MMF: Čeka nas rimejk naftne krize

Do duše, tek bi trebalo da se vidi kako će taj odbrambeni mehanizam reagovati na novo smanjenje isporuka energenta sa Bliskog istoka, ističu eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Većina ekonomista smatra da se završava era visokih cena nafte, pošto svetska ekonomija u svojoj istoriji nikada nije mogla dugo da "trpi" ekstra visoke cene što je neizbežno dovodilo do njihovog pada. Aktuelna "kriza visokih cena", međutim, uopšte ne liči na prethodne zbog čega može i da izostane dublji pad cena, ističu eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prenela je ruska internet stranica finmarket.

Eksperti MMF, međutim, primećuju da čovečanstvu možda predstoji "rimejk" naftne krize.

Naime, ekonomisti MMF očekuju da će u drugoj polovini ove godine svetska ponuda nafte opasti, čak i bez dramatičnih događaja na Bliskom istoku.

Ovog leta na snagu će stupiti evropske sankcije prema Iranu, čije će isporuke delimično nadoknaditi Saudijska Arabija, ali slobodnih kapaciteta u proizvođačima nafte nema.

Novi skok cena nafte mogao bi da izazove pravi šok za globalnu ekonomiju. Čak i manje smanjenje isporuka moglo bi da izazove nagli skok cena. Na formiranje cena utiče i bojazan investitora od bilo kakvog smanjenja ponude.

Stanovništvo razvijenih i zemalja u razvoju, već izmoreno finansijskom krizom, suočiće se sa padom primanja zbog rasta cena energenata.

U razvijenim zemljama rast cena nafte će produbiti visoku nezaposlenost i usporiti i onako nedovoljan rast u SAD i Evropi.

Zbog poskupljenja nafte povećaće se i cena veštačkih djubriva, a samim tim i cena hrane, što će biti težak udarac za siromašne širom sveta pa su politički potresi sasvim mogući, prognoziraju eksperti MMF.

Kriza u zemljama uvoznicama nafte ugroziće proizvodjačke zemlje na Zapadu. Naime, u vreme krize stanovnici naftnih regiona prednost daju štednji a ne potrošnji, čime se smanjuje tražnja robe zemalja u razvoju.

U normalnim uslovima rast štednje bi smanjio kamatne stope na svetskom tržištu i globalna ekonomija bi se brzo oporavila, ali aktuelne kamate više ne mogu da padaju.

Svetska ekonomija zbog krize sve lošije prerasporedjuje naftne prihode, što samo pojačava negativne efekte rasta cena nafte, zaključio je MMF.

Nafta ispod 88 USD za barel

Nafta je jutros na azijskom tržištu nastavila da pojeftinjuje, skliznuvši ispod 88 dolara za barel posle novog talasa nepovoljnih ekonomskih vesti iz evrozone koje povećavaju izglede pada tražnje te sirovine.

Nafta za orijentacionu isporuku u julu je u elektronskom poslovanju na Njujorškoj robnoj berzi ugovarana 22 centa u padu, po 87,60 dolara za barel, pošto je sinoć na zaključenju poslovanja u Njujorku potonula 2,99 dolara, na 87,82 dolara za barel.

Marka "brent" iz Severnog mora je na berzi ICE u Londonu za julski termin isporuke pojeftinila 32 centa, na 103,15 dolara za barel, prenela je agencija AP.