Kina odustaje, Rusi "napadaju" SAD

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da su u novembru i decembru 2016. ruska ulaganja u dužničke hartije američke vlade porasla za 15 procenata na 86,1 milijardu dolara, prenosi Raša tudej.

Pre izborne pobede Trampa, Rusija je kontinuirano rasprodavala američke trezorske zapise, dodaje se u tekstu.

U periodu od januara do oktobra prošle godine, udeo američkih dužničkih hartija u ruskim "rukama" pao je sa 96,9 milijardi dolara na 74,6 milijarde.

Povećanje u novembru bila je najveća mesečna kupovina od vremena pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona zbog ukrajinske krize.

Primera radi, u aprilu 2014. Rusija je držala američke trezorske zapise u vrednosti od 116,4 milijarde dolara.

Poslednji put je ruska centralna banka imala toliko ulaganje u američki dug u avgustu 2011. godine, kada je kupila američke obveznice za 11,8 milijardi dolara.

Dve zemlje sa najvišim ulaganjima u američke državne hartije, Japan i Kina, značajno su smanjile svoje udele nakon izbora Trampa. Japan je prodao američke hartije u vrednosti 40 milijardi dolara, a Kina je smanjila svoj udeo za 57 milijardi dolara na najniži nivo u gotovo šest godina.

Kina je, međutim, smanjila svoj udeo u američkom dugu šest meseci pre Trampovog izbora da bi podržala juan, prodavši dužničke hartije SAD za 180 milijardi dolara u 2016.

"Kina je veliki igrač na našem tržištu i može uticati na kretanja bilo kao kupac ili prodavac. Ako se 10-godišnje hartije budu trgovale s prinosima od 3 posto u ovoj godini, Kina će biti katalizator", rekao je za "Blumberg" Tom di Galoma, direktor u brokerskoj kući Seaport Global Holdings za strategiju i trgovanje državnim hartijama.

Prinosi na američke 10-godišnje zapise iznosili su danas 2,477 odsto, navodi se u tekstu.