Danas: Tadić strahuje od Nikolića

Istraživači javnog mnjenja ukazuju na to da Kosovo građanima nije na vrhu liste problema, ali i da u stanovništvu postoji otpor prema mogućnosti "trgovanja".

Dnevni list navodi da je zbog straha od nepredvidljivih poteza lidera SNS Tomislava Nikolića, kao i od lidera DSS-a Vojislav Koštunica državni vrh zaoštrio odnose sa Zapadom.

Tadić i njegovi savetnici pri vođenju politike oko Kosova, a pre svega pri vaganju o potezima posle nepovoljnog mišljenja MSP, čini se da više razmišljaju o tome kako će građani reagovati u slučaju da Nikolić i Koštunica odluče da manipulišu javnim mnjenjem i ubede ga da vlast trguje Kosovom zarad ulaska u Evropsku uniju.

Takođe, demagoška opozicija oličena u SNS napašće Tadića šta god da uradi. Ako sada popusti prema EU, optuživaće ga i da je to trebalo ranije da uradi i da je dodatno udaljio Kosovo od Srbije.

S druge strane, LDP zahteva znatno mekši, a DSS znatno tvrđi pristup ovom pitanju. Kao lider koji računa na najširu podršku u narodu, Tadić u isto vreme ne sme da izgubi auru branitelja nacionalnih interesa i imidž istinski proevropskog političara. A, sve ovo u periodu prilične neizvesnosti u vezi datuma narednih parlamentarnih izbora.

Milan Nikolić, politički analitičar, za "Danas" kaže da se vlast uvek plaši kako će proći na sledećim izborima i da se uvek ravna prema onome do čega je narodu posebno stalo.

"Svaka vlast nastoji da te interese ne ošteti, kako bi bila viđena kao patriotska ili ona koja je socijalno usmerena. I oko kosovskog pitanja postoji taj strah. Vlast se, naravno, plaši šta će reći Nikolić, Koštunica, pa i radikali, ali i oni koji su mnogo razumniji. Na Kosovu je interes Srbije ozbiljno oštećen, jer su Albanci dobili maltene sve, a srpska strana gotovo ništa. To je neprihvatljiva situacija za svaku vladu. Legitimno je strahovati da će neko reći da bi ovaj problem rešio na više patriotski način", kaže Nikolić.

Sagovornik lista "Danas" potvrđuje da Kosovo u očima građana nije među najvišim prioritetima, ali dodaje da ono ipak nije nebitno.

"Najvažnije je to što je kosovski problem pogodan za političku eksploataciju, jer građani ne znaju šta je na međunarodnom planu zapravo moguće postići. Opozicija može da kaže da je DS sve loše odradio i da je trebalo drugačije", navodi Nikolić.

Istraživanje Galup Balkan Monitora iz 2009. pokazalo je da su kod većine građana Srbije, kada je reč o Kosovu, prisutni i snažna osećanja i mera pragmatizma. Njih 73 odsto smatra se lično zabrinutim zbog kosovskog pitanja, a 71 odsto je uvereno da Kosovo "treba da ostane deo Srbije", sa čime se ne slaže 15 odsto ispitanika.

U to da zvanični Beograd nikada neće priznati kosovsku nezavisnost ubeđeno je 64 odsto građana, dok 24 odsto smatra da će se to dogoditi u narednih deset godina. Da bi secesija Kosova trebalo da bude sprečena "i oružjem, kao poslednjom opcijom" uvereno je 27 procenata ispitanih, a svaki četvrti očekuje "sledeći rat na teritoriji Kosova".

S druge strane, kako ocenjuje Galup Balkan Monitor, "čini se da je snažna međunarodna podrška kosovskoj nezavisnosti uticala na stavove ispitanika u Srbiji". Relativna većina od 43 procenta izjavila je da, "bez obzira šta Srbi uradili", Kosovo će jednog dana biti nezavisno, s čime se ne slaže njih 39 odsto. Podelu kao moguće rešenje kosovskog problema vidi 45 procenata ispitanika, dok je nerealnom smatra 40 odsto.

I, za kraj, ono što je za stavove političara u Beogradu možda i najvažnije - 70 odsto anketiranih građana smatra da "ne dolazi u obzir da Srbija odustane od Kosova zarad članstva u EU". S takvim predlogom bi eventualno moglo da se saglasi 16 procenata ispitanika.

Komentarišući podatak da 70 odsto građana odbacuje "trgovanje" Kosovom, Milan Nikolić precizira da su neka istraživanja pokazala da se to kreće oko 60 odsto, ali i da identičan procenat njih želi da Srbija uđe u EU. On kaže da su građani dosta trezveni i da 65 odsto njih smatra da je Kosovo izgubljeno.

Svetlana Logar iz Stratedžik marketinga i Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, slažu se u oceni za "Danas" da Kosovo odavno nije u vrhu liste problema s kojima građani izlaze na kraj.

Procenat onih koji ga stavljaju među tri prioriteta kreće se u proseku od dva do šest, a povećava se kada se dešava nešto posebno dramatično, poput proglašenja nezavisnosti 2008. ili pogroma Srba 2004. godine. Logareva i Vuković kažu da su građani Srbije "zreliji i realniji od političara" i da je za većinu njih Kosovo odavno "završena pričađ.

Iako Kosovo nije prioritet većini građana, ekstremisti poput navijačkih grupa i organizacija krajnje desnice lako mogu da budu politički upotrebljeni za nasilno reagovanje u slučaju "nedovoljno patriotskog" ponašanja vlasti. Dešavanja poput onih oko mitinga "Kosovo je Srbija" iz februara 2008, teško su danas moguća, ako ništa drugo ono zato jer je taj skup organizovala država. Ipak, nemoguće je odbaciti mogućnost da bi se ekstremisti svih vrsta priključili mitinzima poput onih koje planira opozicija posle glasanja o rezoluciji u Generalnoj skupština UN.

Možda je i to razlog zašto najveća opoziciona partija, Srpska napredna stranka, odbija da eksplicitno stane iza najava Velimira Ilića o organizovanju uličnog protesta zbog Kosova. U ovom trenutku, čini se da je SNS bliža političkoj ofanzivi kroz institucije. Lider naprednjaka Tomislav Nikolić rekao je ove sedmice za "Danas" da bi u slučaju poraza u GS UN bilo najmoralnije "da oni koji su sami pisali rezoluciju i sami je slali u UN, sami i odu s funkcija, da ne bismo mi morali motkama da ih teramo".

Pojašnjavajući te svoje reči više nije pominjao motke, ali on je precizirao da misli da bi Boris Tadić trebao da podnese ostavku, i to nakon što u skupštinskoj proceduri padne Vlada, na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom Vukom Jeremićem. Nikolić je najavio da će SNS poslati Narodnoj skupštini zahtev za raspravu o smeni njih dvojice istog dana kada GS UN odbije da izglasa srpsku rezoluciju.

Za bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića nije važno da li se vlast plaši opozicije i eventualnog masovnog izlaska na ulice. On za "Danas" kaže da "narod neće krenuti u proteste ukoliko ga ne povede neko ko ima malo mozga i strategije, ali i pravi povod, a takvih u Srbiji nema".

"Na celoj političkoj sceni, od najveće partije koja predvodi vlast do najmanje opozicione partije koja je nekako ušla u parlament, svi rade samo ono što bi im pomoglo da se dokopaju vlasti", zaključuje Zoran Živković.