Del Ponte i dalje traži Mladića

Za ubistvo skoro 8.000 Muslimana za par dana u Srebrenici se pre svega traže, i to od SCG, Ratko Mladić, a od RS Radovan Karadžić. "Od SCG očekujem punu saradnju sa Haškim tribunalom, što znači hapšenja i izručenja pre svih Ratka Mladića i Radovana Karadžića", rekla je del Ponteova posle razgovora sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem.

Marović je rekao da od hapšenja i izručenja tom sudu bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Mladića zavisi budućnost državne zajednice. Karla del Ponte izjavila je da međunarodni sud od Srbije i Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine potražuje još ukupno desetoricu optuženih.

"Nadam se da ću sledeći put doći samo u kurtoaznu posetu, jer će saradnja sa Tribunalom biti završena", rekla je tužiteljka. Karla del Ponte kaže da je "zahvalna" za napore Beograda da u proteklih godinu dana sarađuje sa međunarodnim sudom na osnovu dobrovoljnih predaja, ali da "još" očekuje "punu saradnju", odnosno hapšenje i izručenje svih optuženih. Tužiteljka je dodala da "nema nikakve sumnje" da je transfer preostalih optuženih - obaveza Vlade Srbije.

"Mladić je u ovom trenutku ono pitanje od kojeg će direktno zavisiti evropska budućnost, perspektiva i opstanak državne zajednice", rekao je Marović, istakavši da bi rešavanje tog slučaja ubrzalo proces evroatlantskih integracija Srbije i Crne Gore. "Završetak slučaja Mladića" će, kazao je Svetozar Marović, "ubrzati sve evropske procese u Srbiji i Crnoj Gori i stvoriti uslove ne samo za otpočinjanje pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji u oktobru, nego i za ulazak u Partnerstvo za mir".

Nakon razgovora s Marovićem, Karla del Ponte se srela s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Vojislavom Koštunicom, ministrom za ljudska i manjinaka prava Rasimom Ljajićem i ministrom spoljnih poslova SCG Vukom Draškovićem.

U razgovoru s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, tužiteljka Haškog tribunala razmotrila je u kojoj meri je rad Specijalnog tužilaštva za ratne zločine doprineo međunarodnom kredibilitetu srpskog pravosuđa. Tim povodom, Tadić je rekao da su stvoreni uslovi da pravosuđe u Srbiji preuzme "određene slučajeve" od Haškog tribunala.

I u razgovoru s Tadićem naglašeno je da svi optuženi za ratne zločine moraju biti izvedeni pred lice pravde i da je saradnja s Tribunalom jedan od osnovnih preduslova za priključenje SCG Evropskoj uniji.

Premijer Vojislav Koštunica izjavio je da bi bio "najsretniji da su obaveze Srbije prema Haškom tribunalu ispunjene još juče". On je, posle sastanka s Karlom del Ponte, naglasio da će država učiniti sve da preostale obaveze budu ispunjene vrlo brzo na onaj način na koji se to radilo i dosada. Karla del Ponte je zahvalila Vladi i Koštunici na saradnji koja je uspostavljena prethodnih meseci, ali i izrazila očekivanje da će se i ostali begunci naći u Tribunalu. "Očekujemo, naravno, da i ostali begunci budu uhapšeni i nemamo sumnje u pogledu spremnosti Vlade da u potpunosti sarađuje sa nama", rekla je Del Ponte.

Karla del Ponte sastala se i s ministrom spoljnih poslova SCG Vukom Draškovićem, koji je izjavio da je privođenje pravdi svih koji su optuženi za ratne zločine "provrazredna nacionalna obaveza" SCG. Drašković i Del Ponteova su se saglasili i da "javni i medijski nastupi odbrane zločina i zločinaca takođe predstavlaju zločin".

Glavni tužilac Haškog suda došla je u Beograd uoči podnošenja redovnog izveštaja Savetu bezbednosti UN, koje je predviđeno za 13. jun. Del Ponteova je otputovala u Zagreb, na razgovor sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, a u petak će boraviti u Sarajevu.

(Ne)moguća misija?

Traže se: Mladiæ i Karadžiæ

U julu se navršava 10 godina od srebreničkog masakra, a Radovan Karadžić i Ratko Mladić su još na slobodi, podseća u analizi iz Sarajeva Radio Slobodna Evropa. Njihovo hapšenje zahteva Karla del Ponte pre 10. jubileja srebreničkog genocida.

Karla del Ponte smatra, kao i najveći deo javnosti, sramotnim što međunarodna zajednica, i pored višegodišnjeg prisustva moćnih vojnih snaga u Bosni i Hercegovini, nije do danas mogla ili želela da uhapsi Karadžića i Mladića. "Obeležavati 10.godišnjicu pokolja u Srebrenici dok su oni na slobodi, nedostojno je srebreničkih žrtava i članova njihovih porodica", rekla je Del Ponteova i uslovila svoje prisustvo tom događaju njihovim izručenjem sudu pravde.

Da li je zaista realno očekivati da to bude učinjeno u narednih nepunih mesec i po dana? Derek Čapel, predstavnik NATO-a u BiH, kaže kako razume zabrinutost Karle del Ponte, ali da je zadatak koji postavlja suviše težak. "Mi činimo najviše što je moguće, ali kada je neko izgradio jaku mrežu podrške optuženicima i ulaže u to ogromne količine novca, ako su u to uključeni obaveštajni izvori, vojni i policijski zvaničnici, uključujući i ulogu vlade u zaštiti njihovog kretanja po planinskim područjima, zadatak nije jednostavan. Veoma je teško naći nekoga koga štite državne institucije", tvrdi Čapel, prenosi Fonet.

Da li je opravdano i dalje čekati da Karadžića i Mladića uhapse domaće snage bezbednosti u Bosni i Hercegovini, u zemlji u kojoj nacionalna policija iz jednog entiteta nema pravo delovati u drugom? Komandant evropskih snaga u BiH (Eufor), britanski general Dejvid Liki s ljutnjom u glasu kaže da je to prevashodno njihov zadatak i obaveza: "Ljudi koji to mogu najbolje učiniti žive u ovoj zemlji. Oni znaju jezik, geografiju te zemlje, znaju mesta gde se ti ljudi skrivaju, znaju ljude koji optuženima čine mrežu podrške. Zašto sami ne pronađu i uhapse Karadžića. Šta radi policija Republike Srpske, šta radi MUP Federacije? Očigledno svi znaju gde se ti ljudi nalaze i zašto to nisu uradili, zašto bi to za vas učinila međunarodna zajednica, učinite to sami. Ako vi to niste u stanju učiniti i ako dobijemo potrebne obaveštajne podatke, onda ćemo to mi učiniti isto kao što smo to činili do sada. Snage Sfora, odnosno Eufora, su do sada uhapsile 29 haških optuženika. Međunarodna zajednica je uložila mnogo truda i rizikovala život svojih vojnika. Sada je vreme da to uradi sama Bosna i Hercegovina, a ako neće, onda se ne može priključiti klubu priznatih evropskih zemalja. Šta treba još reći da to bude dovoljno jasno?", zapitao je on.

Zašto nisu uhapšeni Karadžić i Mladić ni deset godina od prestanka rata u BiH nije samo retoričko pitanje. Ta činjenica suštinski otkriva nivo volje, opredeljenosti i odlučnosti domaćih vlasti da to učini, ali i spremnosti pojedinih članica međunarodne zajednice da okončaju posao koje su same započele osnivanjem Suda u Hagu.

Profesor strateških studija na Američkom mornaričkom univerzitetu u Virdžiniji, Norman Cigar ističe da bi međunarodne snage konačno morale biti aktivnije u hapšenju Karadžića i Mladića. "Ja mislim da to nije samo vojno pitanje već je i političko. Važno je vršiti pritisak na Vladu Srbije da uhapsi Ratka Mladića, kao i na vlasti Republike Srpske da prihvate predviđenu reformu policije, o čemu će raspravljati krajem ovog meseca i skupština tog entiteta, da se omogući slobodno kretanje policiji preko entitetskih granica. Ja mislim da je to ključno na čemu treba konstantno insistirati kao na uslovu za pristupanje pregovorima za pridruživanje Evropskoj uniji", ocenio je Cigar.

Dragan Čavić, čelni čovek vlasti u Banjaluci, u definisanju interesa prema haškim obavezama, prvi put jasno upozorava javnost Republike Srpske da taj entitet nije država i da moguće posledice izbegavanja saradnje mogu biti pogubne. "Potpuna saradnja, ispunjavanje svih obaveza što pre, to je interes Republike Srpske i interes svih njenih građana, naravno interes posebno Bosne i Hercegovine. Tu nema nikakve dileme. To direktno implicira odnose u procesima koji su pred nama. Ako išta možemo da naučimo o značaju ove institucije na političke odnose u regionu, onda je možda najbolji primer Republika Hrvatska. Niti je dobila zeleno svetlo za ulazak u NATO, odbijena je, dakle, na temelju činjenice da general Ante Gotovina nije izručen Haškom tribunalu, niti je dobila zeleno svetlo za započinjanje pregovora o pridruživanju i stabilizaciji", kaže Čavić.

Možda je ova ilustracija najbolja za poređenje sa Republikom Srpskom, koja nije država i čija je pozicija, u međunarodnim razmerama, lošija, a to jednim faktičkim stanjem da je ona entitet a ne država. Zvaničnici Republike Srpske se energično protive uspostavljanju jedinstvene policije na nivou države pa se opravdano postavlja pitanje u kojoj meri je sadašnja podeljena policija razlog opstruiranja hapšenja ratnih zločinaca? "Po mom mišljenju to je veoma važan problem koji mora biti rešen, ne samo zbog hapšenja optuženih za ratne zločine, već i zbog potrebe normalizacije i stabilizacije ukupnih prilika u zemlji kao što je, na primer, sektor povratka izbeglica. Sve zavisi od novog sistema policije i zato je to ključni program. Mislim da je Visoki predstavnik u pravu što to naglašava. U svakom slučaju, reforma policije će biti test volje rukovodstva Republike Srpske da li želi da BiH bude integrisana u Evropsku uniju", zaključio je Čavić.