Država iz kredita isplaćuje zarade?

Kako sada stvari stoje, novi tim u Nemanjinoj 11 dočekaće "minus" u državnoj kasi od oko 80 milijardi dinara ispisan tokom prva četiri meseca.

Njihovi prethodnici mandat su započeli u 2008, kada je čitav godišnji deficit bio manji - 44,89 milijardi dinara.

Privreda, s druge strane, već dugo ne može da izdrži dosadašnji nivo javne potrošnje, a neće uskoro ojačati. Prognoze slute da ćemo u recesiji provesti i čitavu 2013. godinu. Govoreći o uštadama direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić nema dilemu - prva stavka trebalo bi da budu agencije. "Sto trideset agencija nema nijedna zemlja na svetu. Pola njih treba ugasiti. Ako ni zbog čega drugog, onda bih iz marketinških razloga premijeru preporučio da odmah ukine polovinu", navodi on.

On dodaje i da treba preispitati penzije jer ima mnogo lažnih penzija. "Možda je nepopularno povećati porez na dodatu vrednost i akcize, ali to je opcija. I veći porez na imovinu. Što ne restrukturirati javna preduzeća, ali ne samo otpuštati. Od njih treba umesto gubitaša napraviti firme koje posluju pozitivno. Nikad ne možete da kažete da imate puno ljudi, nego imate malo posla. To je problem", kaže Erić.

I ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da se mora smanjiti javna potrošnja. Manjak može da se finansira od privatizacije, kredita ili štampanjem novca. Za prvo rešenje, po njegovom mišljenju, dosadašnja vlada nije pokazala veliku volju, krediti nam nisu tako pristupačni, a o trećoj opciji ne treba ni razmišljati.

To bi bilo najgluplje moguće rešenje, kaže Stevanović i dodaje da ostaje samo štednja. "Trebalo bi da počnu da smanjuju troškove tamo gde imaju podršku javnosti. To su zarade u javnom sektoru, zarade namesnika i državnih činovnika. To su, međutim, partijski kadrovi, pa bi ih u strankama dočekali besni ljudi. Doduše, za četiri godine bi mogli da nađu i novi partijski kadar", smatra on.

Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković kaže da bi nova vlada trebalo da ograniči rast fonda zarada u javnom sektoru na dva odsto godišnje i dodaje da je smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru po dva odsto godišnje moguće samo manjim zapošljavanjem u odnosu na broj onih koji odlaze u penziju.