Svaka nova godina - veći problemi

"Mi već deset godina ne radimo ništa, da smo 2005. godine ušli u proces rešavanja problema bilo bi mnogo lakše, svaka nova godina učinila je problem većim", rekao je Radulović gostujući u Kažiprstu.

Radulović je opodsetio na procenu Svetske banke da preduzeća u restrukturiranju građane Srbije koštaju 750 miliona dolara godišnje, tako da je potrebno da se taj problem reši što pre jer je od 153 preduzeća u restrukturiranju stiglo svega 40-ak dobrih ličnih karata. Prema proceni ministra podatke o tim preduzećima trebalo bi da budu poznati do kraja godine.

"Postoje i ogromni otpori kada su u pitanju lične karte, jer rukovodstvo preduzeća krije podatke pre svega da bi se sakrili neki loši ugovori, zato kriju i kupce i dobavljače. Kod svih njih imamo situaciju, to se vidi već sada, da je vrednost imovine od vrednosti obaveza manja u mnogim slučajevima i dva do tri puta", naveo je Radulović, ocenivši da je to rezultat neodgovornog ponašanja države i rukovodstva tih kompanija u poslednjih deset godina.

On je kritikovao neodgovorna rukovodstva tih preduzeća ali i Agenciju za privatizaciju zbog toga što ne postoje potpuni podaci, jer kako kaže, podaci za lične karte mogu da se prikupe za sedam dana. Dodao je i da je ministarstvo privrede dobijalo razne odgovore za to što ne mogu da urade ono što im je zakonska obaveza, kao na primer da direktor ne može da se javi zato što peče rakiju.

"Kvalitet do sada dobijenih ličnih karata je trojka a trebalo bi da bude petica. Ali danas sam veći optimista da ćemo sve završiti do kraja godine" kaže on i dodaje da kada budu gotovi, izveštaji o državnim preduzećima biće daleko kvalitetniji od bilansa privatnih preduzeća.

S druge strane, Radulović kaže da lične karte preduzeća ne znače i da će investitori odmah doći ali će put do njih biti mnogo lakši.

"Ako imate preduzeće u kome je potpuni haos, ko će da kupi to preduzeće?Ali ako očistite preduzeće od dugova i budete bez straha da će neko da vas tuži zbog nekih obaveza za koje niste ni znali, onda će se pronaći investitori", kaže ministar i dodaje da ne postoje prioriteti i da će postupak biti isti za sva 153 "bolesna" preduzeća.

"Naravno među njima postoje ona sa više zaposlenih, ali za sva se prolazi kroz ovaj postupak. Ima onih gde radnici ne žele du učestvuju, žele da odu u stečaj i država tu ne može da pomogne", rekao je Radulović koji nije želeo da licitira da brojem preduzeća koja će uspeti da prežive, kao i koliki će broj ljudi ostati bez posla kada se proces restrukturiranja preduzeća završi, međutim, kako kaže postoji višak radnika u neproizvodnom delu, u proizvodnom ima ćak manjak radne snage.

"Ono što ugrožava proces je neodgovornost rukovodstva da se suoči sa problemima, oni bi želeli je da država nastavi da baca novac u bunar a to više ne može. Niko neće doći u preduzeća koja su u haosu, čije lične karte nisu kompletne".

Govoreći o Tranzicionom fondu za koji će iz budžeta biti izdvojeno 20 milijardi dinara, ministar kaže da će sredstva iz tog fonda biti korišćena za preduzeća u restrukturiranju i dugove prema radnicima, kao i za zaostale zarade i otpremnine

"Tranzicioni fond ima funkciju da kupuje portaživanja od radnika koja imaju od tih preduzeća. Da radnici ne bi čekali da se preduzeće proda, fond će kupiti potraživanja od radnika i isplatiti ga. Do sada su radnici čekali, sada će država preuzeti taj teret", kaže on i dodaje da će se kupovina obavljati većim delom odjednom, a biće i na rate.

Šta će biti sa Železarom i Simpom?

Na pitanje da li se nešto dešava sa Železarom Smederevo, Radulović je rekao da je tu isti problem kao sa drugim preduzećima, s tim što je u Železari situacija komplikovanija, jer su potrebne ogromne investcije da bi se proširio proizvodni program.

On je rekao da postoje zainteresovani investitori, ali da niko neće ući u preduzeće koje je u haosu, odnosno ne zna se kolika je vrednost kapitala i potraživanja, ukazavši da lična karta za to preduzeće još nije kompletirana ni posle dva meseca.

Kada je reč o Simpu, Radulović je kazao da mora da se utvrdi stvarna vrednost kapitala, i poručio da se "ne može trikovima i nominalnim vrednostima akcijama" doći do toga da je 60 miliona evra koje država potražuje od tog preduzeća 60 odsto Simpa. On je izrazio bojazan da je kada se sagleda situacija sa bilansima, dolazi do mnogo manjih cifara.

Nema novih subvencija

kada je reč o budžetu za narednu godinu, ministar kaže da je budžet Ministarstva privrede potpuno drugačiji od budžeta iz prethodnih deset godina, jer su subvencije ukinute i prešlo se na drugačiji način pomoći privredi putem Garantnog fonda.

"Ono što je ostalo od subvencija odnosi se samo na obaveze koje su preuzete u prethodnim godinama, pre nego što je rekonstruisana vlada počela da radi", kazao je Radulović.

Radi o subvencijama za Fijat, Jat i ranije preuzete obaveze koje se odnose na finansiranje po radnom mestu, objasnio je Radulović i ponovio da novih obaveza što se subvencija tiče - nema.

Na pitanje da li će biti odobreni novi krediti putem Fonda za razvoj, čija je sednica Upravnog odbora danas, Radulović je rekao da je Ministarstvo privrede "kategorično protiv bilo kakvog daljeg bacanja novca u bunar na način na koji je to rađeno do sada".