Obama i Sarkozi o Bliskom istoku

"Želimo mir. Želimo dijalog. Ali ne želimo da se širi nuklearno naoružanje", rekao je Sarkozi koji je sa Obamom razgovarao u Kanu, u Normandiji, gde se danas obeležava 65. godišnjica iskrcavanja savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, 1944. godine.

Sarkozi je rekao da je zabrinut zbog "bezumnih izjava" iranskog predsednika Mahumuda Ahmadinežada, dok je Obama rekao da prema Teheranu treba voditi "odlučnu diplomatiju" i da postupci Irana nisu u skladu sa izjavama lidera te zemlje da ne želi da poseduje nuklearno naoružanje.

Francuski predsednik je pozdravio poziv Baraka Obame Izraelu da prekine izgradnju naselja na Zapadnoj obali i rekao da je Francuska spremna da, na molbu SAD, primi određeni broj pritvorenika iz zatvora u zalivu Gvantanamo na Kubi.

Američki predsednik je izjavio da je zadovoljan zbog podrške koju je dobio od francuskog predsednika, dodajući da će sa Sarkozijem "blisko sarađivati" na mnogim pitanjima, uključujući strategiju borbe protiv terorizma.

"Naše dve zemlje, SAD i Fancuska, možda nikada u istoriji nisu bile ovako bliske u značajnim pitanjima", rekao je Sarkozi novinarima. "Zadovoljstvo je raditi sa Barakom Obamom... on zna da je Francuska prijatelj SAD", kazao je Sarkozi.

Sarkozi i njegova supruga Karla Bruni srdačno su dočekali predsednički par, Baraka i Mišel Obamu, ispred prefekture u Kanu, u prisustvu više stotina ljudi koji su mahali francuskim i američkim zastavicama i u prisustvu velikog broja policajaca.

Iran zadovoljan izveštajem IAEA

Teheran je ocenio da je novi izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) potvrdio da iranski nuklearni program ima miroljubive ciljeve.

Iranski ambasador pri IAEA Ali Ašgar Soltanije je ocenio da je ta agencija u juče podnetom izveštaju ponovo jasno kazala da ne postoje dokazi o tome da se nuklearni materijal koristi u vojne svrhe i da je Agencija mogla slobodno da vrši svoje inspekcije.

"To je, u stvari, jasan i kategoričan dokument koji pokazuje miroljubivu prirodu iranskih nuklearnih aktivnosti. Nećemo prekinuti naše nuklearne akrivnosti i istovremeno nećemo prekinuti našu saradnju sa Agencijom", rekao je Soltanije a preneo Rojters.

U izveštaju se konstatuje takođe da je Iran povećao proizvodnju osiromašenog uranijuma, tako da su zalihe tog nuklearnog goriva koje može da se koristi u elektranama ali i za proizvodnju atomskog oruižja, sa 500 kilograma porasle na 1.339 kilograma.

Dok Teheran tvrdi da razvija nukelarni program jedino u miroljubive svrhe, pre svega za proizvodnju električne energije, Zapad sumnja da time želi da osvoji proizvodnju atomskog oružja. Iran odbacuje te tvrdnje.

Iran sarađuje sa IAEA, ali ipak inspektorima te agencije UN ograničava pristup nuklearnim postrojenjima.

Klif Kapčan iz konsultantske firme "Jurejža" za rizike ocenio je da će poslednji izveštaj IAEA podstaknuti SAD da se hitno postigne dogovor o iranskom nukelarnom pitanju.

Takođe će najverovatnije pomoći iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinežadu da se na predsedničkim izborima, zakazanim za 12. jun, ponovo kandiduje za drugi predsednički mandat.

U Iranu trenutno radi skoro 5.000 centrifuga za obogaćivanje uranijuma.

Iran pravi novi raketni sistem

Iran je počeo da proizvodi nov raketni sistem zemlja-vazduh, izvestili su danas iranski mediji, u jeku spekulacija o mogućem napadu Izraela na nuklearna postrojenja Islamske Republike.

Iranski ministar odbrane Mustafa Mohamed Nadžar izjavio je da domet novog odbrambenog sistema iznosi više od 40 kilometara, kao i da je reč o "pametnim" raketama koje mogu da pogode neprijateljske avione i helikoptere krećući se supersoničnom brzinom.

Iranska agencija Fars prenela je Nadžarovu izjavu tri dana pošto su dvojica izraelskih ministara, šef diplomatije Avigdor Liberman i ministar odbrane Ehud Barak, dali kontradiktorne izjave o eventualnom izraelskom napadu na Iran - prvi da takvi planovi ne postoje, a drugi da su sve opcije u igri, naveo je Rojters.

Agencija Fars je izvestila da je proizvodnja raketnog sistema "šahin" (soko) jedan od "najvažnijih i najkompleksnijih projekata" koji je iranska odbrambena industrija pokrenula posle Islamske revolucije 1979. godine.

Iranska TV stanica Pres TV je javila da se svi delovi novog raketnog sistema proizvode u zemlji, koja je pod sankcijama Ujedinjenih nacija i SAD zbog spornog nuklearnog programa.

SAD i Izrael optužuju Iran da pod plaštom civilnog nuklearnog programa pokušava da proizvede atomsku bombu i ne isključuju vojnu akciju ukoliko spor ne bude rešen diplomatskim putem, navela je britanska agencija.