Jeftini letovi bitni turizmu Srbije

Lou kost kompanije mogle bi značajno da poboljšaju statistiku u odnosu domaćih i stranih turista, piše Danas i navodi da je, prema podacima za 2008. godinu, Srbiju posetilo 2,26 miliona turista od čega 646.000 inostranih ili 28,5 odsto dok je u prvih osam meseci ove godine udeo stranih turista (440.994) u ukupnom broju (1,4 miliona) bio je 31,1 odsto.

Ipak, za dolazak lou kost kompanija potrebna je dobra popuna aviona u oba smera. U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva kažu za Danas da do sada ni jedna kompanija, pogotovo lou kost, nije dolazila sa zahtevom da dobije dozvolu za saobraćaj sa Srbijom kako bi prevozila turiste iz svoje zemlje.

Iako je logično da u odsustvu lou kost kompanija, posao prevoza stranih turista „odrade“ čarteri, u Direktoratu kažu da takođe nije bilo zahteva za izdavanje dozvola za čarter saobraćaj. Jedini slučaj te vrste zabeležen je krajem 2005. godine kada je tur operater Tomson svojim avionima u toj zimskoj sezoni prevozio britanske turiste na Kopaonik.

Prema rečima direktorke turističke agencije Magelan iz Novog Sada Biljane Marčete, lou kost kompanije veoma nedostaju Srbiji i njihovo privlačenje, sada kada je ratifikovan Sporazum o otvorenom nebu i kada budu ukinute vize, morao bi da bude jedan od važnijih koraka za srpski turizam. „Neverovatno je da Beograd kao centar jugoistočne Evrope nema lou kost kompanije. Imidž Beograda i Srbije u svetu se popravio u odnosu na devedesete i to značajno. Ali, iako bi mnogi želeli da dođu na vikend i vide šta to imamo da ponudimo, jedan Belgijanac neće za avionsku kartu da izdvoji 250 ili čak 400 evra, kad za te pare u Budimpešti može da plati i prevoz i smeštaj i da ima za džeparac“, kaže Marčeta za Danas.

Lou kost bi Srbiji, prema njenim rečima, doneo veliki profit, ali i tu mora pametno da se radi i vodi računa o tome da se oni koji kupuju jeftine karte uglavnom odlučuju za hotele sa dve ili tri zvezdice, pa bi trebalo insistirati na otvaranju takvih hotela.

„Hotelijeri su shvatili da moraju da spuste cene jer stranci više nisu spremni da izdvajaju veliki novac za smeštaj. Ono na šta bi lou kost kompanije trebalo usredsrediti jeste da saobraćaju vikendom jer je u tim danima popunjenost hotela u Srbiji tek oko 50 odsto“, napominje Marčeta.

Ona kaže da se plaši toga da bi neko mogao da napravi selekciju pri odlučivanju kojoj će kompaniji omogućiti da dođe, što ne bi smelo da se desi.

„Sada ka Srbiji saobraćaju lou kost kompanije Džermanvings, koji leti iz Kelna, i ’Norvidžn er šatl’ iz Osla, koji uglavnom prevoze naše ljude koji rade u inostranstvu. Pritom, Džermanvings posluje kao „mlađa sestra-kompanija“ Lufthanze i lete samo u gradove u koje Lufthanza ne leti. Cene njihovih letova nisu baš toliko niske, gotovo da nisu lou kost. Pogotovo ako uporedimo sa tim da, recimo, iz Temišvara do Barselone postoji let za 50 evra. E, to je jeftino“, kaže Marčeta.

Računica

Aviosaobraćaj prema Srbiji, osim u slučaju Džermanvingsa i norveške lou kost kompanije, drže nacionalni avioprevoznici. Najvažnije linije (Pariz, London, Beč, Rim, Minhen...) uglavnom su podeljene između Jata i nacionalnih aviokompanija tih zemalja, pa su zbog manjka konkurencije i cene karata ujednačene.

Za povratno putovanje od Beograda do Londona od 1. do 8. jula 2010. povratna karta kod Jat ervejza koštala bi 22.270 dinara, a kod Britiš ervejza 281,4 evra. Za putovanje u istom periodu ka Parizu karta Jata koštala bi 25.813 dinara, a Er Fransa 26.315 dinara. Do Rima i Beča karte bi koštale 180 odnosno 200 evra. S druge strane, cena povratne karte Flaj Nikijem do Beča u tom periodu bila bi 58 evra.

Kako je prošle godine u Srbiju došlo 19.820 turista iz Austrije, prosta računica pokazuje da bi imali 2,7 miliona evra više da potroše u našoj zemlji da su svi doleteli Flaj Nikijem, a ne Jatom ili Ostrijan erlajnsom. Ukoliko bi se uzelo da cena povratne karte od Beograda ka svim važnijim destinacijama u Evropi kod lou kost kompanija bude u proseku 70 evra, a nacionalnim prevoznicima oko 220 evra, to znači da bi srpski turizam mogao da računa na gotovo 10 miliona evra dodatnog prihoda.

Jedini problem jeste da li će i lou kost kompanije biti jeftine kao što se očekuje. Primera radi, povratna karta do Dizeldorfa za put od 2. do 9. jula sledeće godine, kod Jata košta 11.007 dinara, a kod Džermanvingsa (do Kelna koji je blizu Dizeldorfa) košta 109,98 evra odnosno gotovo isto.