Piloti bili svesni da će se srušiti

Skok sa padobranom se izvodi u veoma kontrolisanim uslovima leta, a ne prilikom nekontrolisanog poniranja aviona... i ne dajte da vas SF i filmovi o agentu 007 uvere u suprotno.

Prvo što kada postane jasno da su stvari izmakle kontroli, ima jako malo vremena da se obuče oprema i pripremi za skok (pogotovo skoro 100 ljudi, kol'ko ih je bilo u avionu), a drugo... Taman i da je sve to bilo moguće anticipirati i blagovremeno pripremiti, opet postoji pitanje visine, brzine i stabilnosti aviona, što su sve veoma bitni faktori da se skok sa padobranom uspešno izvede (preživi).

zasto ne postoji mogucnost iskakanja iz aviona padobranom kao opcija spasavanja iz ovakvih situacija nego moras zajedno sa skalamerijom da tresnes o zemlju?!?!

Postoji naravno, samo se to nekome ne isplati. Da su sedišta u avionu diskretne kapsule (otvorene pri normalnom letu), koje su postavljene na šine. Ukoliko dodje do procene pilota da avion neće moći da spase, putnici zatvore kapsule, pilot povuče ručicu na nekoj pristojnoj visini >1000m i sve kapsule po šinama izlete kroz rep aviona. Na visini od 300-400 m se padobran iz kapsule automatski otvori. Kapsula je plovna i ima odašiljač, tako da bez problema može da pluta na vodi i da se brzo locira.
Ako računamo da avion košta silne milione eura. 50.000 € po kapsuli je zaista sitnica. Sa takvim sistemom bi se procenat preživelih popeo najmanje na 40-50%, osim u situacijama pri poletanju i sletanju, kada je za bilo kakvo spasavanje (osim katapultiranja) prekasno. Avio industriji se ne isplati da ugradjuje takva rešenja, jer je mnogo lakše platiti osiguranje i baš te briga za ljudske živote i zaposlene.

zasto ne postoji mogucnost iskakanja iz aviona padobranom kao opcija spasavanja iz ovakvih situacija nego moras zajedno sa skalamerijom da tresnes o zemlju?!?!

Postoji naravno, samo se to nekome ne isplati. Da su sedišta u avionu diskretne kapsule (otvorene pri normalnom letu), koje su postavljene na šine. Ukoliko dodje do procene pilota da avion neće moći da spase, putnici zatvore kapsule, pilot povuče ručicu na nekoj pristojnoj visini >1000m i sve kapsule po šinama izlete kroz rep aviona. Na visini od 300-400 m se padobran iz kapsule automatski otvori. Kapsula je plovna i ima odašiljač, tako da bez problema može da pluta na vodi i da se brzo locira.
Ako računamo da avion košta silne milione eura. 50.000 € po kapsuli je zaista sitnica. Sa takvim sistemom bi se procenat preživelih popeo najmanje na 40-50%, osim u situacijama pri poletanju i sletanju, kada je za bilo kakvo spasavanje (osim katapultiranja) prekasno. Avio industriji se ne isplati da ugradjuje takva rešenja, jer je mnogo lakše platiti osiguranje i baš te briga za ljudske živote i zaposlene.

Skok sa padobranom se izvodi u veoma kontrolisanim uslovima leta, a ne prilikom nekontrolisanog poniranja aviona... i ne dajte da vas SF i filmovi o agentu 007 uvere u suprotno.

Prvo što kada postane jasno da su stvari izmakle kontroli, ima jako malo vremena da se obuče oprema i pripremi za skok (pogotovo skoro 100 ljudi, kol'ko ih je bilo u avionu), a drugo... Taman i da je sve to bilo moguće anticipirati i blagovremeno pripremiti, opet postoji pitanje visine, brzine i stabilnosti aviona, što su sve veoma bitni faktori da se skok sa padobranom uspešno izvede (preživi).