Srbija gradi mostove, metro, puteve

Aerodromi u Beogradu i Nišu dobiće konkurenciju - desetak malih aerodroma širom Srbije. Ovako će, prema Nacrtu plana razvoja, Srbija izgledati za 20 godina.

Putovaćemo brže, a hoćemo li i živeti bolje, stručnjaci se ne usuđuju da procenjuju.

"Da li ćemo za dve decenije ličiti na zemlje koje su se u poslednje vreme vrtoglavo razvile zavisi samo od nas", smatra Borisav Stojkov, direktor Agencije za prostorno planiranje, i navodi kao primer da ležimo na 650 nalazišta minerala. Ogroman potencijal. Ipak, za sada samo potencijal...

"Ako iskoristimo prirodne resurse - šume, zemlju, mogli bismo već za 10 godina da napredujemo onako kako je to Austrija uradila. Naša šansa je u proizvodnji i preradi voća, drveta, vinarstvu, stočarstvu... Generalno, hrana je ono što možemo da ponudimo svetu", kaže on.

Kako bi trebalo, a kako zapravo radimo - obično nema mnogo veze jedno sa drugim. Urbanizam je najbolji primer. Tek svaki deseti zamišljeni graditeljski plan se i ostvari!

Beograd čeka mostove i silazak na reke

Planirano je da se u glavnom gradu Zemun i Borča povežu mostom, a da još po jedan idu preko Ade ciganlije i Ade huje. Kao najveći potencijal Beograda smatra se Savski amfiteatar. O njemu dugo pričamo, nikako i da ga oživimo.

"Ova zona se kao ključna pominje još u planovima iz 1923. godine. Savski amfiteatar se i u novim projekcijama vidi kao ključni. Tu je zamišljena gradnja Sitija, ekonomskog centra. Ali, da bismo dobili tih 150 hektara i napravili čudo, železnica mora da bude izmeštena u Prokop", kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Zavoda za urbanizam Beograda.

A, i na taj Prokop čeka se decenijama.

Sasvim drugačije trebalo bi da izgleda i Luka Beograd. Umesto skladišta, teretnih kamiona i šlepova trebalo bi da nikne moderan stambeno-poslovni kompleks. Tako bi Beograd, malo po malo, sa obe strane, trebalo da se spusti na reke!

Osim ovih velikih arhitektonskih poduhvata, čeka nas i šminkanje grada. Nicaće pametne zgrade. Iako bez skore realizacije, još nije napuštena ideja o gradnji modernog poslovnog centra u bloku 26. Veliko ratno ostrvo zamislili su kao ekološki raj. Drveni bungalovi, dizajn koji ne remeti prirodu, energija dobijena od sunca, vode i vetra.

Novi Sad dobija tri mosta, Niš fakultete

Gradnja tri nova mosta u Novom Sadu trebalo bi da zaokruži saobraćajni prsten i kamione ostavi izvan grada, najavljuje Aleksandar Jevtić, direktor JP „Urbanizam“. Planira se, precizira Jevtić, da jedan most poveže Petrovaradin sa autoputem Beograd - Subotica. Drugi most trebalo bi da nikne na stubovima nekadašnjeg železničkog mosta, a treći da poveže Somborski i Bulevar Evrope sa Sremskom Kamenicom.

Niš, bar prema najavama Miroljuba Stankovića, rukovodioca tima za Generalni urbanistički plan ovog grada, namerava da izmesti prugu iz centra, da se proširi, zaustavi divlju gradnju, a podigne nove stambene i poslovne zone u svih pet gradskih opština. "Usklađen je i protokol sa „Železnicama Srbije“, novac za obilaznicu je obezbeđen, pruga će biti gotova do 2012. godine", navodi gradonačelnik Niša Miloš Simonović.

Prema najavama iz njegovog kabineta, delove grada povezivaće novi ili potpuno rekonstruisani bulevari. Najmanje pet miliona evra uložiće se u Univerzitet u Nišu, koji će do 2020. godine dobiti još najmanje tri fakulteta - Bogoslovski, Poljoprivredni i Fakultet političkih nauka. Nišlije čekaju gradnja kulturno-turističkog kompleksa posvećenog caru Konstantinu, na Viniku, sa velikim krstom kao novim simbolom grada.

Kragujevac odmah uz Beograd, Leskovcu soliteri

Kragujevac će, prognoze kažu, do 2015. godine postati ekonomsko, socijalno-obrazovno, tehničko, kulturno i ekološko središte centralne Srbije. Čelnici lokalne samouprave tvrde da će do kraja decenije grad dobiti i aerodrom i da će, uz Beograd, postati najrazvijeniji u državi i jedan od bolje uređenih na Balkanu.

Zahvaljujući saradnji sa Fijatom, Kragujevčani očekuju i da postanu najveći centar automobilske industrije u jugoistočnoj Evropi. U Skupštini Kragujevca kažu da će pored autoputa Kragujevac - Batočina nići industrijska zona površine 550 hektara.

Novi prostorni i generalni plan Leskovca predviđa izgradnju poslovno-stambene zgrade „Leskovčanka“ u centru grada, sa dvadesetak spratova, kao simbol novog, uređenijeg Leskovca. Nići će još dve višespratnice - Severna i Južna kapija, na lokacijama stare autobuske stanice i kod „Bibca“.

Prema rečima Dragane Stošić, pomoćnice gradonačelnika za infrastrukturna pitanja, sagledaće se razvoj svih 144 naseljenih mesta i, prvi put, biće predviđene lokacije za industrijske i proizvodne objekte, mini hidrocentrale i objekte na vodotokove.

Neprocenjiv značaj Dunava

Ambiciozni planovi postoje i za Dunav, od Bezdana do Đerdapa. Svih 13 luka koje postoje na Dunavu biće pretvorene u logističke centre, čvorove u kojima će se ukrštati železnički, vazdušni, putni i vodeni saobraćaj.

"To je velika šansa da se privuče novac. U ovim čvorištima bi se roba prebacivala sa vode na kopno ili suprotno. Baš ovako su saobraćajne čvorove razvijali Irska i deo Grčke", objašnjava Stojkov i dodaje da je "Dunav neprocenjiv za rečni turizam i po svojim energetskim potencijalima".

Preduslov ovakvog razvoja je da do 2021. dobijemo sistem za prečišćavanje otpadnih voda. Jer, Srbija budućnosti, kao i ostatak sveta, mora da poštuje ekološke standarde.