Tigar ostaje bez guma

Namera korporacije da napusti proizvodnju osnovne delatnosti deluje na prvi pogled malo nelogično, jer je prva asocijacija na Tigar upravo proizvodnja pneumatika. Da li možete da objasnite zbog čega se takva odluka donosi?

- Odluka kompanije da izađe iz posla sa gumama bazirana je na realnim poslovnim procenama. Gumarski biznis danas je u svetu podeljen između vodećih kompanija koje su u stanju da investiraju milijarde dolara u razvoj. U Evropi danas nema proizvođača guma koji ne pripadaju nekom od međunarodnih multinacionalnih proizvođača, tako da je neralno očekivati da mi možemo biti izuzetak. Menadžment je procenio, a Upravni odbor prihvatio, da je sada pravi momenat za realizaciju transakcije pod dogovorenim, fer uslovima. Tigar Holding nema ni razvojnih, ni komercijalnih, ni investicionih potencijala da ravnopravno prati Mišlen Grupu u daljem razvoju Tigar Tajersa, što može da ima za posledicu ili razvojno i poslovno zaostajanje zajedničkog preduzeća ili smanjenje procenta udela Tigra kod eventualne dokapitalizacije. Taj prelazak od proizvođača guma, ka Tigru koji je investiciono-razvojni sistem može nekome da ne izgleda tako dobro, nekome neizvesno, ali je to prema našem uverenju najbolji put koji su prošli i neki drugi, poput Save Kranja, i to veoma uspešno.

Da li ovakva odluka Uprave znači da Tigar ni pod kojim uslovima nije mogao da opstane u proizvodnji guma?

- Globalizacija u svetu proizvodnje guma je svetski trend i pokušati da budete van tog trenda smatramo da je profesionalno pogrešno i da je Mišlen grupa ta koja kao većinski vlasnik opredeljuje razvoj Tigar Tajersa. Transkacija će po nasim procenama da stvori uslove za dalji rast te kompanije i dalje uvećanje kapaciteta, što je bitno i za Pirot i za državu, kao i za razvoj programa u kontrolnom vlasništvu Tigra a.d. Naša procena je da je ovakva odluka kvalitetna i fer izlazna strategija, u programu guma, najbolja za razvoj korporacije Tigar i Tigar Tajersa gde trenutno radi oko 5.000 zaposlenih i spada u grupu najvećih poreskih obveznika u Srbiji .

Postavlja se i pitanje da li će i koliko takva odluka uticati na poslovanje Tigra i možda umanjiti prihode?

- Korporacija Tigar u 2007. godini očekuje konsolidovani ukupan prihod bez Tigar Tajersa od preko 4 milijarde dinara, što je oko 52 miliona evra, dok prihod Tigar Tajersa prelazi 100 miliona evra. Naš plan je da u 2010. godini, pre svega ulaganjem u proizvodnju obuće, tehničke gume sa reciklažom i trgovinu, koji su po svim proračunima veoma kvalitetni, imaju tržište i perspektivu, ostvarimo prihod od 100 miliona evra.

Ukoliko Skupština akcionara odobri prodaju Tigrovog udela, kako će ta transakcija izgledati? - Predviđeno je da Mišlen za 30 odsto kapitala u Tigar Tajersu, fabriku i zemljište plati 2,6 milijardi dinara, od čega će Tigru u ovoj godini biti isplaćeno 1,5 milijardi, što je vrednost akcija. Novac koji dobijemo od prodaje skoro je jednak knjigovodstvenoj vrednosti kapitala i nešto manji od tržišne kapitalizacije korporacije. Sa aspekta cifara, evidentno je da se radi o dobroj transakciji iz razloga što jednu vrstu imovine u infrastrukturi i zgradama prevodimo u keš, a istovremeno Tigar ostaje vlasnik sve imovine uključujući Tigar 3, većinsko vlasništvo u Slobodnoj zoni Pirot, servisnu mrežu i što je najvažnije biznis u zemlji i inostranstvu, koji je ove godine, kao rezultat, dao više od 50 miliona evra konsolidovanog prihoda i koji ima sve uslove da se dalje uspešno razvija. To je ključ za razumevanje transakcije. Nije smisao transakcije ni jednokratna prodaja, ni jednokratna zarada za bilo koga. Nikada nismo razmišljali kratkoročno, već dugoročno, a takav pristup kod nas, nažalost, generalno ne nailazi na mnogo razumevanja.

Koliko će izlazak kompanije iz posla sa gumama uticati na cenu akcija na Beogradskoj berzi, koja je neko vreme na niskom nivou ?

- Trenutna cena akcija daje vrednost kapitalizacije koja je približno na nivou knjigovodstvene vrednosti kompanije, ili je približna vrednosti transakcije sa Mišlenom. To su podaci koji jasno pokazuju da je cena akcija potcenjena. Kad bi danas neko kupio celu kompaniju vratio bi uloženi novac samo kroz ovu transakciju. Kad se ima u vidu rast vrednosti kapitala, kapitalna dobit, veliki keš priliv koji garantuje likvidnost i mogućnost da se intenzivno razvijaju ostali programi u okviru korporacije, ne vidim argumente zašto bi ova transakcija negativno uticala na cenu akcije. To nema ni poslovnu, ni finansijsku logiku. Menadžment stoji iza toga da se radi o kvalitetnoj transakciji koja obezbeđuje intenzivan razvoj ostalih programa i rast korporacije. Mi smo i kod formiranja zajedničkog preduzeća i kod njegove dokapitalizacije 2005. imali pored mnogo pozitivnih i negativne reakcije, ali postignuti rezultati govore kakav je kvalitet toga što smo uradili. Da smo tada stali, zbog nekih negativnih reakcija, Tigar bi danas verovatno izgledao kao druge, nekada velike industrije u Srbiji, bez posla, bez tržišta i bez jasne perspektive. Činjenica je da je Tigar jedini veliki industrijski kompleks u Srbiji koji je opstao i razvijao se u kontinuitetu i koji ima šanse da se i dalje razvija uspešno u svim programima. Menadžment Tigra veruje samo u činjenice i cifre a one pokazuju da je i ova transakcija sa poslovno-finansijskog aspekta dobra.

Da li mislite da će korporacija Tigar i posle odluke o izlasku iz programa guma biti atraktivna za investitore i kako će biti moguće održati trenutnu vrednost akcija na Berzi ?

- Ukoliko Skupština akcionara donese pozitivnu odluku povećaće se knjigovodstvena vrednost, oslobodiće se veliki iznos keša, uvećaće se prihod Holdinga po osnovu kapitalne dobiti i stvoriće se svi uslovi da se uspešno dalje ravijaju ostali programi.

Tigar Holding će sigurno biti jedna od najlikvidnijih kompanija u zemlji. Ako se uspešno realizuju, a nema razloga da tako ne bude, projekti sa međunarodnim partnerima na nivou drugih programa, ne vidim šta bi to moglo da utiče da ne raste vrednost kompanije. Kontakti koje smo do sada imali pokazuju, da posebno institucionalni investitori, razumeju veoma dobro o čemu je reč. Činjenica je i da transakcija ove vrednosti može da ima za posledicu i različite vrste manipulacija jer očekivani keš deluje izuzetno privlačno.

Skupština akcionara se održava 27. februara, kakve su informacije, da li će akcionari podržati stav menadžmenta?

- Država ima 34 odsto vlasništva i za sada imamo načelnu saglasnost Akcijskog fonda da će se pozitivno izjasniti. Oko 37 odsto su institucionalni investitori, uglavnom strani i domaći investicioni i dobrovoljni penzijski fondovi i banke, i oni su dobro reagovali na ovu nameru. Ostalih 29 odsto je u vlasništvu malih akcionara, kojima detaljno treba objasniti transakciju, jer oni ne raspolažu informacijama i znanjima koja imaju veliki ulagači, a imaju pravo da budu kvalitetno informisani da bi doneli svoju odluku. Za kompaniju koja preferira diversifikaciju i veliki broj akcionara, ova ciljna grupa je jako bitna. Da bi predlog Upravnog odbora bio prihvaćen, potrebno je da za njega glasa 75 odsto akcionara sa pravom glasa. Želim da istaknem da je odluka koja treba da bude doneta na Skupštini akcionara izuzetno ozbiljna poslovna odluka, od koje mnogo toga zavisi. Naša obaveza je da vlasnicima koji odlučuju damo dovoljno elemenata za odluku. U dokumentima koje su dostupni svim akcionarima prisutne su činjenice i cifre. Nije realno očekivati da svi akcionari imaju pozitivan stav, bitno je mišljenje većine koja je potrebna za odluku. U Odluci o preporuci jasno stoji da neprihvatanje odluke od strane Skupštine znači strateško mimoilaženje između menadžmenta i vlasnika, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

Prodaja državnog udela, dokapitalizacija, cena akcija...

Da li to znači da bi mendžment mogao da se povuče iz kompanije ukoliko Skupština ne podrži Upravni odbor i menadžment i da li u tom slučaju postoji plan B?

- Kod formulisanja teksta odluke pažljivo smo definisali stav menadžmenta u odnosu na odluku. Mi smo ozbiljni ljudi i ni u jednom momentu ne bismo uradili ništa na štetu kompanije, niti bismo želeli da naš stav zvuči ucenjivački. Posao top menadžmenta je težak iz dva razloga, prvi je nivo profesionalnog i ličnog rizika sa kojim ste suočeni, jer donosite ključne odluke, a drugi je zakonska i svaka druga odgovornost . Međutim, činjenica je da ako se menadžment i vlasnici ne slože oko ključnih odluka, prirodom stvari dolazu do promena u kojima, svako nosi svoj deo odgovornosti, a nedvosmisleno je jasno da je odluka vlasnika odlučujuća. U celoj priči ne treba zaboraviti ni zaposlene koji su kreatori rezultata kompanije i koji zavise od nje, kao ni okruženje kome se samo godišnje od korporacije preliva nešto manje od milijarde dinara. Cela stvar je mnogo kompleksnija nego što može da izgleda na prvi pogled.

Najavljeno je da će država tokom godine prodati 34 odsto svojih akcija u Tigru, a uz to će kompanija biti dokapitalizovana sa 15 odsto. Kada očekujete da se to može dogoditi i kako bi posle toga izgledala vlasnička struktura ukoliko bi bio samo jedan kupac?

- Država ima zakonsku obavezu da svoje akcije proda do kraja 2008. godine. Kada budemo sa državom potpisali konkretan dokument, onda ćemo moći da odgovorimo na pitanje kada se to očekuje.

Ukoliko bi jedan vlasnik kupio sve akcije, i državne i akcije iz dodatne emisije, on bio postao većinski, sa pravom da određuje politiku, strategije i planove firme i da bira Upravni odbor i menadžment. To su pravila koja generalno važe u svetu kapitala i ne vidim kako bi mi tu mogli da budemo u bilo čemu specifični, odnosno izuzetak.

Tigar je krajem prošle godine imao neuspešnu dokapitalizaciju, šta su po Vašem mišljenju razlozi za to.

- Tigar jeste imao neuspešnu dokpitalizaciju, ali za objektivan pristup moramo imati u vidu da je Sojaprotein odustao od dokapitalizacije u poslednjem momentu, a da ni dokapitalizacija Telefonije nije uspela. Ako niko nije uspeo da u drugoj polovini godine, kroz dokapitalizaciju, dođe do dodatnog novca, onda je logičan zaključak da je reč o sistemskoj stvari. Analize koje smo radili pre nego što smo ušli u sam postupak, nisu bile obećavajuće, ali i poslovna teorija i praksa ukazuju na to, da ako su Vam potrebne dodatne pare, najpre se obraćate vlasnicima i investitorima. Ako tu ne obezbedite potrebna sredstva, onda idete na alternativna rešenja. Potpuno je jasno zašto je to tako, jer ako vlasnici investiraju nema dodatnih troškova i odlivanja sredstava, a ako investirate iz uloga partnera i iz kredita, deo postignutih rezultata i para ide njima Uverena sam da neuspeh dokapitalizacije, po bilo čemu ne proističe iz specifičnosti Tigra, jer da je tako onda bi samo Tigar imao neuspešnu dokapitalizaciju, a ostale kompanije bi s uspehom realizovale ovaj proces.

Da li uopšte znate šta je uzrok konstantnog pada vrednosti jedne od tri kompanije na listingu A , da li to znači da akcionari ne odobravaju odluku menadžmenta ?

- Uzroka sigurno ima više. Iako smo mi na perferiji svetskih dešavanja, kada su u pitanju tržišta kapitala to što se dešava na velikim tržištima utiče i na nas. Činjenica je da se u uslovima koji sada vladaju na tržištu, investitori povlače iz manjih i srednjih i idu u velike plasmane, iz kojih mnogo brže mogu da izađu, ako tako procene. Situacija u Srbiji, poslednjih meseci, generalno nije dobra sa aspekta kvalitetne investicione klime. Ne pada samo vrednost Tigrovih akcija i ostale akcije beleže pad. Ukoliko kontrola Berze ne registruje da ima spekulantskih aktivnosti, znači da ima vlasnika koji su spremni da ponude nisku cenu, a niska cena odgovara onima koji kupuju. Sve što se ponudi i kupi se, a konstantno raste i broj akcionara, što dovoljno govori samo za sebe.

Kakvi su investicioni planovi Tigra i u koji proizvodni program će korporacija najviše ulagati i razvijati ga?

- U periodu 2008-2010. planiramo investicije od 27 miliona evra. Od ovog iznosa 15 miliona evra biće učešće korporacije Tigar, a ostatak učešće strateških partnera, po programima i finansijskih institucija.

Prioritet je obuća gde treba da se uloži oko 10 miliona evra, zatim tehnička guma sa reciklažom, sa približno istim nivoom investiranja. Posle toga dolaze trgovačka mreža i građevinska operativa, a s obzirom na potencijale, odnosno vlasništvo koje imamo u okviru Nacionalnog parka Stara Planina i turizam. Ovo su investicije u zgrade, infrastrukturu i opremu, a treba istaći i ulaganja u brend, marketing, potencijalne akvizicije i nove projekte

Tigar je prošle godine najavljivao partnerstvo sa engleskim fondom Grinhaus investments u poslu sa reciklažom, koji je bio vredan 40 miliona evra. Dokle se stiglo?

- Potpisali smo pismo o namerama sa Grinhausinvestmentsom i još postoji interesovanje partnera da se ovaj posao razvija. Problemi u tumačenju ove transakcije nastali su zbog objavljivanja pisma o namerama, pre ugovaranja cele transakcije.To je veoma ambiciozan projekat kojim je predviđena izgradnja fabrike za reciklažu u Pirotu, ali i akvizicije u inostranstvu i razvijanje jake ino- distributivne mreže Tigar će se u ovoj godini skoncentrisati samo na industrijsko postrojenje, za koje ne treba više od 6 miliona evra, od kojih će Međunarodna finansijska korporacija učestvovati sa tri miliona. U saradnji sa Ministarstvom za ekologiju definiše se pravna regulativa, a spremni smo za početak već u aprilu. Tigar sada izrađuje gotove proizvode od gumenog reciklata, uvezenog iz Nemačke. Ideja je da napravimo značajan potencijal za proizvodnju samog granulata, od čega bi deo koristili u proizvodnji, a ostatak prodavali kao sirovinu.

Za 2008. godinu je planirano i preseljenje Tigra na novu lokaciju?

-Planiramo da do kraja septembra na lokaciju Tigar III premestimo fabriku Tigar Obuća, koja će imati 15.000 kvadratnih metara, a do kraja 2008. i fabriku Tigar Tehnička guma, Fabriku za izradu proizvoda od gumenog reciklata, izgradimo novu energetiku i magacine. Do sada smo u infrastrukturu uložili oko 5 miliona evra,a za završetak infrastrukuture treba uložiti još 3 miliona evra, kao i dodatna sredstva za opremu. Nova fabrika obuće omogućiće povećanje proizvodnje i udela na evropskom tržištu sa sadašnjih 5 na 15 odsto. Sada proizvodimo 1,9 miliona pari obuće i u prošloj godini smo imali prihod od 12 miliona evra, a planiramo povećanje na 3,5 miliona pari. Smatramo da Tigar može postati lider u Evropi u proizvodnji gumene obuće, a razvijaćemo i modnu obuću, koju ćemo promovisati na predstojećem Sajmu brendova.

Kako vidite Tigar u narednih nekoliko godina?

- Ova godina je početak postepenog izlaska Tigra iz partnerstava u Tigar Tajersu, ustupanja prostora za infrastrukturu i daljeg širenja Tigar Tajersa, dislociranja proizvodnih programa na novu lokaciju, Tigar III, kao i početka izgradnje pogona za reciklažu. U planu je i rekonsktrukcija naše prodajne mreže i izgradnja prvog servisnog centra u Podgorici, kao i početak širenja prodajne mreže na zapadnom Balkanu. Kao što sam napomenula počeće da se realizuje i program reciklaže, nastavljamo razvoj programa obuće i privodimo kraju rekonstrukciju prodajne mreže. U narednom periodu Tigar će proširiti svoje poslovanje van granica Srbije, jer unutar kompanije ima dovoljno potencijala ne samo za postrojenja u Pirotu i našoj zemlji, već i van granica Srbije. Ovde pre svega mislim na neku od istočnih zemalja.