Subaru Forester

Subaru je kompaktni SUV segment službeno otkrio 1995. godine kada se svetu predstavio koncept Sutoriga. Efikasno shvativši primenu transfera mehanike, Japanci su po policama potražili primenjivu platformu.

AWD pogon Subarua već tada je ušao u antologije automobilizma kroz spektakularne pobede Collin McRaea u Svetskom reli šampionatu. Impreza je krčila svoj sopstveni put, a ujedno poslužila i kao izvor mehanike za budući kompaktni SUV. Subaru ga je već tada uspešno i precizno definisao kao karavan sa povećanim klirensom i permanentnim pogonom na svim točkovima.

Šta više, u gami Subarua, Forester je uskočio na mesto Impreze Gravel Express i pokrenuo sopstvenu porodicu. Još uvek pričamo o vremenima pre više od 10 godina. U prve dve evolucije, Forester je bio i ostao upravo ono što je definisan od prvog dana. Upotrebljiv porodičan karavan koji se ne boji srednje teškog terena ili slabe trakcije pod točkovima.

Takođe, prve dve generacije pratile su sistemske ocene koje su bile jasne indikacije kojim putem Forester, pa čak i ceo Subaru treba da idu. Japanski ”Šumar” ocenjen je kao vozilo odlične ponude prostora, odličnog pogona, ali i previše racionalnog enterijera koji se graničio sa siromaštvom. Radovala je lakoća vožnje kompaktnog terenca, ali je na kraju svakog testa ostajala samo prosečna ocena.

Foresteru su, konačno, kao i svim modelima iz Subarua, nedostajale emocije koje rađa dobar dizajn, osećaj za detalj i po neki dodatni elemenat funkcionalnosti. Nekovencionalan bokser motor i odličan pogon nisu bili dovoljni za pravi globalan uspeh, kakav je koncept u osnovi i zaslužio. A odsustvo dizela u ponudi da i ne pominjemo.

Treća sreća?

Godine 2008. startovala je treća generacija Forestera, praćena obećanjima da će ispraviti sve nedostatke o kojima je brujao stručni deo publike. I, šta je stiglo?

U redu, Forester izgleda zaista daleko bolje od bledunjavih prethodnika. Ono što se svakako mora pozdraviti je činjenica da je porastao za 10 do 15 cm, čime je i dalje zadržao svoju osnovnu koncepciju, a to je kompaktnost.

Tek nešto preko 4,5 metara još uvek je dovoljno kratko za gradski parking ili garažu koja je građena još za ”Stojadina”.

Iako je osnovna forma karoserije zadržana, poneki stilski detalj ulio je malo i života, i sporty-casual elegancije. Međutim, Forester je i dalje ostao kao šumar u maskirnoj uniformi. Diskretan i neupadljiv.

Počinjemo da se pitamo da li Subaru svesno i namerno dizajnira automobile na kojima se neće zadržati nijedan pogled. Prihvatamo da postoji velika populacija kupaca koja ne želi upadljiv automobil koji će ”tražiti đavola” na ulici, ali ipak... Može, treba i mora još bolje i hrabrije.

Spolja kako-tako, ali iznutra pogotovo.

Odsustvo detalja

Ponuda prostora Forestera je odlična, preglednost takođe, ali odsustvo bilo kakvog simpatičnog detalja je stvarnost. Po poznatoj japanskoj školi racionalnosti, automobil ne treba da raduje kupca nego da ga prevozi. Pa dobro, tako mu dođe, ali, zar je toliko skupa maštovitija ručica menjača, malo kvalitetniji materijali sedišta ili plastika.

U Foresteru ne postoji ni jedna sistemska greška. Ergonomija je dobra, komande jednostavne, nigde ne zapinje i ništa ne žulja, prtljažnik prostran i funkcionalan, ali osećaj da ste ušli u automobil od pre dve generacije nas ne napušta. Iako potopljena u malo oduševljenja, odlična vest stiže iz zadnjeg dela Forestera - ponuda prostora za putnike pozadi bolja je nego u nekim mnogo većim i prestižnijim SUV modelima.

Doduše, malo mašte u oblikovanju klupe ne bi nikome naškodilo.

Symmetrical...

Japanci tvrde je njihov Symmetrical All-Wheel Drive srce i duša svakog Subarua. Prihvatamo... Raspoloživ u svakom trenutku sa visko centralnom spojnicom u razdelniku snage, vozača oslobađa svakog razmišljanja o tome šta se događa sa prenosom.

I tradicionalni reduktor prenosa koji donosi 5 ”sporih” brzina je standardna oprema. Jednostavno prebacivanje ručicom ”Low-Range” spušta par stotina obrtaja, ali efikasno donosi snagu i obrtni moment kada zatreba. A zatreba često...

Standardni i polazni dvolitarski bokser sa 150 KS obećava, ali ne ispunjava. Osim prepoznatljivog baršunastog zvuka, nema senzacije koju ponuđena snaga treba i može da izazove. Čak ni ”teranje” u visoke obrtaje ne popravlja značajno stvari, osim bilansa na benzinskoj pumpi. A gde je problem?

”Kraći” šestostepeni menjač i drugačiji finalni prenos verovatno bi pomogli u ubrzanjima, jer elastičnost nije jača strana agregata koji je zaštitni znak Subarua. Zapravo, od cele AWD/Boxer kombinacije stiže mnogo buke ni oko čega, osim zaista vrhunske trakcije, raspoložive u svakom trenutku.

Geni Impreze

Subaru Forester ne koristi originalnu platformu. Zadnja osovina uzeta je od japanske specifikacije Impreze Sedan, dok je prednja osovina od Impreze Outback.

Gotovo kuriozitetu ravan je podatak da su zadnji točkovi oslonjeni preko udvojenih trouglastih ramena, što je retkost u SUV segmentu, ali isto tako i da zadnji točkovi nisu međusobno povezani poprečnim stabilizatorom.

Ova hrabra odluka je donela veću nezavisnu slobodu točkovima, ali isto tako u brzim krivinama može da prouzrokuje valjanje po uzdužnoj osi vozila.

Kakva god bila kobinacija donjeg postroja, Forester je u vožnji pre svega udoban, i njegova dinamičnost svesno ustupa mesto komforu. Odlično ”upija” uzdužne i poprečne neravnine, ne gubeći na upravljaču osećaj kontakta sa podlogom.

Kočnice su u skladu sa kompletnim trimom ogibljenja i upravljanja, što na kraju kao rezultantu donosi harmoničnu usaglašenost donjeg postroja. Ono što vozač dobija je udoban i ne preterano dinamičan karavan sa vrhunskim prenosom snage na podlogu, ali sa agregatom koji ne ispunjava obećanja.

A koliko mora da se plati za ovakav paket koji se po nama ipak mora definisati kao porodični karavan?

Granica od 24.000 evra za malo se dohvati, a to nije malo ni kao iznos, ni kao argument kod konkurencije.

Definitivno, Subaru se mora veoma voleti i poštovati da bi mu se oprostile mane, a koje su, u trećoj generaciji mogle biti izbegnute.

Ipak, Forester nije loše vozilo. Daleko od toga, ali maskirna uniforma mora se skinuti ako se želi biti primećen, jer bajkama o dobroj duši šumara više niko ne veruje.

Piše: Aleksandar Uglješić, Vrele Gume