Vlast u Srbiji sama pravi inflaciju

Predstavnici Vlade i Narodne banke Srbije mogli bi se već u sredu sresti kako bi, prvi put, razmotrili koje su sve mere državne politike moguće, a koje bi sprečile prisutnu nestabilnost cena hrane kod nas.

Oblasti u kojima se, prema mišljenju nadležnih u Vladi i NBS, moglo delovati su pre svega intervencije iz robnih rezervi, politika subvencija, kao i puna primena antimonopolskih mera. I, dok se od predstavnika izvršne i monetarne vlasti, u nezvaničnim razgovorima, može primetiti optimizam, ekonomisti veruju da institucije države u oblasti kontrole cena hrane mogu da izvrše skoro kozmetičke promene. "Pre svega, pitanje je ko danas pravi inflaciju. Moramo priznati da to čini država. Ona, početkom godine, usklađuje, odnosno podiže iznos akciza, zatim odobri poskupljenja komunalnih usluga...", kaže ekonomista Ivan Nikolić

Iako priznaje da je na prisutan rast cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda uticala i loša poljoprivredna godina, Nikolić veruje da su i najave da će uskoro doći do odrmzavanja zarada u javnom sektoru i penzija bukvalno “pustile duha iz boce” kada su u pitanju cene.

"Proizvođači su, za ove dve godine, koliko su se suzdržavali od podizanja cena svoje robe potpuno iscrpeli. Sada, uz dugo odlaganje poskupljenja, ali i značajno skuplje sirovine, oni nemaju mnogo prostora da održe ranije cene. Naime, ako hoće da posluju pozitivno, moraju da podignu i cene svoje robe", objašnjava Nikolić.

Država u ovom slučaju, kaže Nikolić, niti može niti treba da se meša. "Nisu to javna preduzeća kod kojih Vlada može da odloži poskupljenje, a da kasnije gubitke nadoknadi, naravno na štetu poreskih obveznika", priznaje Nikolić.

Vladu, prema Nikolićevom mišljenju, ne treba da čudi zašto, recimo, proizvođači mleka svoju robu prodaju u zemljama okruženja za deset do 15 odsto višim cenama.

"Jedino što država može da uradi jeste da razmisli o spuštanju sada vrlo visoke carinske zaštite, ali bi to ugrozilo domaće proizvođače", konstatuje on i dodaje da nikakvim administrativnim merama ne treba štititi socijalu već je to moguće raditi namenski, kroz pomoć ugroženima iz budžeta.

Sličan stav ima i prof. Danilo Šuković koji kaže da Vlada treba da poradi na primeni mehanizama tržišne ekonomije, a ne da poteže za administrativnim merama. "Najave mera koje bi sprečile rast cena hrane na tržištu, a koje bi primenila Vlada ni na koji način ne mogu pomoći razvoju tržišne ekonomije", zaključuje prof. Šuković.