Piloti bili svesni da će se srušiti

Poljski vojni tužilac Zbignjev Žepa, koji učestvuje sa ruskim ekspertima u istrazi nesreće, kaže da je završetak komunikacije sa pilotima bio dramatičan. Žepa je demantovao informacije da su piloti pokušali da slete četiri puta. "Sletanje je bilo samo jedno, i od početka tragično", rekao je Žepa za internet izdanje poljskog lista “Gazeta viborča“.

"Iz zapisanih informacija u crnim kutijama proizlazi da su piloti znali da se ruše. Kraj komunikacije bio je dramatičan", rekao je poljski tužilac ali nije hteo da komentariše da li su i putnici znali da će se avion razbiti o zemlju.

Žepa je kazao da će se tek kada se razgovori u kokpitu aviona sinhronizuju sa samim letom biti 100-procentno jasno da li su razgovarali samo piloti ili je tu bio još neko treći.

Još prvog dana kada je kontrola leta u Smolensku saopštila da su piloti predsedničkog tupoljeva ingorisali preporuku sa zemlje da zbog guste magle lete na drugi aerodom, Minsk ili Moskvu, pojavile su se sumnje da se pilot oglušio o tu preporuku.

Razlog je, jer je, navodno, bio pod pritiskom da sleti baš u Smolensk, kako predsednik i visoka državna i vojna delegacija ne bi propustili obeležavanje 70. godišnjice masakra hiljada Poljaka u obližnjoj Katinskoj šumi.

O razgovorima koje su zabeležile dve crne kutije poljsko tužilaštvo informisaće tek nakon fonoskopske analize u Poljskoj, a konačni rezultati istrage biće poznati tek za nekoliko meseci, možda i godinu dana.

Danas u Varšavu na analize prebacuju i treću crnu kutiju, koja nije standardni deo opreme aviona i ne beleži razgovore u kabini, sa kontrolom leta i preko interkoma sa putničkom kabinom, već registruje podatke o letu.

"To je poljski patent, kutija koja registruje parametre leta i služi i za instruktažu. Takođe odmah posle leta kada se podaci prebace na hard disk pokazuje da li je avion u redu ili ne. Pali se ili zelena lampica ili crvena a tada tehničari proveravaju koji parametri leta nisu bili u redu i šta treba popraviti", kazao je danas poljskoj agenciji PAP jedan od portparola Ministarstva odbrane Vjeslav Gžegoževski.

Hipotezu da je nesreću mogla da skrivi jezička barijera demantovao je danas, nakon porodice kapetana leta Arkadiuša Prostašuka, i njegov kolega Gžegož Pjetručuk i rekao da je poginuli pilot sleteo bez problema samo tri dana pre nesreće na isti aerodrom sa premijerom Tuskom i da je znao dobro ruski.

Pjetručuk je kazao da kontrola leta ne može da naredi pilotu da li da sleti ili ne, već jedino ako su uslovi takvi da sletanje nije moguće mora da zatvori aerodrom.

"Ako aerodrom nije zatvoren pilot odlučuje da li da sleti ili ne", kazao je Pjetručuk.

Upravo Pjteručuk najslavniji je među pilotima poljskih zvaničnika zato što je u vreme sukoba Gruzije i Rusije pre dve godine umesto u Tbilisi, kako je od njega tokom leta tražio lično predsednik Leh Kačinjski, sleteo u bezbedni Azerbejdžan i zbog toga zamalo bio izbačen sa posla a predsednik ga je javno optužio da je kukavica a ne oficir.

"To nisu uobičajeni letovi. Pod pritiskom smo da se držimo planiranih termina sletanja i poletanja. Znamo i koji je rang putnika... Ali, naši piloti su obučavani da ne podležu takvim pristicima", kazao je Pjteručuk i podsetio da je upravo nesrećni Prostašuk u letu za Gruziju bio njegov drugi pilot i podržao odluku da se ne podleže pritisku zvaničnika.