Cvetković: Posao za 400.000 ljudi

Premijer Mirko Cvetković je predtavljajući strategiju kazao da su dva najvažnija parametra razvoja rast BDP-a po glavi stanovnika koji bi do 2020. trebalo da bude 8.000 evra i rast zaposlenih za više od 400.000.

Cvetković je ukazao da koncept razvoja "Srbija 2020" daje viziju bolje budućnosti ukupnog razvoja Srbije, a nakon konsultacija i javne rasprave Vlada bi trebalo da taj dokument usvoji u prvom kvartalu sledeće godine. Cilj ekonomske strategije je da obezbedi veći standard i bolji život stanovništva, što se ostvaruje kroz veću proizvodnju koja mora da bude dugoročno održiva.

Premijer je ukazao da je dosadašnji model razvoja koji se zasnivao na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i potrebi za stranim sredstvima, iscrpeo svoje mogućnosti.

"Suština je da se privredni rast razvija na proizvodnji razmenjivih dobara, povećanju izvoza i investicija``, kazao je premijer.

On je naglasio da su neophodne reforme u svim segmentima društva, zatim smanjenje javne potrošnje i investicije u infrastrukturu.

Cvetković je naglasio da treba definisati strateške sektore u Srbij, a to su poljoprivreda, građevinarstvo, energetika i saobraćaj.

Novi koncept već u budžetu za 2011.

Delovi koncepta razvoja Srbije do 2020. godine već su ugrađeni u budžet za iduću godinu, kaže Cvetković.

"Smanjenje javne potrošnje u 2011. videće se kroz smanjenje budžetskog deficita sa ovogodišnjih oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 4,1 odsto", rekao je on.

U tom konceptu poljoprivreda je jedna od oblasti koja će najviše biti podsticana, a za agrarni budžet dogodine će, prema rečima Cvetkovića, u 2011. biti izdvojeno 20 odsto više novca nego u 2010.

"Podsticajima izvoza namenjeno je za 18 odsto više budžetskih sredstava nego ove godine, a za kapitalne investicije je povećanje 20 odsto", rekao je Cvetković.

Hidroenergetika je, kako je ocenio, najisplativiji resor za ulaganje u Srbiji, za šta je Drina najpogodnija lokacija u Evropi i već ima zainteresovanih investitora.

Bugarin: Dokument kasni deceniju

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin pohvalio je dokument, koji je predložila Vlada, a predstavio premijer Mirko Cvetković, napominjući da je on Srbiji bio potrebniji na početku protekle decenije.

Komentarišući plan da u narednoj deceniji tempo rasta industrijske poizvodnje bude jedan odsto godišnje, on je rekao da industrijska proizvodnja u ukupnom BDP-u učestvuje sa 17, 6 odsto godišnje. Kada je u pitanju plan razvoja poljoprivredne proizvodnje, Bugarin je rekao da bi u tu oblast privrede trebalo izdvajati veće podsticaje zbog tehnološke zaostalosti, ukazujući da bi agrar mogao svojim izvozom da značajno popravi spoljnotrgovinski deficit.

On je izrazio nadu da predloženi nacrt strategije neće ostati "mrtvo slovo na papiru".

Predstavnica tima koji je radio na delu strategije koji se odnosi unapredjenju ljudskog kapitala, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Tinde Kovač-Cerović kazala je da su ciljevi da se u tom domenu smanji broj onih koji su rano prekinuli školovanje sa sadašnjih 30 na 15 odsto.

"Trenutno oko 30 odsto stanovništva ne stekne obrazovanje i veštine potrebne za razvoj zemlje", kazala je ona i istakla da je to "preveliki gubitak" i da taj trend ne sme da se nastavi.

Ciljevi su i da se smanji broj funkcionalno nepismenih sa sadašnjih 33 odsto na 25 procenata, kao i da se poveća broj onih koji završavaju više i visoko obrazovanje, dodala je Kovač-Cerović.

Prema njenim rečima, jedna od mera za dostizanje tih ciljeva je povećanje izdavanja za obrazovanje na šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno stvaranje razvojnog budžeta.