Na današnji dan, 1. oktobar

1684. Umro je francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije (“Sid” “Horacije”, “Sina”, “Poliekt”).

1754. Rođen je Pavle I Petrovič Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je “Drugoj koaliciji” (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878. U Nišu je otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu je upisano 49 učenika.

1892. Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu ("Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi").

1904. Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910. Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.

1914. Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918. Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorenso, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz
učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926. U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928. U SSSR-u je proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938. Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1943. Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio je krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine pocinjene u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osuđeno njih 12, trojica su dobili doživotni zatvor, a ostali zatvorske kazne od 10 do 20 godina.

1949. U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.

1957. Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1979. Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982. Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988. Umro je srpski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama (“Šešir gospodina Vujića”, “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug” , “Parče plavog neba”).

1988. Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.

1989. Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996. Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.

1997. Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999. U Beogradu je u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.

1999. Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000. Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003. Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.