Šabić nadzire prisluškivače

Zbog toga se sprovodi nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod operatera mobilne telefonije u Srbiji.

Koliko nas službe bezbednosti nezakonito prisluškuju mogli bismo uskoro saznati, jer je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka i ličnosti Rodoljub Šabić počeo proveru.

“Predmet nadzora nije klasično prisluškivanje, već pristup tzv. zadržanim podacima. Dakle podacima koji nekad govore ništa manje od presretanja komunikacije. To su podaci sa kim razgovarate, odakle razgovarate, koliko dugo, kojim sredstvom, koje vreme i slično”, objašnjava Rodoljub Šabić, poverenik za informcije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Akcija nadzora, koja u Srbiji nikad nije sprovođena i koja je veoma velikog obima, počela je 22. marta.

Zaštitnik prava građana Saša Janković kaže da Ustav zahteva da se za prikupljanje podataka o komunikaciji mora imati odluka suda, ali da u najvećem broju slučajeva to nije tako.

“Nedavno je Ustavni sud po poverenikovom i mom zahtevu doneo odluku i proglasio neustavnim Zakon o VOA i VBA. Policija je rekla da ona ne primenjuje taj zakon, već jedan drugi, dakle ZKP, u kome takođe nema suda kao obavezne instance”, kaže Janković.

Upravo zbog toga su poverenik i zaštitnik građana osporili i Zakon o krivičnom postupku. Po tom zakonu, za nečije prisluškivanje bila je dovoljna odluka Tužilaštva, ali kako kažu, u velikom broju slučajeva ni to nije poštovano.

“Ja mislim da je Ustav Srbije potpuno jasan i da bilo koji zakon u ovoj zemlji ne sme da stvara osnov za pristup zadržanim podacima, a pogotovo ne sadržini komunikacije, ali ponavljam i zadržanim podacima bez odluke suda”, ističe Šabić.

Janković kaže i da građani, ako posumnjaju da su prisluškivani, treba da se obrate samoj službi, a ako sumnjaju u samu službu, treba da se obrate zaštitniku građana.

“Ja sam do sada u više desetina navrata vodio postupak kontrole. Dakle, ne uvek kada građanin posumnja, jel da mu je ugrađen u zub primopredajnik, već kada postoje objektivni, opravdani razlozi. U takvim situacijama su službe bezbednosti do sada davale, po zakonu, kako i moraju, sve podatke o zaštiti građana, kako bih ja proverio da li takva aktivnost postoji uopšte, i ako postoji da li je u skladu sa zakonom”, kaže on.

Ako su kontrola i prisluškivanje urađeni u skladu sa zakonom, zaštitnik građana ne sme da prenese građaninu da je pod tajnim merama.