3 scenarija za Kinu koja će pogoditi ceo svet

Kina je nedavno objavila da je ekonomski rast te zemlje iznosio 6,7 odsto u trećem kvartalu, u odnosu na isto razdoblje iz godine ranije. To se podudara sa predviđanjima ekonomskih stručnjaka i identično je sa tempom koji je Kina zadala sama sebi tokom prvog i drugog tromesečja ove godine.

U ekonomiji, piše Njujork tajms, takva stabilnost je izvanredna - i uglavnom nešto čemu ne bi trebalo verovati.

Ekonomisti često znaju da gledaju van zvaničnih statistika kako bi pronašli i neke alternativne načine za ocenu kineske ekonomije. Pa tako brojke i podaci koji dolaze sa terena ukazuju na to da sumanuto pozajmljivanje novca kojem je Kina pribegla u poslednje vreme ima veliku ulogu u održavanju tog rasta. Kada se stvari sagledaju iz te perspektive, jasno je da, prema istorijskim standardima, pojednostavljeni rast zaista usporava. Očekuje se da će tempo ovogodišnjeg rasta ipak biti slabiji od prošlogodišnjeg, koji je ionako bio najslabiji u 25 godina.

Tri moguća scenarija

"Rast Kine je već dramatično usporen u odnosu na sulude stope iz vremena pre finansijske krize. Privreda je došlo do kraja puta kada je reč o modelu rasta baziranom na izvozu i spoljnim investicijama, rekla je Diana Kojle, glavni ekonomista Endodo Ekonomiksa.

To je glavna briga za centralne banke, ekonomiste, investitore i korporativne lidere širom sveta, budući da je Kina decenijama bila glavni motor rasta. Njihovo ključno pitanje sada je: šta će se događati u skorijoj budućnosti? U nastavku su tri scenarija koji se najčešće spominju kao najverovatniji ishod nevolje u kojoj se trenutno nalazi Kina - i šta bi svaki od njih značio za ostatak sveta.

Scenario 1: Potpuni finansijski raspad

Kina je 2008. izbegla najgore od globalne finansijske krize pokretanjem kampanje snažne potrošnje centralne države koja je stvorila brdo novog duga. To je pomoglo da ublaže udarac od svega što se događalo u ostatku sveta, ali kritičari tvrde da je Kina tim potezom samo odložila suočavanje s problemima.

Kina još uvek masovno pozajmljuje novac, a brojni stručnjaci počeli su da označavaju uzbunu. U ovim uslovima, Kina ozbiljno rizikuje svoju verziju krize iz 2008. godine koja je potresla Volstrit i gurnula Sjedinjene Države u duboku u recesiju i godine bolno sporog rasta. Ostatak sveta - koji se još uvek bavi problemima Evrope - mogao bi da je sledi.

Kriza vrlo verovatna?

Prošli mesec je Banka za međunarodna poravnanja objavila nove podatke ocenivši da je jaz između Kininih neplaćenih kredita i njene dugoročne stope ekonomskog rasta postigao rekordni nivo i nalazi se znatno iznad istorijske nivoa koja ukazuje na to da je finansijska kriza vrlo verovatna.

Deo problema leži u brzom rastu takozvanog shadov finansiranja, poput proizvoda za upravljanje bogatstvima ili drugih oblika netradicionalnog kreditiranja koji su bili izvor brojnih prevara. Uz izveštaju od ovog meseca, Međunarodni monetarni fond upozorio je da sredstva iz sistema "shadov bankinga" čine skoro 300 odsto kapitalnih rezervi u manjim kineskim bankama.

Čvrsti stisak oko sopstvenog finansijskog sistema

Nagli porast duga podstakao je jednog zvaničnika MMF-a da ovaj mesec upozori na mogućnost od "finansijske opasnosti" koja dolazi iz Kine. Dobra vest je da zapravo mali broj ljudi misli da je ovo najizgledniji ishod.

"Rizici finansijske krize i dalje su vrlo niski", rekao je Endi Rotman, investicioni strateg u Mathevs Asia, sa sedištem u San Francisku.

Rotman i drugi ukazuju na Kinin čvrsti stisak oko sopstvenog finansijskog sistema. Vlada kontroliše velike banke u zemlji, kao i velike kompanije koje najviše pozajmljuju. Takođe ograničava koliko novca može napustiti njene granice i snažno kontroliše vrednost svoje valute.

Scenario 2: Veliki povratak dobrih vremena

Pa, zašto Kina ne može naprosto izaći iz svog ekonomskog usporavanja trošenjem? Optimisti ukazuju na činjenicu da je Kina u svojoj istoriji uvek dosta uspešno reagovala na ekonomske izazove: porast pozajmljivanja 2008. spašavanje bankarskog sistema pre toga, kao i vrlo bolno restrukturiranje kompanija u državnom vlasništvu.

Ovoga puta Kina bi mogla da ostvari napredak planom restrukturiranja duga, uz istovremeno povećanje potrošnje u oblastima koja bi mogla da pogoduje njihovoj sve snažnijoj potrošačkoj klasi građanstva, kao što su medicinske usluge. To bi bile dobre vesti za globalnu ekonomiju koja traži okidače rasta.

Kineski dug znatno veći nego ikada pre

Ali problem je u tome što je kineski dug znatno veći nego ikada pre - i u apsolutnom iznosu i kada se uporedi sa ekonomskom snagom. U to vreme, zadnji pokušaji održavanja rasta državno sponzoriranom potrošnjom naišli su na sasvim novu prepreku - vlada dobija sve manje povrata na investicije.

Privatne kompanije, pritom, obeshrabrene bledim ekonomskim prognozama, smanjuju svoje investicije. Državna potrošnja ove godine je uspevala da održava rast u željenim granicama, pomogao je i oporavak tržišta nekretnina, makar on bio postignut uz rizik stvaranja balona.

"Porast državno sponzorisane potrošnje pomogao je u održavanju rasta u kratkoročnom periodu, kao i blagi oporavak u investicijama u nekretninskom sektoru ove godine, ali produktivnost državnih investicija je vrlo slaba i predstavlja krajnje neefikasan način održavanja rasta", rekao je Nicholas R. Lardi, stručnjak za kinesku ekonomiju s Instituta za međunarodnu privredu Peterson iz Vašingtona.

Scenario 3: Ponavljanje situacije s Japanom

Kada se u obzir uzmu visina kineskog duga, nemogućnost povećanja nivoa potrošnje i nedostatak političke volje da se povuku teški potezi kako bi se popravila privredna slika zemlje, ekonomisti Kinu sve više upoređuju sa jednom drugom azijskom velesilom - Japanom.

Kao Kina sada, tako je i Japan devedesetih godina bio suočen sa ogromnim dugom, krahom berzanskog balona i bukiranošću u čitavom nizu industrijskih grana. Budući da nisu bili spremni da povuku neophodne poteze koji bi rezultirali zatvaranjima fabrika i gašenjima kompanija, vlasti Japana su radije tolerisali godine ekonomske stagnacije. Rezultat je poznat kao "Izgubljena dekada", a mnogi japanski problemi iz tog perioda osećaju se i do danas.

Previše lošeg duga

Kina, naravno, nije Japan i njena populacija, koja je i vrlo brojna i vrlo vertikalno socijalno mobilna, potpuna je suprotnost japanskom bogatijem, ali sve starijem stanovništvu. Uprkos tome, sve veći broj ekonomista uočava mogućnost sličnog scenarija.

"Sama činjenica da imate mnogo duga, i to mnogo lošeg duga, nije dovoljan uzrok ekonomske krize. Ali cena koju plaćate ako ne napravite finansijsko restrukturiranje - i to pravo finansijsko restrukturiranje koje je nužno kako bi se stvari postavile na prave temelje - jeste vrlo dugi period vrlo niskog rasta i ekonomske anemije ", naglašava Arthur R. Kroeber, izvršni direktor iz Pekinga.

Možda najbolja opcija

Takav ishod bi na stranputicu gurnuo i jedan od najpouzdanijih motora rasta u globalnim okvirima. Mogao bi da prouzrokovati probleme i u Kini, gde vlast već jako dugo obećava poslove i prilike za napredak milionima ljudi koji i dalje napuštaju svoja ruralna područja u potrazi za boljim životom.

Svejedno, čini se da bi i to bilo bolje od alternative.

"Ovakva ekspanzija duga je veća od bilo čega što smo videli u Japanu, kako u pogledu obima, tako i vremenskog perioda", kaže Šarlin Ču, partnerka u firmi Autonomous Research i bivša analitičarka za Kinu u agenciji Fitch Ratings, i zaključuje: "Mislim da bi japanski scenario na neki način bio najbolji ishod za Kinu ".