Evrozona pritiska Sloveniju

U suprotnom ta država može postati šesta članica evropske monetarne unije prinuđena da zatraži međunarodnu finansijsku pomoć.

Ljubljana je prošle nedelje obećala da će prodati 15 državnih firmi i podići porez na dodatu vrednost, ali nije iznela dodatne detalje i kasni sa merama štednje, za koje investitori kažu da su neophodne za stabilizaciju javnih finansija, prenosi Rojters.

Slovenačke banke, mahom državne, "dave" se u lošim zajmovima, teškim sedam milijardi evra, i neophodna im je dokapitalizacija.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da bi Slovenija mogla da se izvuče bez pomoći, ali zvaničnici EU smatraju da mere koje je Ljubljana najavila prošle nedelje nisu dovoljne.

"Slovenija kaže da joj pomoć ne treba. Mislim da je u pravu, ali mora da sprovede odgovarajuće mere, što nije lako, ni za jednu zemlju", rekao je Šojble novinarima u Briselu, uoči jučerašnjeg sastanka ministara finansija evrozone.

Slovenačka privreda jedna je od najbrže rastućih u evrozoni, a dosadašnje vlade u Ljubljani uzdržavale su se od nepopularne prodaje državne imovine, uključujući banke, kao i od reformi sistema socijalne zaštite i tržišta rada.

Međutim, rizični krediti nagomilani nakon globalne finansijske krize, izbacili su na videlo kulturu mita i korpucije, pa je otkriveno da su državne banke odobravale rizične zajmove biznismenima sa političkim vezama.

Reformski plan vlade uključuje prebacivanje 3,3 milijardi evra vrednih loših zajmova iz tri najveće banke, NLB, NKBM i Abanke Vipa, u novoosnovanu "lošu" banku.