Koliko će vredeti besplatne akcije?

U Agenciji za privatizaciju naglašavaju da će vrednost akcija odrediti ponuda i tražnja na tržištu i da se ne zna da li će one vredeti obećanih hiljada evra. NIS je jedino od šest javnih preduzeća čija privatizacija je u toku.

Dugo najavljivani tender za Telekom je odložen, kada će biti privatizovani Galenika, Aerodrom i EPS još se ne zna, dok je tender za Jat propao.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić ne oseća se odgovornim i kaže da država nije ni nameravala da sada proda tu kompaniju. “Ne, mi smo dali javni tender samo da bi videli da li neko i pod ovim okolnostima želi da uđe u priču sa Jatom. Videli smo da nema interesovanja. Drugim rečima, odložićemo taj momenat za neku drugu priliku”, kaže Dinkić.

Prema Zakonu o besplatnim akcijama, država ima rok od godinu i po dana da privatizuje javna preduzeća i potom podeli besplatne akcije. Prema rečima ministra, rokovi neće biti poštovani zbog krize na finansijskom tržištu. ”Besplatne akcije će svi dobiti. Već do kraja ove godine ćemo znati spisak akcionara, a naravno, jedno po jedno preduzeće će izlaziti na berzu u uslovima kada to bude najracionalnije”, kaže Dinkić.

Ekonomista Saša Đogović smatra da finansijska kriza nije jedini razlog neuspelih privatizacija i da je Vlada odgovorna što preduzeća nisu privatizovana u boljim ekonomskim uslovima. “Odluke se donose ad hok, znači - s vremena na vreme, kada to političke okolnosti ili interesi diktiraju, i upravo iz tih razloga trpi privreda ove zemlje i na bazi toga i njeno stanovništvo”, ocenjuje Đogović.

Prema najavama Agencije za privatizaciju, građani bi sledeće godine trebalo da dobiju akcije jednog javnog preduzeća, a to je NIS. Njihova vrednost može biti značajna na berzi. “Postoji bojazan da - ukoliko svi krenu da prodaju - velika ponuda će dovesti do niže cene. Da li će to vredeti hiljadu evra ili manje, apsolutno ne može da se dogovori”, kaže Boris Majstorović, iz Agencije za privatizaciju.

O tome koliko su građani polagali nade u besplatne akcije govori i i činjenica da se oko sto hiljada građana prijavilo bez zakonskog osnova, rizikujući da zbog toga budu kažnjeni.