошло. И ми и даље бла, бла, трућ, трућ. Па који смо ми бре ликови... Џаба!
Лека нам има ал' спаса нам нема.
Мааааааааааааа! бљак смо!
Срећан вам пут децо!Овде ни због оног Сунце нашега неба не вреди остајати. Пржи.

Dobro jutro KOLUMBO!!!

G-dja Turajlic je potpuno u prvu, a dodao bih da je veliki problem i kvalitet rada samih profesora, koji imaju status nekakvih bogova, nedodirljivih, u ciji se rad ne sme sumnjati. Mnogo je njih koji imaju potpuno pogresan pristup nastavi, rad sa studentima nimalo ih ne zanima i odnose se prema tome kao prema "nuznom zlu", ponasaju se kao da su studenti tu zbog njih, a ne obrnuto. Spajaju se ionako prevelike grupe da bi profesor imao manje posla, a udzbenici ili ne postoje ili su praistorijski, a vecina knjiga su obicni (i to losi) prevodi stranih knjiga. Profesori koji su izdali neki udzbenik svake godine promene par recenice u knjizi, pa se onda to stampa kao novo izdanje, a sama materija koja se obradjuje ostaje ista po 10-20 godina (ja sam na ETF-u, 2000 i neke, u knjizi imao poglavlje o busenim karticama, koje se ne koriste od 70-tih). Takodje cesto se seminarski radovi studenata objavljuju kao radovi profesora, iako su oni samo izabrali temu i nista vise, a da ne pricamo o ucenama studenata da moraju da kupe knjigu, ili da uzimaju privatne casove, sto se desava na mnogim drzavnim fakultetima..

Izvinite, gospodo, ali uvodjenje BD samo po sebi ne znavi nista.
Otezavajuca okolnost je nas mentalitet, koji koci i izvrce u suprotnost sve, pa i novi nacin studiranja.
Inace, ja nemam problem sa novim tehnologijama. Zavrsila sam fiziku pre petnaest godina i evo ucim non-stop, od kada sam dobila diplomu. Ne vidim u cemu je problem. Ako imate solidnu osnovu, ceka vas posle fakulteta uporan i disledan rad, kao jedini nacin opstanka. Fakultet je samo temelj na kome cete graditi kucu.
Ne postoje gotova resenja.
Ko vas je to naucio da cete po zavrsenom fakultetu znati da radite sa najsavremenijim uredjajima?
To je klasicna srska zamena teza. Nevolja je, a mene, u tome sto niste osposobljeni za samoobrazovanje.

Ako nastavnik nije prisutan niti ima zelju da prenese znanje, ako mu je energija usmerena drugde, sasvim je svejedno sta pise u planovima i programima i jeli zadovoljena forma reforme i akreditacije, pa je i diskusija o balansu prakse i teorije nekorisna.

Prof. Turajlić je u pravu. Umesto da nateramo fakultete da prilagode gradivo bolonjskim uslovima, naša vlada opet ruši sistem obrazovanja tako što popušta i dozvoljava upis naredne godine sa manje od 60 bodova, a najnovija glupost je uvođenje 6 ispitnih rokova. Na mala vrata se vraća studiranje od 15 godina.

Kao bivsi student ETF-a apsolutno se slazem sa Srbom da se desavalo da ljudi zavrse 90% faksa na prepisivanje. Inace sam bio student par generacija pre njega, nista bolje ni tad nije bilo.

Sto se pak tice izjave profesorke Turajlic, u velikoj je meri tacno to sto ona kaze. Sve izuzev jedne stvari. Ideju da bi trebalo da bude samo 2 ili 3 ispitna roka godisnje smatram pogresnom. Time se ne bi postiglo nista osim rasterecivanja nastavnog osoblja u pogledu sprovodjenja ispita i povecanog stresiranja studenata. Mada ja pitanje broja ispitnih rokova ni ne vidim kao sustinsko pitanje kvaliteta nastave. Koji god broj rokova da bude, to nece resiti nijedan od dva glavna problema srpskih univerziteta: 1) skolovanje naucnika-istrazivaca umesto ljudi za privredu i 2) prepisivacina.

Pretpostavljam da se gdja Turajlic nije precizno izrazila (ili nisu tacno prenesene njene reci) u delu o ispitnim rokovima. Svakako ne treba da postoji beskonacno mnogo njih, ali bi trebalo da ih zamene cesce i manje obimne provere znanja u toku samog kursa. To je i neophodno da bi se postigao kontinuitet pracenja nastave, a i rasterecuje sve ucesnike. Ovako imamo situaciju da ljudi polazu ispit koji su odslusali pre vise meseci, a istovremeno treba da prate predavanja i vezbe iz neceg sasvim drugog sto ce polagati tek za godinu dana. To vas onda tera na kampanjsko ucenje i izbegavanje predavanja kad god je moguce.

Inace je potpuno u pravu kad govori o nespremnosti nasih kadrova za rad u praksi. To znaju i poslodavci u zemljama u koje se uglavnom emigrira. Konkretno u Svedskoj je gotovo nemoguce dobiti posao u struci s nasim visokim obrazovanjem, ali je relativno lako uci na postdiplomske studije.
Jos jedna veoma vazna posledica svega napisanog je sto je u inostranstvu naucni rad ili posao u privredi stvar licnog izbora i afiniteta, dok je u Srbiji to stvar rodbinskih veza i kako se kome zalomi. Tako dobijamo pogresne ljude na pogresnim mestima.

Негдашња изјава проф. М. Зеца, најупечатљивије говори о нашем свеукупном школству; Имамо више брокера него зидара.

Ja sam zavrsio Stomatoloski fakultet u Beogradu po sestogodisnjem nastavnom planu. Svo prakticno znanje koje sam stekao na tom fakultetu sam mogao steci za 10 dana u iole ozbiljnoj ordinaciji. Da mi je to neko rekao kad sam upisao fakultet rekao bih da se sali sa mnom. Sto se tice teorijskoj znanja ono se moze nauciti i bez fakulteta, metode i oprema su na solidnom nivou.

Zena je potpuno u pravu! Samo sto je nas profesorski kadar ocajan tako da i ne moze biti napretka. Pored toga na fakultetu se u zadnjih 10 godina preslikala slike iz nase privrede. Jer fakultete bi trebalo da podrzava privreda. Firme bi trebale da ulazu u fakultete, da same ponude praksu studentima na fakultetima, te tako na kraju dobiju iskusne diplomce koji su spremni odmah da efikasno rade, a ne da kukaju kako ne mogu naci iskusne inzenjere i itd. Sve je to medjusobno povezano, nazalost nista se ne radi po tom pitanju. Nadam se da u buducnosti hoce.

Najveci problem svega ovoga jeste sto skoro celokupna drzava zna u cemu je problem i niko prstom da mrdne !
Zasto i zbog cega je tako ?
Zasto niko u drzavnom vrhu ne reaguje oko ovoga ?

"Trava je uvek zelenija sa druge strane ograde." Nije problem u nivou stručnosti, odnosno u količini teorije, jer ... ne znamo unapred kojih 5% od svih primljenih studenata mogu da postanu naučnici i istraživači, a negde treba i njih da školujemo. Za strukovne studije već odavno postoje više škole koje su tome namenjene, ali se na njih uvek gledalo kao na inferiorne u odnosu na fakultete, odnosno kao na "fakultete za one koji su bili nešto slabiji đaci", umesto da im se da mesto koje im pripada, a to je ovo mesto koje profesorka Turajlić smatra da pripada fakultetima.

Ukratko, mislim da je kritika pogrešno usmerena, a trebala bi da bude na račun poslodavaca koji traže skupe i previše visoko stručne profile koji im ne trebaju zaista i na račun studenata koji u ogromnom broju navaljuju na fakultete iako (bi trebalo da) većini treba neki drugi oblik obrazovanja.

Premda, istina je da prakse nema dovoljno, ali ako mora da se napravi izbor, teorija ne bi smela da trpi!

Bravo, Turajlicka, ko kaze da mi nemamo pametnih ljudi?
Predlazem Turajlicku za dozivotnog MINISTRA PROSVETE. Obozavam je.

Draga deco, upisujte se na privatne fakultete, ovako počinje kampanja jer svi oni tamo tezgare a studenti zato imaju kolokvijume u 9 uveče i vežbe do 11 noću. Blaćenje počinje kao i sa vojskom...Uskoro će biti da prioritet kod zapošljavanja imaju diplomci privatnih fakulteta.

Da je bar tu kraj problema - ne samo da školujemo sav kadar kao da su istraživači i naučnici, nego kad pogledate govore političara o povratku izbeglih stručnjaka, takođe se priča isključivo o namamljivanju naučnika nazad - niko ne pominje inženjere koji su privredi daleko potrebniji u ovom stanju i trenutku, pogotovo sa praktičnim iskustvom koje su sakupili napolju.

Ali naravno, tada bi se videlo ko je koliko nesposoban na ključnim mestima i firmama, a naučnici se lepo drže po strani u svojim institutima, univerzitetima i laboratorijama.

Ko se kod nas bavi profesorskim poslom ? 95 % su oni profesori koji nemaju dovoljno prakticnog znanja,da imaju dovoljno radili bi samo privatni posao a ne trosili energiju na fakultetima za vise nego ponizavajuce plate.

Mnogi u Srbiji misle da je 99% onih koji sede u Skupstini Srbije nepismeno jer su diplome dobili po politickoj osnovi. Njima bi odmah trbalo da se da otkaz dok se ne opismene i dok ih narod ne predlozi i na izborima ne budu izabrani jer "riba" od glave smrdi. Tako bi i nase skole i fakulteti na njihovim primerima ispravili greske nacinjene u proslosti.

po meni treba izjednaciti vise skole i fakultete (izvrsiti selekciju medju visim skolama , koje mogu da ispune odredjene uslove za to), a onda prve tri godine staviti akcenat na prakticni deo (bachelor), a zatim ko hoce da produzi i produbi znanje, da ima mogucnost da nastavi obrazovanje (master). tako bi ko hoce da nauci da radi zavrsavao tri godine, a ko hoce da se bavi naukom imao i prakticnu podlogu. ovako ni jedni ni drugi nemamo nista...

Nalik NF filmu, cerka porodicnog prijatelja se konsultuje sa mnom oko faxa... pita me gde je i kakva je praxa... a ja se smejem... strasno sto se nista nije promenilo, a niti preduzelo. Ne znam sta je ludje? sistem? profesori koji se i dan danas bahato, nedolicno, agresivno...ponasaju? uslovljavanja da kupovinom knjige predmetnog profesora student moze da izadje na ispit? profesori i fakulteti su kao zasticeni beli medvedi kojima niko nista ne moze. da li je to normalno?

ma mi smo katstrofa u svim segmentima pa i u ovom

ma kako da ne

"Takođe, trebalo bi smanjiti broj ispitnih rokova na jedan po semestru i eventualno jedan rezervni. Kad bi se to desilo, onda bi se zaista podigla efikasnost studiranja", kaže ona.

Ne sećam se da sam skoro ovako nešto glupo pročitao. Umesto da se poveća broj kolokvijuma i da svake nedelje studenti polažu nešto i tako svako stalno bude u toku sa gradivom i obavezama, i radi vredno, ona bi da se jednom u pola godine izlazi na 5 ispita...

Smara ih da pregledaju radove/ispituju, pa zagovaraju bilo šta samo da što manje moraju da rade.

Ma nema veeeze! Bitno je da mi imamo veronauku! Tu cemo lepo decu da pripremimo da bez pogovora idu u buduca klanja i ratove tako da im fakulteti nece ni trebati...

Moram da se nadovezem. Skoro sam imao priliku da "saradjujem" sa univerzitetskim strucnjacima u Srbiji i Crnoj Gori. Inace ja radim u USA. Sta da kazem: strasna tragedija od sistema. Ljudi (doktori nauka i slicno) na univerzitetima su potpuno svjesni svoje promasenosti. Tiha korupcija cveta. Sistem uopste ne funkcionise. Kamo srece da uopste nemamo univerzitete ovakve prirode. Ovo je totalno unistavanje ljudi u tom sistemu. Ja predlazem da nase drzave na putu ozdravljenja potpuno ukinu drzavne univerzitete kao prvi korak. Drugi korak bi bio da se odabranim studentima plati skolovanje na renomiranim zapadnim institucijama. Tako bi znanje polagano pocelo da pristize. I posle jedno deset godina bi zasnovano na novim zapadnim kadrovima mogli da se ponovo uspostave drzavni univerziteti. Takodje treba uvesti sistem privatnih koledza po ugledu na Ameriku. Kratkog trajanja sa focusom na jednu oblast recimo farmaceutsku industriju i nista vise ili programiranje i nista vise.
Ako ne ukinemo nase drzavne univerzitete nikada nista necemo napraviti.
Znate za englesku izreku "Nothing to unlearn". Znaci ne znam nista ali sam mnogo pametniji od onog ko zna mnogo ali je totalno zbunjen. E moja braco, mi na drzavnim univerzitetima upravo radimo to: zbunjujemo jadnu djecu i unistavamo im zdravu logiku tako da ih ubijamo u pojam jos na samom pocetku zivota.
Pozdrav svima nadajuci se najboljem!

Draga deco, upisujte se na privatne fakultete, ovako počinje kampanja jer svi oni tamo tezgare a studenti zato imaju kolokvijume u 9 uveče i vežbe do 11 noću. Blaćenje počinje kao i sa vojskom...Uskoro će biti da prioritet kod zapošljavanja imaju diplomci privatnih fakulteta.

Vidim da ljudi komentarisu o ETF-u da je teorijski fakultet. E sad ja sam jedan od onih koji su ga zavrsili od 90-95. Ljudi, ne mozete kriviti fakultet koji daje siroko znanje, sto ne daje i prakticno znanje. Praksa se stice radom godinama. Radio sam kao uspesan student u vojno tehnickom institutu par godina, e to su protracene godine (a ne faks), projekata nije bilo ni traga, dolazite na posao samo da vam upisu kad ste stigli, ako trazite da radite nesto pametno svi vas gledaju belo i kazu: "e bre decko znas li ti gde si dosao, cuti i ne talasaj". Naravno napustio sam to leglo nerada i upustio se u privatne vode. E sad da li znate koliko nasih dobrih strucnjaka ima po belom svetu kojima nije smetalo nemanje prakticnog znanja. TO SE SVE NAUCI, samo ako se ima volje i zelje. FAKULTET treba da vas NAUCI DA UCITE (da prepoznate bitno od nebitnog), ceo zivot se UCI u tehnickoj struci. Tako da knjige u sake i nema greske, verujte mi.

Nakon onog što sam video ovde gde sam zbrisao iz Srbistana, mogu reći da je naše visoko školstvo neslana šala.
Ništa drugo i ne možete očekivati od naših fakulteta gde skoro isključivo deca zamenjuju roditelje na mestu profesora.
I još posle gledam onog Božu Đelića kako se šeta po svetu i govori nam da se vratimo nazad... ma evo, trčim da se vratim...

Ko se kod nas bavi profesorskim poslom ? 95 % su oni profesori koji nemaju dovoljno prakticnog znanja,da imaju dovoljno radili bi samo privatni posao a ne trosili energiju na fakultetima za vise nego ponizavajuce plate.

Najmanje 60% zaposlenih na univerzitetu treba da popije momentalni otkaz.To sto oni rade decenijama nema nigde na svetu (izuzimajuci im voljenu Rusiju). S T R A S N O.

Tacno, tacno.. samo ja mislim da je jos mnogo gore na privatnim 'fakultetima' i visim skolama, na kojima nema stvari zvane korupcija, jer je ona usadjena u samu srz tih skola, kao osnovni postulat.
Znaci mito se placa jednom godisnje, unapred, u vidu skolarine.
Koliko god da je drzavno obrazovanje vise i visoko propalo, privatno je MNOGO gore. Mozda stvarno ima poneka skola koja pazi sta rade i skoluje prave kadrove, ali je problem sto ih ima 95% koje su tu samo da uzmu 2000 eur, da zaposle kojekakve strucnjake koji ce drzati predavanja u sportskim centrima, udruzenjima privrednika i sl i da im da diplomu za par godina.

Sta cemo za 5 godina kad svako u Srbiji bude imao diplomu koja i kakva mu treba? Koliko ce tek onda skolstvo biti obesmisljeno?

Prof. Turajlić je u pravu. Umesto da nateramo fakultete da prilagode gradivo bolonjskim uslovima, naša vlada opet ruši sistem obrazovanja tako što popušta i dozvoljava upis naredne godine sa manje od 60 bodova, a najnovija glupost je uvođenje 6 ispitnih rokova. Na mala vrata se vraća studiranje od 15 godina.

po meni treba izjednaciti vise skole i fakultete (izvrsiti selekciju medju visim skolama , koje mogu da ispune odredjene uslove za to), a onda prve tri godine staviti akcenat na prakticni deo (bachelor), a zatim ko hoce da produzi i produbi znanje, da ima mogucnost da nastavi obrazovanje (master). tako bi ko hoce da nauci da radi zavrsavao tri godine, a ko hoce da se bavi naukom imao i prakticnu podlogu. ovako ni jedni ni drugi nemamo nista...

Bravo prof. Turajlić!
Ja sam, dok sam studirao, uvek govorio da me fakultet sprema ne da budem inženjer već da budem postdiplomac.

Kada sam diplomirao, dobio sam diplomu inženjera, ali nisam bio inženjer. Inženjer sam postao tek od skora pošto sam se obučavao na radnom mestu.

Pa koja je bila onda svrha mog studiranja? 70-80% je bilo izgubljeno vreme.

Bravo, Turajlicka, ko kaze da mi nemamo pametnih ljudi?
Predlazem Turajlicku za dozivotnog MINISTRA PROSVETE. Obozavam je.

"Trava je uvek zelenija sa druge strane ograde." Nije problem u nivou stručnosti, odnosno u količini teorije, jer ... ne znamo unapred kojih 5% od svih primljenih studenata mogu da postanu naučnici i istraživači, a negde treba i njih da školujemo. Za strukovne studije već odavno postoje više škole koje su tome namenjene, ali se na njih uvek gledalo kao na inferiorne u odnosu na fakultete, odnosno kao na "fakultete za one koji su bili nešto slabiji đaci", umesto da im se da mesto koje im pripada, a to je ovo mesto koje profesorka Turajlić smatra da pripada fakultetima.

Ukratko, mislim da je kritika pogrešno usmerena, a trebala bi da bude na račun poslodavaca koji traže skupe i previše visoko stručne profile koji im ne trebaju zaista i na račun studenata koji u ogromnom broju navaljuju na fakultete iako (bi trebalo da) većini treba neki drugi oblik obrazovanja.

Premda, istina je da prakse nema dovoljno, ali ako mora da se napravi izbor, teorija ne bi smela da trpi!

Fakulteti treba da obrazuju ljude tako da mogu odmah da počnu da rade konkretan posao, a ne da im daju opšte teoretsko znanje koje, posle u praksi, ništa ne znači, pa se konkretno obrazovanje prepušta firmama. Mladi ljudi bi mnogo lakše mogli da dobiju posao kad bi bili, ajde da tako kažem, "odmah upotrebljivi" u privredi.

Problem je sto oni koji treba da ih obrazuju za privredu i razvoj zemlje su obrazovani za institute i nauku i ne znaju kako da to urade za privredu.
Nije problem u studentima, drzavi vec u profesorima koji ne znaju da prate dostignuca svetskih kompanija, vec prate dostignuca nauke.

Izvinite, gospodo, ali uvodjenje BD samo po sebi ne znavi nista.
Otezavajuca okolnost je nas mentalitet, koji koci i izvrce u suprotnost sve, pa i novi nacin studiranja.
Inace, ja nemam problem sa novim tehnologijama. Zavrsila sam fiziku pre petnaest godina i evo ucim non-stop, od kada sam dobila diplomu. Ne vidim u cemu je problem. Ako imate solidnu osnovu, ceka vas posle fakulteta uporan i disledan rad, kao jedini nacin opstanka. Fakultet je samo temelj na kome cete graditi kucu.
Ne postoje gotova resenja.
Ko vas je to naucio da cete po zavrsenom fakultetu znati da radite sa najsavremenijim uredjajima?
To je klasicna srska zamena teza. Nevolja je, a mene, u tome sto niste osposobljeni za samoobrazovanje.

Ja sam zavrsio Stomatoloski fakultet u Beogradu po sestogodisnjem nastavnom planu. Svo prakticno znanje koje sam stekao na tom fakultetu sam mogao steci za 10 dana u iole ozbiljnoj ordinaciji. Da mi je to neko rekao kad sam upisao fakultet rekao bih da se sali sa mnom. Sto se tice teorijskoj znanja ono se moze nauciti i bez fakulteta, metode i oprema su na solidnom nivou.

Ako je iole tacno ovo sto kaze Srbijanka Turajlic, onda je Srbija zemlja bez buducnosti. I, da li ce iko, ikada, snositi odgovornost?

Факултет (машински) сам завршио 1978 и...И ништа Бог зна новог, осим суве математике, механике флуида, термодинамике..., нисам научио у односу на оно што сам знао. А данас је и горе. А тридесет је година прошло. И ми и даље бла, бла, трућ, трућ. Па који смо ми бре ликови... Џаба!
Лека нам има ал' спаса нам нема.
Мааааааааааааа! бљак смо!
Срећан вам пут децо!Овде ни због оног Сунце нашега неба не вреди остајати. Пржи.

Potpisujem sve sto je rekla!

Apsolutno je u pravu za ovo da se kod nas ne skoluje adekvatan kadar vec je skolovanje usmereno ka naucno-istrazivackom radu. Postoje dva izvora ovog problema. Jedan je sto vecina profesora ima vrlo zastarele poglede na studiranje gde oni kao cilj vide da studente obrazuju za naucnike a ne za radnike. Drugi izvor problema jeste sto je mnogo teze i zahteva vise profesorskog vremena obrazovati nekog da bude radnik nego da bude naucnik. Da bi nekog obrazovao da bude naucnik, dovoljno je da mu gurnes knjigu od 500 strana teske teorije i kazes "Dodjite kolega na ispit kad naucite". Oni koji prodju ovakvu selekciju imace neku kakvu-takvu osnovu sto se tice nauke ali nikako nece biti spremni za realan zivot - za posao. S druge strane, da bi obrazovao nekog da bude radnik to zahteva mnooogo vise vremena, to podrazumeva da profesor na predavanjima demonstrira prakticno a ne samo teorijsko znanje, da isto to zahteva i od studenta, da prati rad studenta, zadaje im domace, seminarske, bude upucen u nivo njihovog znanja. Dakle, oba izvora problema leze u profesorima tako da nazalost resenje nece doci odole - kao inicijativa sa fakulteta posto profesorima sadasnje stanje savrseno odgovara kada imaju solidne plate a rade trecinu normalne radne nedelje. Da bi se problem resio, potrebna je inicijativa odgore, iz vrha drzave da se stvari korenito menjaju, da se profesorski kadar osvezi, da se vrsi cesta kontrola kvaliteta na fakultetima i da se fakulteti prosto primoraju na promene.

Zena je skroz u pravu. Ja sam zavrsio ETF i jedan profesor je rekao da ETF treba da znaci Elektro Teorijski Fakultet a ne Elektro Tehnicki Fakultet...

Moto naseg edukacijskog sistema je: nismo dobri, al' smo zato skupi.

Svaka joj je zlatna.

Lično mislim da malo i ulepšava situaciju...znatno je tragičnije...

Slazem se sa svim iznetim u tekstu (donekle i sa onim da treba smanjiti broj ispitnih rokova na po 1 u semestru), samo htedoh naglasiti da su pre 5-10 godina na svakom koraku bile price da na zapadu nasi kadrovi sefuju njihovim diplomcima jer imaju siroko znanje, teorijsku podlogu, kako nam je skolstvo odlicno i temeljno a kod njih se uci povrsno i usko.. evo polako se pokazuje sta je bolje.

Tačno, draga profesorka. To je jedan deo problema. Hajdemo malo i o drugom. Recimo da zamislimo da je odnos obrnut, u ovom trenutku: da je 95% spremno za realan svet, za posao, za misiju napretka zemlje, a da je tih 5% teoretičara i naučnika. Pa kako bi, dakle, ti ljudi - mladići, devojke, danas u Srbiji uopšte dobili šansu, ako nisu ljigavci vladajućih partija? Kako?

I ne samo to. Sada se (naročito u javnom sektoru) u sistematizacijma brišu potrebe za VSS u najširem smislu, a propisuju se tzv. referentska mesta sa i bez kvalifikacija, radnog iskustva i sl. A sve su masovniji biseri gde se za neko stručno radno mesto traže sve stručne spreme, od IV, pa sve do VII1 stepena. Razume se da će na konkursu da prođe srednjoškolac, jer je za njega to i namešteno. Direktor, načelnik, upravnik itd. se postavi po partijskoj liniji, odobri mu se enormna plata, pa stranka na taj način, posredno, reketira samu instituciju zaposlenja (ovaj daje od plate deo stranci).

Sve je to lepo objašnjavala, milion puta, izvanredna Verica Barać, koja se kao vi, draga Srbo, bori sa vetrenjačama više decenija, a vetrenjače boli uvo.

Akademska zajednica, pritom, pogubljena je u vremenu i prostoru, i ne shvata da sama mora da učini nešto, da se to stanje počne menjati. Kada bi svi profesori bar jednu rečenicu prozborili, kao što to čini Srba, kada bi svaki stoti akademac bio malo angažovaniji, nečemu bismo se i mogli nadati. Ovako, uvek je neko drugi kriv. Jeste, kriv je neko drugi, ali šta smo svi mi učinili da tog nekog dozovemo pameti?

Prvi i osnovni problem su kao i u svim sferama ovog drustva mastodonti zaposleni na fakultetima kojima nije u interesu bilo kakva promena sistema koja bi ugrozila njihovu poziciju. Pozicije univerzitetskog kadra se cuva tako sto se neguje ovaj odavno prevazidjeni i nekompatibilni sistem a za studente i njihov posao kasnije kao uostalom i za sudbinu privrede i drustva nikoga tamo nije mnogo briga. Kao u filmu "Maratonci trce pocasni krug". Isti ti ljudi ismevaju privatne fakultete iz istog razloga sto ne trpe konkurenciju i bilo kakvu mogucnost alternative njima. Ako konstatujemo da postoji problem na drzavnim univerzitetima zbog cega ne dozvoliti razvoj privatnih ako mogu da ponude upotrebljiviji vid skolovanja. Zasto ne dovesti strane univerzitete i usvojiti njihove nacine rada koji su nesumnjivo kompatibilniji sa sadasnjim globalnim poslovnim okruzenjem. Isti ti ljudi su se podsmevali i zapadnjackom sistemu obrazovanja i isticali kako nasi ljudi kad tamo odu jako lako zavrsavaju skole posto je njihovo skolstvo lose a mi odavde fantasticno obrazovani. Rezultati rada nase drzave i zapadnog sveta jasno ukazuju ko je tu pametaniji. Druga stvar sve i da napravimo najbolji obrazovni sistem na svetu sa kojom to privredom on moze da se poveze? Sa zatvorenim i monopolizovanim trzistem i nasim "kapitalizmom" u kojem je drzava vecinski poslodavac i nosilac najvecih poslova i gde su vlasnici firmi dobrim delom neobrazovani ljudi sumnjive proslosti iz kriminalnog miljea. Ovde je najtrazeniji posao u neproduktivnoj drzavnoj administraciji a dobija se uglavnom preko stranke i veze cesto bez ikakvog znanja i obrazovanja. Sadasnjoj privrednoj "eliti" takodje ne odgovara promena trzisne slike Srbije, uvodjenje novih znanja i tehnologija i razvoj konkurencije posto takodje ugrozava njihovu sadasnju poziciju. Ta pozicija drzi Srbiju sa duboko zaronjenom glavom u pesak a politickoj kliki takodje zatecena situacija ne smeta mnogo usled finansiranja od strane nasih nazovi privrednika. Tesko cemo se mi iz ovog zacaranog kruga izvuci. Interesantan je podatak da je od svih naucnika koji su ikada u istoriji postojali njih 95% su i dalje zivi i aktivni. To ce reci da je razvoj nauke i tehnologije danas neverovatno brz a dok se mi ne dosetimo da nesto treba promeniti i na dalek put krenuti bojim se da ce biti prekasno ako vec nije. Bez obzira na sve uvek se mozete dobro nasmejati na izjave akuelnog ministra za nauku Djelica kako je Srbija danas hit u naucnom svetu. Sve u skladu sa izjavama kolega ministara kako smo izasli iz krize, u Srbiji najnize cene, lider u regionu etc...

G-dja Turajlic je potpuno u prvu, a dodao bih da je veliki problem i kvalitet rada samih profesora, koji imaju status nekakvih bogova, nedodirljivih, u ciji se rad ne sme sumnjati. Mnogo je njih koji imaju potpuno pogresan pristup nastavi, rad sa studentima nimalo ih ne zanima i odnose se prema tome kao prema "nuznom zlu", ponasaju se kao da su studenti tu zbog njih, a ne obrnuto. Spajaju se ionako prevelike grupe da bi profesor imao manje posla, a udzbenici ili ne postoje ili su praistorijski, a vecina knjiga su obicni (i to losi) prevodi stranih knjiga. Profesori koji su izdali neki udzbenik svake godine promene par recenice u knjizi, pa se onda to stampa kao novo izdanje, a sama materija koja se obradjuje ostaje ista po 10-20 godina (ja sam na ETF-u, 2000 i neke, u knjizi imao poglavlje o busenim karticama, koje se ne koriste od 70-tih). Takodje cesto se seminarski radovi studenata objavljuju kao radovi profesora, iako su oni samo izabrali temu i nista vise, a da ne pricamo o ucenama studenata da moraju da kupe knjigu, ili da uzimaju privatne casove, sto se desava na mnogim drzavnim fakultetima..

Konačno da neko kaže pravu stvar, samo čuju li to oni koji treba da čuju. A i po komentarima vidim da je interesovanje za ovako važnu stvar "ogromno"...

"Mislim da se na većini fakulteta školuju istraživači i naučnici, a njihov udeo na tržištu rada je manji od pet odsto. Moramo da počnemo da se bavimo školovanjem i usmeravanjem onih 95 odsto."
potpuno tacno. ista prica je na polj. fakultetu u novom sadu. sta ce agronomu genetika, oplemenjivanje biljaka, semenarstvo kao zasebni predmeti. ove tri oblasti su vrlo slicne i mogle bi se za inzenjere svesti na jedan predmet, gde bi se ucile osnove, a ne nacini nasledjivanja gena, metode selekcije...
isto tako hemija, biohemija, fiziologija biljaka se uce prilicno opsirno. nepotrebno je uciti agronome silne formule hemijskih jedinjenja i procesa. samo osnove. treba dati veci akcenat na strucne predmete, agrohemija, ratarstvo, povrtarstvo, zatvoreni prostor, mehanizacija. tako bi dobili prave agronome u proizvodnji. ovako dobijemo kako kaze profesorica ne 5%, vec 1% istrazivaca, a 99% ljudi koji moraju jos par godina da sticu agronomsku praksu. ne znam da li je ovako na drugim fakultetima, ali ovako je na polj. fakultetu u novom sadu. trebaju nam ljudi koji razmisljaju svojom glavom, ljudi koji bi doneli korist drzavi srbiji, a ne lenjivci koji misle ako su ukinuli naknadu prevoza za radnike i ustedili par hiljada na tome, izmislili nesto revolucionarno. ovi drugi nazalost vode srbiju, vuku je u rupu bez dna.

Žena je potpuno u pravu!!! Ja sam, recimo, završila hemiju na PMF-u i sad mogu samo da se hvalim sa mojom diplomom. Praktično znanje mi je nula, da rukujem novim i savremenim instrumentima nemam pojma, zato što smo te instrumente samo gledali. Ali ako nekome treba da se izračuna brzina, putanja i ostale stvari vezane za elektron, nije problem. Ali nikome ne treba moje teorijsko znanje. Zato danas radim kao sekretarica sa diplomom dipl. hemičara!!!

Zena je potpuno u pravu! Samo sto je nas profesorski kadar ocajan tako da i ne moze biti napretka. Pored toga na fakultetu se u zadnjih 10 godina preslikala slike iz nase privrede. Jer fakultete bi trebalo da podrzava privreda. Firme bi trebale da ulazu u fakultete, da same ponude praksu studentima na fakultetima, te tako na kraju dobiju iskusne diplomce koji su spremni odmah da efikasno rade, a ne da kukaju kako ne mogu naci iskusne inzenjere i itd. Sve je to medjusobno povezano, nazalost nista se ne radi po tom pitanju. Nadam se da u buducnosti hoce.

Drago mi je da je napokon neko krenuo da prica o problemu Srpskog skolstva, za koje ja verujem da su nas sve zemlje davno obisle po pitanju kvaliteta nastave...
Ne treba zaboraviti korupciju, zastarelo gradivo i los sistem ocenjivanja.
Jednom recju 95% gradiva na fakultetu je dno dna.

Dobro jutro KOLUMBO!!!

Naravno da je zena u pravu..na ftn-u u Novom Sadu isti ljudi pricaju iste gluposti 15 godina..gomila profesora nema knjigu izdatu, kako je moguce da budu profesori...a tek uprava..za medalju...ista garnitura 4-ti mandat...kada bi tamo uletela finansijska...pohapsili bi ih barem polovinu..jer se bave svime osim onim cime trebaju da se bave..cast retkim izuzecima.

Pretpostavljam da se gdja Turajlic nije precizno izrazila (ili nisu tacno prenesene njene reci) u delu o ispitnim rokovima. Svakako ne treba da postoji beskonacno mnogo njih, ali bi trebalo da ih zamene cesce i manje obimne provere znanja u toku samog kursa. To je i neophodno da bi se postigao kontinuitet pracenja nastave, a i rasterecuje sve ucesnike. Ovako imamo situaciju da ljudi polazu ispit koji su odslusali pre vise meseci, a istovremeno treba da prate predavanja i vezbe iz neceg sasvim drugog sto ce polagati tek za godinu dana. To vas onda tera na kampanjsko ucenje i izbegavanje predavanja kad god je moguce.

Inace je potpuno u pravu kad govori o nespremnosti nasih kadrova za rad u praksi. To znaju i poslodavci u zemljama u koje se uglavnom emigrira. Konkretno u Svedskoj je gotovo nemoguce dobiti posao u struci s nasim visokim obrazovanjem, ali je relativno lako uci na postdiplomske studije.
Jos jedna veoma vazna posledica svega napisanog je sto je u inostranstvu naucni rad ili posao u privredi stvar licnog izbora i afiniteta, dok je u Srbiji to stvar rodbinskih veza i kako se kome zalomi. Tako dobijamo pogresne ljude na pogresnim mestima.

Pre svega mislim da je clanak odlican jer je ocigledno otvorio bolnu tacku mnogih mladih ljudi koji su nakon fakulteta spremni i zeljni da stvaraju. Na moju srecu zavrsio sam fakultet pre 25 godina koji je po svakom osnovu bio nesto o cemu se ovde pise i tezi, VTF - vojno tehnicki fakultet u Zagrebu ( kao civili spremani za vojnu industriju ). Sve ono o cemu pise profesorica je bilo na tom fakultetu :
- jednosemestralni ispiti
- male grupe studenata ( od 10 do 20 )
- prenos ispita u narednu godinu nije bio dozvoljen
- mogla se ponavljati samo jedna godina
- nastava je bila od 8 do 14:25
- u slucaju losih rezultata asistenti su imali obavezu da drze dopunsku nastavu
- postajale su tri biblioteka
a. udzbenicka
b. domaca literatura
c. strana literatura
- najtezi ispiti poput Osnova elektrotehnike, Teorije strujnih krugova ( kola ) , Elektromagnetika i slicni polagala se putem parcijalnih ispita ( najmanje 3 ), a usmeni je bio vise pro forme da profesor utvrdi da li je nacin razmisljanja kolege studenata korektan
- ispiti poput Racunarske tehnike ( zacetak - 80 godine proslog veka ) su bili uglavnom kroz male projekte ( imali smo nekoliko racunskih centara ( Cyber - main frame, PC - Atari ( u to vreme popularni) labaratorija sa 30 racunara , Apple - labaratorija )
- Merenja u elektrotehnici i elektronici su bila kroz vezbe u grupama do troje, na zalost i tada sa malo starijom opremom
- itd i itd
Ono sto je pokazalo iskustvo , da je prolaznost bila na vrlo visokom nivou od 80-85% , da se kadar koji je izasao odlicno snasao u sredinama iz kojih je dosao ( Travnik, Banjaluka, Zemun, Trstenik, Sarajevo, Slavonski Brod, ... ).
Dakle , postoje odredjena iskustva, ljudi su i pre 30 godina razmisljali i imali ideja i znanja, stvar je samo odluke. No ako se uzme u obzir da se sa ovakvim skolovanjem stvara amorfna masa, sa velikim brojem ljudi koji se 'muvaju' po fakultetima, da kao najpotentnija grupa ne pravi nerede, ne trazi dodatne napore za poboljsanje stanja, ne organizuje proteste, onda je sasvim jasno zasto nam je stanje na fakultetima takvo kakvo jeste.
Ipak, mislim da se stanje u poslednjih nekoliko godina promenilo i krenulo na bolje. Bez obzira sto Bolonjska konvencija nije zazivela po svim osnovama ( tu pre svega mislim na reizbor profesora ) , ipak je duzina studiranja skracena, studenti se zbog bodova vise trude i zavrsavaju godine brze ( znam, jedna cerka mi je zavrsila prosle godine a druga je trenutno na trecoj, nisu izgubile niti jednu godinu ).
Zakljucak, proci ce jos vremena da se stvari dovedu u red, jedino na sta mozemo mozda uticati je da brzinu promena u nasem obrazovanju malo ubrzamo. Svaka promena trazi vreme neophodno da stvari dodju na svoje mesto. Mislim da se pokrenulo ali je potrebno dodatno ubrzanje. Edukacija je ipak poslovni proces ciji se rezultati vide tek za 30 godina i samim tim nedopustive su prevelika lutanja .

Potpuno se slazem sa komentarima ljudi. Ja sam zavrsio fakultet i nisam nista naucio. Neko je rekao da ti fax daje osnovu za dalje usavrsavanje. NE! Poslodavca ne interesuje tvoje dalje usavrsavanje dok ne vidi imas li ti potencijala za tako nesto a kako da vidi moj potencijal kada sam izasao iz skole i deo opreme ne umem da koristim a deo ne prepoznajem!!! Na faxu nema realne prakse, vec nesto malo po laboratorijama ali to nije realno stanje koje se moze zateci u nekoj firmi!
I....nije mi jasno....previse ljudi kuca "ne preporucujem"! Da li stvarno ima toliko ljudi koji veruju da je nase skolstvo ispravno i da smo najobrazovaniji, najpametniji i nezamenljivi?!!

Najveci problem svega ovoga jeste sto skoro celokupna drzava zna u cemu je problem i niko prstom da mrdne !
Zasto i zbog cega je tako ?
Zasto niko u drzavnom vrhu ne reaguje oko ovoga ?

Ono sto je jos tragicnije od toga da se 95% kadra pogresno skoluje je to da Srbiji visokoobrazovani kadrovi nisu ni potrebni.
Veliki je broj onih koji su zavrsili fakultete i koji ne mogu niti u neko dogledno vreme mogu da nadju posao za koji su se skolovali.

Počeo sam studije na ETF-u 1991. Toj generaciji su se pridružili i mnogi studenti sa sarajevskog i zagrebačkog univerziteta. U amfiteatrima je bila "tuča", na vežbe je moralo da se dođe ranije da bi se selo. 1992. mi se ukazala prilika da odem u SAD. Iako je američka škola po nastavnom programu siromašnija (to sad vole da kažu da je tamo "bachelor", a kod nas "master"), ja sam bez velikih stresova i gužvi diplomirao 1995. i odmah počeo da radim u struci. Većina mojih vršnjaka je završila faks 1998. i 1999. Sam taj faktor vremena je fascinantan, to da na zapadu mladi stupaju na tržište rada sa 22-23 godine, a kod nas u kasnim dvadesetim, i to oni bolji. A verovatno je i ovo u članku tačno.

Негдашња изјава проф. М. Зеца, најупечатљивије говори о нашем свеукупном школству; Имамо више брокера него зидара.

Mnogi u Srbiji misle da je 99% onih koji sede u Skupstini Srbije nepismeno jer su diplome dobili po politickoj osnovi. Njima bi odmah trbalo da se da otkaz dok se ne opismene i dok ih narod ne predlozi i na izborima ne budu izabrani jer "riba" od glave smrdi. Tako bi i nase skole i fakulteti na njihovim primerima ispravili greske nacinjene u proslosti.

Nalik NF filmu, cerka porodicnog prijatelja se konsultuje sa mnom oko faxa... pita me gde je i kakva je praxa... a ja se smejem... strasno sto se nista nije promenilo, a niti preduzelo. Ne znam sta je ludje? sistem? profesori koji se i dan danas bahato, nedolicno, agresivno...ponasaju? uslovljavanja da kupovinom knjige predmetnog profesora student moze da izadje na ispit? profesori i fakulteti su kao zasticeni beli medvedi kojima niko nista ne moze. da li je to normalno?

Pa za ovakav stistem zaposljavanja tj. korupciju, ja bas mislim, da tih 95% zna sta radi. Jos ETF kako tako opstaje, ovi ostali su spustili kriterijume, s obzirom da niko nece da upise (a ipak ne bi da ukinu svoje radno mesto), tako da to vise ni na sta ne lici.

Obicno ovakvi stavovi zvuce kao pojednostavljivanje, stvari su obicno komplikovanije. Ali u ovom slucaju, sve sto je receno je apsolutno tacno. tri pobrojane stvari, kad bi se sprovele, pomerile bi nase visoko skolstvo hiljadu koraka napred, od potpune besmislice do vrlo korisnog sredstva za postizanje drustvenog napretka. Nazalost, komplikovaniji deo pocinje kada se pogleda kakav je profesorski kadar na nasim univerzitetima. I sam radim kao profesor na jednom fakultetu, i slabo je reci da sam pesimista - potpuno sam siguran da ni za petnaest godina nece biti znacajno drugacije.

Profesorka Turajlic, medju studentima i kolegama poznata kao Srba, je jedna od rijetkih koja se bori da studentima usadi u glavu nesto konkretno. Svaka cast jos par njenih kolega ali prica se tu negdje i zavrsava. I sam sam zavrsio ETF i sramota me reci kad sam dosao na posao da nisam znao prepoznati osnovne elemente opreme. Dakle prakticno znanje 0, forsira se teorija, a ono malo laboratorijskih vjezbi se radi na zastarjeloj tehnologiji (jedna masina je bila iz 1912. godine u nasoj laboratoriji) i u fazonu da se isture svi studenti da to odrade. A na kraju sta smo naucili.... Vrlo malo. veliki problem je u tome sto profesori jednostavno nisu znali da skrenu paznju studentima sta je ono sto je bitno, na sta treba obratiti paznju i sta ce da ih ceka sutra na poslu. Sve u svemu mrtvo more, a cini mi se da idemo samo nize umjesto da se dizemo gore.
Neka nam je Bog u pomoci. Nacin polaganja ispita bar u moje vrijeme (4 godine unazad) je bio katastrofa pa se desavalo da kolege zavrse 90% faksa na prepisivanje. Sve ovo zvuci bolno, al na zalost je istinito.
Treba dobra metla na fakultetima. A kad se sve sabere, moj faks je jos i dobar u poredjenju sa drugim fakultetima

Srž cele priče je zapravo da se treba staviti akcenat na strukovne a ne na akademske studije. Ono što država treba da forsira su trogodišnje strukovne studije, nakon kojih se student može brzo uključiti u obavljanje posla za koji se školovao. Nakon trogodišnjih strukovnih studija ima mogućnost da nastavi studije na jednogodišnjim specijalističkim i stekne zvanje specijalista ili dvogodišnjim master strukovnim studijama i stekne zvanje MBA. Naravno da treba da postoje i akademske ali za one najbolje, kao i mogućnost nastavka akademskih nakon strukovnih sto bi inače bilo vrlo teško zbog polaganja ogromnih razlika, ali na to bi se odlučivali samo najbolji koji zaista mogu da doprinesu razvoju nauke.

Kao bivsi student ETF-a apsolutno se slazem sa Srbom da se desavalo da ljudi zavrse 90% faksa na prepisivanje. Inace sam bio student par generacija pre njega, nista bolje ni tad nije bilo.

Sto se pak tice izjave profesorke Turajlic, u velikoj je meri tacno to sto ona kaze. Sve izuzev jedne stvari. Ideju da bi trebalo da bude samo 2 ili 3 ispitna roka godisnje smatram pogresnom. Time se ne bi postiglo nista osim rasterecivanja nastavnog osoblja u pogledu sprovodjenja ispita i povecanog stresiranja studenata. Mada ja pitanje broja ispitnih rokova ni ne vidim kao sustinsko pitanje kvaliteta nastave. Koji god broj rokova da bude, to nece resiti nijedan od dva glavna problema srpskih univerziteta: 1) skolovanje naucnika-istrazivaca umesto ljudi za privredu i 2) prepisivacina.

Kod nas se dosta uci mehanicki bez razumevanja, cemu najvise doprinose profesori, nedostatak opreme i prakse dodje mu gratis. Tvrdim da 90 odsto srednjoskolaca koji na primer resavaju integrale nema pojma Sta Su i Cemu Sluze, tako to postaje jedna misticna kategorija koja se mehanicki resava. Srednju sam zavrsio kao tehnicar za spektrohemiju. Ni p od prakse, nismo imali ni prizmu da je drzimo u ruci i gledamo 'na prozor'. Na jedinoj praksi na PMF videli smo spektrofotometar koji je po recima profesora iz 1950. Vrhunac je da za skoro 30 godina nisam video da neko trazi tehnicara za spektrohemiju. Zasto je drzava skolovala ovaj profil?
Na VPS (smer Informatika) oko 1989 ucio se COBOL!? Praksa skoro nula. Mislim da je u racunarskoj sali jedino cistacica umela da ukljuci komp. Puno besmislenih predmeta tipa: informacione tehnologije u sistemima privrede..itd itd.

Kao i o svemu ostalom, i o skolstvu i njegovom kvalitetu se prica vec godinama, ali se samo presipa iz supljeg u prazno, ne preduzima se nista.

Da je bar tu kraj problema - ne samo da školujemo sav kadar kao da su istraživači i naučnici, nego kad pogledate govore političara o povratku izbeglih stručnjaka, takođe se priča isključivo o namamljivanju naučnika nazad - niko ne pominje inženjere koji su privredi daleko potrebniji u ovom stanju i trenutku, pogotovo sa praktičnim iskustvom koje su sakupili napolju.

Ali naravno, tada bi se videlo ko je koliko nesposoban na ključnim mestima i firmama, a naučnici se lepo drže po strani u svojim institutima, univerzitetima i laboratorijama.

Ako nastavnik nije prisutan niti ima zelju da prenese znanje, ako mu je energija usmerena drugde, sasvim je svejedno sta pise u planovima i programima i jeli zadovoljena forma reforme i akreditacije, pa je i diskusija o balansu prakse i teorije nekorisna.

ma mi smo katstrofa u svim segmentima pa i u ovom

ma kako da ne