Preti kazna EU zbog nestalih beba

Država Srbija nije postupila po presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kojom joj je bilo naloženo da do 9. septembra oformi mehanizme za ispitivanje nerasvetljenih slučajeva nestanka beba u porodilištima. Zato bi ovaj osetljivi problem mogao da postane velika prepreka naše države na njenom evropskom putu, pišu novosti.

Ako Komitet ministara Saveta Evrope konstatuje nepoštovanje pravosnažne presude Strazbura, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim političkim posledicama. A krajnja mera je - isključenje iz ove organizacije evropskih zemalja, piše ovaj list.

Nalog da naša država reši sve pojedinačne slučajeve nestalih beba pristigao je 9. septembra prošle godine, kada je pravosnažno potvrđena presuda iz marta u korist Zorice Jovanović iz Batočine. Ovoj majci država nije uspela da pruži uverljive informacije šta se desilo sa njenom bebom, rođenom 1983. u Ćupriji.

Njenu muku deli još nekoliko stotina roditelja. Mada je predstavke pred Evropskim sudom podnelo tek njih pet, kako saznaju Novosti, oko 600 je podnelo prijave Republičkom javnom tužilaštvu, dok se Radnoj grupi formiranoj da predloži način realizacije presude Strazbura obratilo oko 400 (neki od njih su podneli i prijave tužilaštvu).

Sud je Srbiji dao precizan rok da postupi po presudi - godinu dana od pravosnažnosti da utvrdi tačan broj roditelja koji tragaju za decom i da uspostavi "mehanizam“ koji će raditi na ovim slučajevima. To znači da je naša država bila obavezna da u tih godinu dana svim roditeljima kojima su nestala novorođenčad ponudi uverljive odgovore šta se desilo sa njihovim mališanima, kao i pravičnu finansijsku nadoknadu.

Evropski sud je u presudi po predstavci Zorice Jovanović naložio Srbiji da joj isplati 10.000 evra plus porez koji se može platiti, na ime nematerijalne štete (pretrpljene duševne boli), kao i 1.800 evra plus porez na ime troškova sudskog postupka. Ako bi se uzelo da je 600 roditelja koji su se obratili tužilaštvu bilo u pravu da su im bebe kidnapovane, nematerijalna odšteta koju bi Srbija morala da plati svima bila bi najmanje šest miliona evra! Ministarstvo pravde je u međuvremenu potvrdilo da je još u februaru formirana radna grupa, koja je, kako saznaju Novosti, završila rad. Sada se očekuje da Ministarstvo zdravlja njene rezultate i konkretne predloge pošalje Vladi. Otežavajuća okolnost je što je većina ovih predmeta zastarela, mahom zbog neodgovarajućeg postupanja tužilaštva, pa će morati da se nađe adekvatan pravni okvir za rešenje problema. Taj okvir do roka koji je dao Strazbur - nije nađen.

Do sada nisu realizovani ni zaključci skupštinskog Anketnog odbora, na čijem čelu je bila Živodarka Dacin, koji je trebalo da pomogne u rasvetljavanju "bejbi-trefikinga“. Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma, izveštaj ovog odbora usvojen je jednoglasno u julu 2006. Utvrđen je predlog mera, koji je podrazumevao deblokadu rada MUP, tužilaštava i sudova. Zatraženo je formiranje posebnih policijskih jedinica, sa zadatkom da ispitaju sve slučajeve nestanka beba i u roku od tri meseca podnesu izveštaj skupštinskom Odboru za bezbednost, kao i da ubuduće sve slične slučajeve vode Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo.

"Revoltirani smo nepostupanjem po presudi suda u Strazburu", kaže Goran Filipović, iz beogradske grupe roditelja koji sumnjaju da su im bebe uzete. "Zato smo primorani da posetimo kancelariju Saveta Evrope u Beogradu i zatražimo pomoć kako bi se presuda realizovala. Čak smo državi ponudili pomoć i "na noge“ joj doneli Nacrt zakona o nestalim bebama, ali do sada nisu mogli da utvrde ko je nadležan za ovu našu 'temu' ".

I nacrt zakona, na kome je radila profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, predviđa formiranje nezavisne i nepristrasne komisije, kao i posebne policijske jedinice za istraživanje slučajeva nestalih beba.

"Zatražila sam da se izmeni Krivični zakonik, da ne može da nastupi apsolutna zastarelost gonjenja protiv osoba koje su izvršile otmicu, i da se osude na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora", kaže Zorica Jovanović iz Batočine. "Tražila sam da se, pritiscima na Vladu i parlament, izdejstvuje izmena Porodičnog zakona i formira telo u kome će biti predstavnici roditelja otete dece. Njihov zadatak bio bi da se kroz skupštinsku proceduru utvrdi istina, i da se stavi tačka na ovu aferu".

Problem je, međutim, kako doneti zakon koji bi važio retroaktivno, jer je to suprotno Ustavu i međunarodnom pravu.